KRATKA PRIČA O TENKU T-72 IZ KASARNE KOZARA U BANJALUCI

Zanimljivo je, koliko ovaj naš prostor ima “veliku istoriju”, koju današnje ophođenje prema istoj, ključnih nam institucija ovog prostora obezvređuje.

Što bi se reklo, sve se svelo na volonterizam, od naučnih radnika, doktora istorijskih nauka do amatera, kojima je istorija hobi. A država (države) ništa ne radi (rade).

Ali dobro, to je usud nas koji živimo danas na ovim prostorima.

Nego da krenemo s pričom, o tenku koji se nalazi u stalnoj postavci ispred Muzeja VRS u Banjaluci.

Tenkovi T-72 u Banjaluku stigli su 1980. godine. Prvo su stigla dva tenka koji su nabavljeni 1979. godine (tenkovi koji su bili za nas opitni, za sagledavanje osobine tenka T-72) a potom 1981. godine u septembru i tenkovi čiji su brojevi bili 20642, 20643, 20644 i 20645. Zatim su u tadašnju kasarnu dr Mladen Stojanović (kasnije kasarna Vrbas) 1983. godine, stigle preostale “sedamdeset dvojke” čiji su brojevi (evidencijski brojevi) bili 20646, 20647, 20648, 20649, 20650 i nešto kasnije 20641, koji je bio komandni tenk. U to vreme u kasarni je bio smešten Školski centara oklopno-mehanizovanih jedinica JNA “Petar Drapšin” (ŠCOMJ JNA Petar Drapšin).

E baš taj, komandni tenk T-72K broj 20641 obrazac iz 1979. godine, izložen je danas u kasarni Kozara ispred ulaza u Muzej VRS.

Tenk je tada dužio Dušan Samardžić, koji je taj tenk po naredbi tadašnjeg komandanta ŠCOMJ generala Milosava Đorđevića, preuzeo 1989. godine i prebacio u Zalužane za obuku vozača.

Po rečima Samardžića: “Bio je poseban, imao je manji borbeni komplet granata (35 komada),benzinski agregat AB2 desno od vozača te zbog toga manje goriva u desnom rezervoaru za oko 60 litara. Imao je komandna dva radio uređaja R-112 i R-130, ispod balvana na kraju vozila nosio je antenu stacionarnu dugu oko 14 metara (kad se razvuče). Osim toga, imao je drugačiji raspored opreme u sanducima. Na kupoli je bio smešten pribor za dekontaminaciju tenka”.

Taj tenk je VTI (Vojnotehnički institut) rastavio u delove pre izbijanja rata, te su ga kopirali i pokušali da naprave komandni tenk M-84K. Dolaskom Vladimira Ivanovića u jedinicu BRP (bataljon za remontnu podršku) u maju 1992 godine, nalazi ta dva tenka u dijelovima, “očerupana”. Pošto su ti delovi bili u hangaru BRP, bilo je lako dostupno da se sa tim delovima poprave drugi tenkovi M-84. Nije bilo pokvarenih tenkova T-72. Pored tog T-72K bio je započeti komandni tenk M-84K, registarski broj 21426, šasija 00006-054D, što bi se reklo, tenk iz prve serije M-84, 1985 godište.

Za T-72K nedostajala je radio oprema, ali su 10. oktobra 1992. godine u selu Koraće na Savi, jedinice VRS zarobile tri tenka i jedan BVP M-80 od Hrvatske vojske, a jedan od tenkova bio je T55 i to komandni. Tako da je iz njega izvađen komandni radio uređaj.

© Владимир Ивановић

Po osposobljavanju krajem 1992. godine tenk T-72K, prebačen je na tenkovski poligon Manjača, opet za obuku vozača tenkova. Po završetku rata, tenk ostaje u Regrutnom centru na Manjači. Zanimljivo je, da je ovaj tenk bio u 100 % kompletnom stanju, ispalio svega deset granata i imao ispunjen resurs motora 50%.

Po otvaranju Muzeja VRS, tenk T-72K obrazac 1979 broj 20641, ulazi u sastav stalne postavke i nalazi se ispred objekta muzeja u kasarni Kozara u Banjaluci, Republika Srpska.

Autor se na ustupljenim fotografijama i priči o ovom tenku, zahvaljuje Vladimiru Ivanoviću i Dušanu Samardžiću.