Када се Други светски рат приближио својој завршној фази у Европи, а немачке одбрамбене линије свеле се на њене историјске границе, ваздушни рат изнад Немачке ушао је у сурову фазу која је значила „самртнички ропац” некад славне Луфтвафе
(Luftwaffe)). Што су у тим борбама савезничке ваздушне снаге доживеле толике губитке, упркос својој великој надмоћности у току последњих шест месеци рата, био је доказ одлучности припадника Луфтвафе у њиховим фанатичним последњим настојањима да заштите своје домове и породице.
У 1944. години, савезничко напредовање лишило је Луфтвафе неких радарских станица и истурених ловачких аеродрома, што је скратило трајање немачких напада на савезничке формације бомбардера. Самим тим немачки градови су били више изложени страховитим бомбардовањима савезника из ваздуха. Крајем септембра 1944. године Хитлер је коначно донео одлуку да укине свој претходно дат приоритет производњи бомбардера, да би поново наредио давање приоритета ловцима. Том одлуком у Немачку су враћени сви ловачки пукови. Стратегијску команду ваздушне одбране против западних савезника преузео је генерал-потпуковник Јозеф „Бепе” Шмит (Schmid). Под његовом командом била су три кључна генерална инспектора,
од којих је најспособнији био Адолф Галанд (Galland). Галанд је био задужен за дневне ловце до јануара 1945. године, када је био ослобођен од дуţности по наређењу Геринга, а заменио га је Валтер Дал (Walter Dahl), који је на овој дужности био до краја рата. Ноћни ловци су били под командом пуковника Вернера Штрајба (Werner Streib) ветерана ноћних борби. Трећи инспектор је био потпуковник Волфганг Шенк (Wolfgang Schenk), који је био одговоран за нове млазне ловачке авионе. За увоћење брзих нових авиона у јединице за одбрану Немачке био је одговоран пуковник Гордон Голоб (Gollob), коме је у почетку дато у задатак да води експерименталне јединице, које су биле наоружане ловачким авионима типа Ме-163, Ме-262 и Хе-162. Мајор Дителм фон Ајхел-Штрајбер (Diethelm von Eichel-Streiber), био је задужен за послове организовања преобуке пилота на Ме-262.
Команда Новотни (Nowotny) била је прва јединица на свету опремљена млазним ловцима – Ме-262. О величини и храбрости немачких пилота сведочи пораст губитака у којим су Британци изгубили 570 тешких ноћних бомбардера и 312 других авиона са укупно изгубљених 3216 чланова посаде. Осма ваздушна армија САД изгубила је 416 авиона Б-17 и 211 Б-24 са укупно 6200 чланова посаде, и више од 180 ловачких авиона. Међутим и Луфтвафе је имала губитке који су били ненадокнадиви, и то: 400 авиона и 103 пилота од располоţивих 300 пилота ловаца. Велики ас Валтер Новотни (Walter Nowotny), командант прве оперативне јединице млазних ловаца Ме-262 погинуо је 8. новембра 1944. године. После погибије Новотнија његова јединица је преименована у регуларни ловачки пук ЈГ-7.
До завршетка рата у Европи формирана је само Прва група с млазним ловцима Хе-162. Али, ова формација није доживела да учествује у борбама. Када су савезници заузели
аеродром Лек на којем је базирала ЈГ-1, заробили су 50 авиона Хе-162 поређаних на стајанци.
Људи као што је Галанд, схватили су озбиљност ситуације онда када је преостало гориво почело да стиже само за јединице које су имале млазне ловце Ме-262. На почетку месеца маја 1945. године свих седам ловачких група с преосталим Ме-262 обједињено је у нову ЈВ-44 у бази Солбург-Мексглан, где се сакупило око стотину ових млазних авиона. Тада је већ свему био крај: Галанд је био рањен а његови преживели пилоти су се предали на дан 3. маја 1945. године. Рачуна се да је у рату изгубљено око 100 Ме-262 у борбама и исто толико у удесима. Британци су били међу првим са студијом из области млазних мотора, али ће их, стицајем околности, Немци престићи у њиховој практичној примени. Једини савезнички млазни ловачки авион у Другом светском рату био је Глостер Метеор. Тај авион је успешно дејствовао и уништавао немачке летеће бомбе В-1. Јануара 1945. године дејствовало је око 280 авиона тог типа.