Ruska Crnomorska flota, jedna je od najstarijih mornaričkih formacija ovog tipa, ako ne i najstarija na svetu. Nastala je u prvim godinama osme decenije 18. veka. U vodama Crnog mora suprotstavljala se Osmanlijama, učestvovala je u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, bila rival američkoj Šestoj floti tokom Hladnog rata, učestvovala u ratu u Gruziji 2008. godine i danas učestvuju u sukobu u Ukrajini. Flota koja je promenila više država, ali je ostala tu gde je i nastala, na Krimu kao sužanj Crnog mora.
OD IMPERIJALNE FLOTE DO SOVJETSKE MORNARICE
Kao inicijalna kapisla za nastanak carske crnomorske flote sa sigurnošću se može uzeti ruska aneksija Krima 1783. godine. Naime, 19. aprila te godine, ruska carica Katarina Velika donosi ukaz kojim je anektiran Krimski Kanat, koji se prethodnih nekoliko godina nalazio pod ruskom “zaštitom“; time nestaje poslednji trag nekadašnje Zlatne Horde i nastaje područje koje će postati poznato kao Nova Rusija. Već 13. maja knez Potemkin (Grigorij Aleksandrovič, knez Potemkin-Tavričeski) je formirao Crnomorsku flotu. Istovremeno sa osnivanjem flote, građen je i Sevastopolj, kao glavna pomorska baza te flote i brodogradilište u Nikolajevu. Osnivanje Crnomorske flote, bio je logički nastavak ruske ekspanzionističke politike prema jugu i Osmanskom carstvu, koja je započela u 18. vijeku, jer je Rusiji trebala flota sposobna da se suprotstavi Osmanlijama na Crnom moru.
© Виртуальный Русский музей © Русский музейCrnomorska flota dokazala se već 1790. godine pobedama nad Osmanlijama u Rusko-turskom ratu 1787-1792. godine.
Međutim, tome nije došao kraj sukobima u vodama Crnog mora. Rusija je, kao članica Svetog saveza, delovala kao “policija Evrope”, održavajući ravnotežu snaga koja je uspostavljena Bečkim ugovorom 1815. godine. Tako je ona pomogla najpre Austriji u suzbijanju mađarske revolucije 1848. godine, i za isto to je očekivala zahvalnost; želela je podršku u rešavanju svojih problema sa Osmanskim carstvom. Britanija nije mogla tolerisati rusku prevlast nad osmanskim poslovima, jer bi to dovelo u pitanje njenu dominaciju nad istočnim Mediteranom.
Antagonizam tadašnjih velikih sila, dovešće i do Krimskog rata koji je trajao od 16. oktobra 1853 do 25. februara 1856. godine. Vodio se između Rusije i alijanse koju su sačinjavali Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Osmansko carstvo i italijanska Kraljevina Pijemont. Rat su odlikovale katastrofalne odluke zapovednog kadra Alijanse i loša logistika svih zaraćenih strana (koja se ogledala u velikim gubicima nevezanim za ratne operacije). Sukob se vodio za prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bliskom istoku. Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.
Za stvaran početak Krimskog rata uzima se 30. novembar 1853. godine, kada je Crnomorska flota uništila otomansku flotu kod Sinopa. U ovoj bici brodovi Ruske Imperije su zbrisali patrolni odred turskih brodova usidren u luci. Smatra se poslednjom velikom bitkom jedrenjaka i prvom velikom bitkom u ratu. Bitka je imala presudan uticaj na Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku da uđu u rat na strani Osmanskog carstva. Poraz turske eskadre prisilio je njene saveznike – Veliku Britaniju i Francusku – da uz prethodnu objavu rata Rusiji upute jake pomorske snage u Crno more, čim je odnos snaga bio izmenjen u korist Turske i njenih saveznika.
Mirovni pregovori započeli su 1856. godine na inicijativu Aleksandra II koji je nasledio Nikolaja I na prestolu. Pariskim sporazumom delimično su prihvaćene neke od četiri tačke, pa su tako ruske privilegije u odnosu na Dunavske kneževine prenete na velike sile kao grupu. Takođe, trajno je bio zabranjen ulazak u Crno more vojnim brodovima bilo koje zemlje. U skladu sa tim sultan i ruski car su se dogovorili da neće uspostavljati nove vojne luke i arsenale na obali ovog mora. Klauzula koja se odnosila na Crno more je u velikoj meri smanjila opasnost koju je Rusija predstavljala za Osmansko carstvo, a koja se manifestovala kroz snagu i prisustvo Crnomorske flote. Šta više, velike sile obavezale su se da će poštovati nezavisnost i teritorijalni integritet Osmanskog carstva. Pariski ugovor bio je na snazi do 1871. godine kada je Francuska poražena u Francusko-pruskom ratu (1870-1871).
© COURTESY NAVAL RECORDS AND LIBRARY, NAVY DEPARTMENTJedna od zanimljivih istorijskih činjenica, bio je i dolazak dela Carske ruske mornarice u SAD.
Odnosi Rusije i SAD nisu uvek bili teški i zategnuti kao što su danas. Za vreme Američkog građanskog rata Sankt Peterburg je podržao Uniju, pre svega zato što je glavni geopolitički protivnik Rusije u to vreme bila Velika Britanija, a ona je bila na strani Konfederacije. Pored toga, SAD i Rusija su u prvoj polovini 19. veka bile u dobrim odnosima bez obzira na vrlo različite političke sisteme. Nema sumnje da je građanski rat bio prekretnica u američkoj istoriji. Ruski vladari su živeli daleko od poprišta ovog rata, ali su pomno pratili događaje i na kraju odigrali malu, ali važnu ulogu koja je u znatnoj meri doprinela pobedi Severa. Od početka rata Rusija je izrazila punu podršku vladi Abrahama Linkolna, tvrdeći da je to jedina legitimna vlast na američkom tlu.
„Rusija želi pre svega da podrži Američku uniju kao jednu nedeljivu zemlju“, napisao je ministar spoljnih poslova Aleksandar Gorčakov 1862. godine Bajardu Tejloru, sekretaru američke ambasade u Sankt Peterburgu.
Od ostalih evropskih zemalja samo je Švajcarska tako snažno podržala Uniju. Što se tiče dveju vodećih sila u Evropi – Velike Britanije i Francuske – njihovi lideri su razmatrali mogućnost intervenisanja na strani Konfederacije, ali su kasnije odustali od te ideje i ostali neutralni.
U gore pomenutom pismu Tejloru Gorčakov je pomenuo da je njegova zemlja dobila poziv da se pridruži koaliciji koja će verovatno podržati Konfederaciju, ali je taj predlog bez dvoumljenja odbila.
Uloga Rusije u Američkom građanskom ratu se nije svodila samo na izražavanje diplomatske podrške. U septembru 1863. godine ruska flota od šest ratnih brodova otplovila je na istočnu obalu Severne Amerike i tamo ostala sedam meseci. Brodovi su bili bazirani u Njujorku i patrolirali su u okolini. Slično je bilo i na zapadnoj obali gde je ruska flotila od šest ratnih brodova doplovila u San Francisko. Tako je Rusija pomogla da se spreče iznenadni napadi južnjaka na ove luke koje su bile izuzetno važne za Uniju.
I građani i vlasti Unije su priredili topao prijem ruskoj flotili. Savremenici svedoče da su Amerikanci težili da vide ruske mornare i oficire, i da ih pozovu na bankete i proslave.
„Rusija je poslala flotu u američke vode kako bi izrazila svoju naklonost Uniji“, napisao je sa entuzijazmom američki istoričar Džejms Kalahan 1908. godine. Kasnije su, međutim, istoričari saznali da nije sve bilo baš tako jednostavno.
Istraživanje ruskih državnih arhiva potvrđuje Bolhovitinovljevo gledište da je Rusija podržala SAD iz pragmatičnih, a ne ideoloških pobuda. Ta činjenica ne umanjuje veliku važnost koju je pomenuta saradnja imala za Uniju. Deo brodova Ruske flotile U SAD bio je upravo iz Crnomorske flote.
Tokom Prvog svetskog rata Crnomorska flota se uspešno borila protiv Turske flote, koju je na kraju i pobedila. Ruska SFSR nasledila je flotu 1918. godine, a osnivanjem Sovjetskog Saveza 1922. godine flota je postala deo sovjetske ratne mornarice. Na početku Drugog svetskog rata, uspešno se sukobila sa rumunskom i nemačkom mornaricom.
© Војна енциклопедија издање 1963Po završetku Drugog svetskog rata, otpočinje era Hladnog rata. Tako je iz sastava Crnomorske flote već 1963. godine izdvojena Peta eskadra brodova Crnomorske flote, koja je bila namenjena odmeravanju snaga sa američkom Šestom flotom u vodama Sredozemnog mora.
© USDoD, US NavyPeta eskadra u sovjetskoj eri delovala je od 1963. do 1993. godine, kad je zbog uštede sredstava u postsovjetskoj Rusiji ugašena. Sovjetska flota tako je operativnim prisustvom svedočila Šestodnevnom ratu 1967. godine, kada je umalo došlo do otvorenog sukoba sa Šestom flotom, Jordanskoj krizi (1970.) Jom Kipurskom ratu (1973.), Kiparskoj krizi (1974.), sirijskom izmještanju raketa i izraelskoj invaziji na Liban (1981/82), Libijskoj krizi (1981., 1985, 1986 i 1989.), te ratovima na Balkanu (1991/1992).
U osmoj deceniji prošlog veka, sastav Pete eskadre Crnomorske flote bio je:
- sedam dizel-električnih napadnih podmornica;
- dve nuklearne napadne podmornice;
- 12 krstarica/razarača/fregata
- tri okeanska minolovca
- tri velika desantna broda
- oko 25 pomoćnih brodova (spasilačkih, logističkih, špijunskih,…)
CRNOMORSKA FLOTA OD PODELE DO RATA U GRUZIJI
Po raspadu Sovjetskog Saveza 1991. godine, Crnomorska flota je podeljena sa Ukrajinom, a Ruska Federacija je dobila pravo na većinu flote i njenih plovila 1997. godine, uprkos insistiranju Ukrajine da njoj pripadne cela flota.
Crnomorska flota ima zvanično glavno sedište i objekte u gradu Sevastopolju. Ostatak objekata flote nalazi se na različitim lokacijama na Crnom i Azovskom moru, uključujući Krasnodarski kraj, Rostovsku oblast i Krim.
Sastav Crnomorske flote Ratne mornarice Ruske Federacije, učestvovao je i u kratkotrajnom ratu u Gruziji avgusta 2008. godine. Nekoliko časova posle početka ratnih dejstava ruska armija je po naređenju tadašnjeg predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva ušla na teritoriju Južne Osetije.
Delovi ruske Crnomorske flote su, u međuvremenu, napustili luku Sevastopolj i do kraja prvog dana rata uspostavili su neformalnu blokadu gruzijskog brega.
© Министерство обороны Российской ФедерацииVeć 9. avgusta 2008. godine od 16:00 časova brodovi ruske crnomorske flote uspostavili su stalnu pomorsku blokadu nedaleko od obale Abhazije, šaljući time odgovarajuću poruku Gruziji. Ruske brodove koji su patrolirali obalama nepriznate Republike Abhazije, u 18:41 časova 10. avgusta napala su četiri gruzijska ratna broda. Sa ova četiri gruzijska ratna broda sukobila se ruska raketna korveta Miraž klase Nanočka III (projekat 1234.1). Pri čemu je korveta potopila gruzijsku raketnu topovnjaču Tbilisi, a teže oštetila tri broda od kojih i raketnu topovnjaču Dioskuria.
Ruska flota je u ovom sukobu deklasirala mornaricu Gruzije.
Brojno stanje Crnomorske flote 2008. godine bilo je:
30. divizion površinskih brodova
11. protivpodmornička brigada
krstarica “Moskva” (klase Slava), br. 121
ppd razarač “Kerč” (klase Kara), br. 713
ppd razarač “Očakov” (klase Kara), br. 707
ppd razarač “Smetljivi” (klase Kašin), br. 810
raketna fregata “Ladnij” (klase Krivak I), br. 801
raketna fregata “Pitljivij” (klase Krivak II), br. 808
© Министерство обороны Российской Федерации197. amfibijska brigada
desantni brod “Nikolaj Filčenkov” (klase Aligator), br. 152
desantni brod “Orsk”, (klase Aligator), br. 148
desantni brod “Saratov”, (klase Aligator), br. 150
desantni brod “Azov”, (klase Ropuča II), br. 148
desantni brod “Novočerkask”, (klase Ropuča I), br. 142
desantni brod “Cezar Kunikov”, (klase Ropuča I), br. 158
desantni brod “Jamal”, (klase Ropuča I), br. 156
247. bataljon podmornica
napadna podmornica “Alroza”, (klase Kilo), br. 554
napadna podmornica “B-380”, (klasa Tango), br. 572
68. brigada obalskih snaga
400. bataljon protivpodmorničkih brodova
ppd korveta “Aleksandrovec”, br.059
ppd korveta “Povorino”, br. 053
ppd korveta “Suzdalec”, br. 071
ppd korveta “Muromec”, (klasa Griša III), br. 064
ppd korveta “Vladimirec”, br. 060
418. bataljon minolovaca
minolovac “Kovrovec”, (klasa Naća), br. 913
minolovac “Ivan Golubec”, (klasa Naća), br. 911
minolovac “Turbinist”, (klasa Naća), br.912
minolovac “Viceadmiral Žukov”, (klasa Naća), br. 909
41. brigada raketnih brodova
166. bataljon malih raketnih brodova
raketna korveta “Bora”, (klasa Bora), br. 615
raketna korveta “Samum”, (klasa Bora), br. 616
raketna korveta “Štil”, (klasa Nanučka III), br. 620
raketna korveta “Miraž”, (klasa Nanučka III), br. 617
© Министерство обороны Российской Федерации295. Sulinski bataljon raketnih brodova
raketni čamac R-44, (klasa Matka), br. 966
raketni čamac R-60, (klasa Tarantul III), br. 955
raketni čamac R-71, (klasa Tarantul II), br. 962
raketni čamac R-109, (klasa Tarantul III), br. 952
raketni čamac R-239, (klasa Tarantul III), br. 953
raketni čamac R-334, (klasa Tarantul III), br. 954
© Министерство обороны Российской Федерации184. Novorosijska brigada obalske odbrane
ppd fregata “Ejsk”, (klasa Griša III), br. 054
ppd fregata “Kasimov”, (klasa Griša III), br. 055
minolovac “Železnjakov”, br. 901
minolovac “Valentin Pikul”, br. 770
minolovac “Mineralne vode”, br. 426
minolovac “Lajtnant Iljin”, br. 438
Međutim, tu izazovi za Crnomorsku flotu nisu završili. Već 2014. godine, Rusija vrši anektiranje Krima, da bi sedam godina od okončanja rata u Gruziji, na poziv Damaska Moskva uputila svoje snage u Siriju, koja je u tom trenutku bila zahvaćena građanskim ratom. Već 2018. godine, po naređenju ruskog predsednika Vladimira Putina, formira se Peta eskadra Ratne mornarice Ruske Federacije. Jezgro eskadre ponovo je bila Crnomorska flota.
“U geostrateškom smislu, kada je reč o novoj Petoj eskadri ruske mornarice, tek sada je bilo valjda svima jasno koliko je za Rusiju bio važan povratak Krima matici zemlji. To je za južni deo Rusije nezamenjivi stub odbrane od napada sa sredozemnog pravca”.
Da bi se ojačala odbrana sa tog pravaca, formirana je Peta eskadra. Eskadra je dobila veći broj brodova naoružanih krstarećim projektilima „kalibar” dometa i do 2.800 km, što je posledica analize nedavnih događaja, kada su SAD, Francuska i Velika Britanija napale Siriju. Peta eskadra je, verovatno, dobiti u svoj stalni sastav i najmanje tri klasične, a možda i jednu nuklearnu podmornicu, sve naoružane raketama „kalibar”, dok će vazduhoplovni sastav Pete eskadre biti lociran na aerodromu pored Tartusa u Siriji.
Bilo kako bilo, opet imamo Petu eskadru protiv Šeste flote…
CRNOMORSKA FLOTA KAO SUŽANJ CRNOG MORA
Uoči izbijanja sukoba u Ukrajini, flota na Krimu imala je u svom sastavu šest podmornica na klasični pogon, jednu krstaricu, pet fregata, 36 korveta, raketnih, patrolnih i drugih borbenih brodova i čamaca, deset minopolagača i minolovaca i deset desantnih i amfibijskih brodova.
Vazduhoplovna komponenta imala je jedan avijacijski puk sa avionima Su-30 i Su-24, kao i mešoviti puk sa helikopterima Ka-27, Mi-8 i avionima An-26 i Be-12PS.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPored toga, u sastavu flote bila je prisutna i mornarička pešadija. U njenom sastavu su bile jedna mehanizovana i dve pešadijske brigade, artiljerijski puk i puk inžinjerije kao i puk PVO.
Međutim, ratna realnost učinila je svoje. Uočeni su brojni propusti, kako zbog ljudskog faktoru tako i sistemski.
Ukrajinska flota je u početku sukoba imala gubitke na Crnom moru. Od tada su potopljeni srednji desantni brod Jurij Olefirenko i određeni broj čamaca, ali je deo ukrajinske flote uspeo da izbegne uništenje.
Treba napomenuti da rat u Ukrajini karakteriše odsustvo otvorenih pomorskih borbi, a napori ukrajinske flote usmereni su na napade besposadsnih čamaca na objekte ruske Crnomorske flote i podršku ukrajinskim desantnim operacijama na Dnjepru.
Već 24. marta 2022. godine, flota sa Krima izgubila je desantni brod Saratov klase Tapir koji je potonuo dok su dva broda klase Ropuča, Novočerkask i Cesar Kunikov bili oštećeni. Sva tri broda su pogođena raketama Točka-U. Tako je brod Saratov postao prva pomorska žrtva u Rusko-ukrajinskom sukobu u vodama Crnog mora.
© Министерство обороны Российской ФедерацииNajvažnija ukrajinska pobeda na moru, bila je zasigurno potapanje ruske krstarice Moskva klase Slava. Brod je potonuo 13. aprila 2022. godine. Navodi se podatak da su krstaricu pogodile dve protivbrodske rakete R-360 Neptun. Međutim, kasnije će se pojaviti podatak da je Moskva potonula pošto je naišla na podvodnu minu. Što dovodi do aktiviranja mine čija eksplozija probija deo trupa broda, gde su se nalazili smešteni projektili. To prouzrokuje sekundarne eksplozije, što na kraju dovodi do potunuća krstarice. Rusko Ministarstvo odbrane zvanično je priznalo 27 nestalih i 17 poginulih članova posade.
Iako je krstarica prošla seriju popravki i unapređenja, očigledno je da su one urađene površno i veoma lošeg kvaliteta. Loš kvalitet radova na kraju je prouzrokovao potonuće broda. A sve to se može pripisati velikoj korupciji, za vreme radova.
© Министерство обороны Российской ФедерацииUkrajincima se pripisuje i potopanje ruski spasilački tegljač SB-739 Vasilij Beh sa dva projektila RGM-84 Harpoon u Crnom moru. Iako mali, tegljač je bio ključan: doveo je pojačanje na Zmijsko ostrvo i imao je protivvazdušni raketni sistem na palubi.
Minolovac Ivan Golubec, (klasa Naća), br. 911, oštećen je kod Sevastopolja 29. oktobra 2022. godine. Brod je pogođen bespilotnom letelicom.
© Министерство обороны Российской ФедерацииStanje Crnomorske flote 2023. godine bilo je sledeće:
Flota je imala šest podmornica na klasični pogon, pet fregata, 32 korvete, raketna, patrolna i druga borbena broda i čamca, deset minopolagača i minolovaca i osam desantnih i amfibijskih brodova.
Vazduhoplovna komponenta imala je jedan avijacijski puk sa avionima Su-30 i Su-24, kao i mešoviti puk sa helikopterima Ka-27, Mi-8 i avionima An-26 i Be-12PS.
Pored toga, u sastavu flote je prisutna i mornarička pešadija. U njenom sastavu su jedna mehanizovana i dve pešadijske brigade, artiljerijski puk i puk inžinjerije kao i puk PVO.
Dana 4. avgusta 2023. godine, veliki desantni brod Olenegorskij Gornjak pogođen je pomorskim dronom u zalivu Novorosijsk (Rusija). Brod je bio oštećen.
Dana 13. septembra 2023. godine, veliki desantni brod Minsk uništen je u napadu na fabriku za popravku brodova u Sevastopolju, brod je potonuo. Pretpostavlja se da su napad izveli ukrajinski avioni sa projektilima Storm Shadow.
U istom napadu teško je oštećena podmornica B-237 Rostov na Donu.
Mala raketna korveta Askold pogođena je 4. novembra (prema drugim izvorima 5. novembra) u ukrajinskom raketnom napadu na brodogradilište Zaliv u Kerču, navodno raketama SCALP. Pogođen je centralni dio trupa korvete Askold, gđe je bilo locirano osam vertikalnih lansirnih instalacija za lansiranje krstarećih projektila Kalibr i/ili P-800 Oniks. Time je uništen glavni sistem naoružanja ovog broda.
Veliki desantni brod Novočerkask uništen je u noći 26. decembra 2023. godine. Ukrajinsko vazduhoplovstvo je izvestilo da je veliki desantni brod Novočerkask napadnut krstarećim projektilima taktičke avijacije oko 02:30 časova projektilima Storm Shadow/SCALP.
U novu 2024. godinu Baltička flota ušla je sa izmenjenim sastavom:
U svom sastavu je imala jednu podmornicu na klasični pogon, jedan razarač, sedam fregata, 35 korveta, raketnih, patrolnih i drugih borbenih brodova i čamaca, 12 minopolagača i minolovaca i 13 desantnih i amfibijskih brodova.
Takođe dobila je jedan puk lovaca Su-27, kao i puk mešovitog sastava sa avionima Su-24 i Su-30.
U Flotu je ušala i mešovita eskadrila sa avionima An-26 i Tu-134.
Helikopterski puk je mešovitog sastava sa helikopterima Ka-27, Ka-29, Mi-24, Mi-8.
Sastav PVO čine baterije S-400 i Pancir.
Mornarička pešadija ima mehanizovanu diviziju, mehanizovi puk i pešadijsku brigadu, kao i brigadu sa Iskander raketama i artiljerijsku brigadu.
Ukrajinci su sa besposadnim čamcima 31. januara 2024. godine, potopili korvetu Ivanovec klase Tarantula. Već 14. februara potopljen je desantni brod Cezar Kunikov klase Ropuča I, br. 158. Da bi potom 5. marta bio potopljen brod Sergej Kotov klase Bukov. Sva tri broda postala su žrtvama pomorskih dronova Magura. Dronovi su koristili taktiku vučijih čopora, gde je više dronova pogađalo brod iz više pravaca.
Dvogodišnji rat u vodama Crnog mora uzeo je i danak u brodovima Crnomorske flote. Tako je flota u 2022. godini izgubila tri broda, dok je isto toliko oštećeno. Tokom 2023. godine flota je izgubila tri broda, dok su dva broda bila oštećena. Početkom 2024. godine flota je izgubila tri broda. Do sad je flota imala devet potopljenih brodova i pet oštećenih brodova, što ukupno trenutno čini 14 brodova van spiska flotnog sastava.
Sve dok je agresor, Rusija će goreti u paklu.