Na današnji dan, 4. juna 1942 godine ,počela je bitka za Midvej. Ova bitka na Pacifiku vodila se između mornarica SAD i Japana. Japan je u toj bici izgubio četiri nosača aviona i skoro 250 ratnih aviona. Bitka za Midvej bila je prekretnica u ratu na Pacifiku.
Posle zaustavljanja japanske ekspanzije u bici u Koralnom moru, Japan je odlučio da osvoji Midvej, ostrvo sa koga bi mogao da ugrzi Havaje i samu zapadnu obalu SAD. Komanda američke mornarice predpostavljala je da će Japan preduzeti neku veliku akciju, a obaveštajni podaci ukazivali su da Japan skuplja velike pomorske snage u širem podrčju ostrva Midvej.
Na aerodrome ovog ostrva SAD su poslale veliki broj lovačkih aviona, torpednih i dvomotornih teških bombardera. Izviđački avioni su stalno vršili osmatranje čak 600 milja oko 800 km zapadno od mesta baziranja kako bi se sprečilo svako japansko iznenađenje.
Japanska mornarica je spremala veliki napad koji je nazvala “Operacija M1”. Japanski plan predviđao je osvajanje ostrva Midvej izvođenjem kombinovanog vazdušno-pomorskog prepada i snažnog desanta pešadije na ostrvo. Da bi zavarali protivnika, 24 časa pre zvaničnog početka operacije, Japan je izveo tri diverziona napada na Aleutski arhipelag na severu Pacifika.
Japan je za zaštitu površinske flote postavio baraž podmornica, a čitava japanska flota, kako je plan predviđao, trebalo je da se približi ostrvu Midvej na 600 milja severozapadno. Takođe, japanski izviđači su neprestano izviđali, a za snabdevanje gorivom zadužena je bila podmornica tanker.
Prvi napad trebalo je da izvrši pomorska eskadra kojom je komandovao admiral Nagumo koja se sastojala od 4 nosača aviona, 240 borbenih aviona, 2 bojne krstarice, 3 krstarice, 16 razarača i 8 pomoćnih brodova. Udarna eskadra koja je trebalo da izvede napad odmah posle udara aviona topovima na ostrvo bila su dva bojna krstaša, tri krstarice i 16 razarača. Desantni konvoj štitilo je 5 krstarica i 12 razarača. U desantnom konvoju bila su i tri broda za snabdevanje hidroaviona koji su posle osvajanja ostrva trebali da uspostave vazduhoplovne baze.
Drugi desantni konvoj nalazio se kod ostrva Sajpan pod zaštitom dve krstarice i 10 razarača dok su vazduhoplovne snage na Maršalskim i Marijanskim ostrvima trebale da daju punu podršku ovoj operaciji.
Glavninom japanske flote komandovao je admiral čitave japanske mornarice Isoroku Jamamoto. Njegova grupacija sastojala se od 7 bojnih brodova, 3 krstarice, 13 razarača, jednog eskortnog nosača aviona i 5 pomoćnih brodova. Za zavaravanje protivnika, Jamamoto je za osvajanje Aleutskih ostrva i iskrcavanje vojske odredio četiri manje eskadre sastavljene od 2 nosača aviona, 2 krstarice, 3 razarača i jednog tankera pod komandom admirala Kakude, drugu eskadru pod komandom admirala Hosogaja-Mošire činila je jedna krstarica, 2 razarača, tanker, treću desantnu eskadru za osvajanje ostrva Adak-Atu činila je 1 krstarica, 4 razarača i 2 pomoćna broda i desantna eskadra za ostrva Kiska 2 krstarice, 5 razarača , 5 podmornica, 7 strateških čamaca i nekoliko pomoćnih i transportnih brodova.
Japanski plovni sastavi su plovili u odvojenim grupama u 8 različitih pravaca kojima je trebalo da se približe jedinom cilju za napad. Cilj ovog prilaza bilo je zavaravanje protivnika, koji nije smeo da pogodi cilj napada, čak i ako izviđački avioni otkriju jedan od plovnih sastava.
Međutim, mere opreza i konstantno izviđanje omogućilo je mornarici SAD da pravovremeno uoče veliki broj plovnih sastava.
U ranu zoru, 4. juna 1942.godine , izviđački avion tipa “Katalina” na udaljenosti 700 milja od ostrva Midvej primetio je japansku pomorsku esakdru od 5 krstarica i 12 razarača i desantni konovj. Posada izviđačkog aviona preko radija obavestila je komandu, a na ostrvu Midvej odmah je data uzbuna i sa ostrva su poleteli teški bombarderi B-17 koji su u popodnevnim časovima oko 17 časova izveli bombardovanje. Napad je izvelo 9 bombardera B-17. Ubzo, poleteli su i B-29, ali i torpedni avioni, kao što su isplovile i dve eskadre američke mornarice kojima su komandovali admirali Spruans i Flečer.
Prilikom leta, bombarderi su primetili i drugi plovni sastav u kome su se nalazili japanski nosači aviona. Admiral Spruans je pravilno zaključio da svoju eskadru treba usmeriti direktno prema Japancima, jer su nosači mnogo opasniji od desantnog konvoja. Američka mornarica je raspolagala sa tri nosača aviona na kome je bilo na svakom ukrcano 80 aviona. U pitanju su bili nosači aviona: Hornet, Enterprajs i Jorktaun. Japanski avioni koji su poleteli sa nosača aviona na udaljenosti 180 milja od Midveja izveli su bombardovanje ostrva. U tom napadu Japanci su izgubili 20 aviona.
Tokom leta jedan od japanskih aviona javio je prbiližavanje američkih nosača aviona, što je iznenadilo japanske komandante, koji su smatrali da su svi američki nosači aviona daleko na južnom Pacifiku. Između 7 i 8 sati ujutro sa ostrvskih aerodroma u nekoliko talasa poletelo je 40 aviona. Japanci su oborili 12 aviona. Oko 9 sati u napad je krenulo 16 torpednih aviona sa nosača aviona “Hornet”, ali su odbijeni od japanskih lovaca.
Za to vreme na japanskim nosačima aviona su se posade spremale za napad, u 12.25 minuta dok su montirane avio bombe i popunjavani lovci sa mitraljeskom municijom pojavili su se iznenada ponovo američki torpedni avioni. Z samo pet minuta nosač aviona “Akagi” od 27.000 tona deplasmana sa 40 aviona pogođen je sa dve avio bombe. Usledila je stravična eksplozija, požar, drugi nosač aviona “Kaga” sa, takođe, 27.000 tona deplasmana i 30 aviona pogođen je sa 4 bombe, kao i nosač aviona “Soru” koji je imao 10.000 tona deplasmana, dobio je tri bombe.
Jedini ”preživeli” nosač aviona “Hiru” se povukao i uspeo da pošalje svoje avione u kontranapad. Samo 8 aviona uspelo je da se probije kroz baražnu vatru i bombama su pogodili nosač aviona Jorktaun, sa tri bombe i 2 torpeda lansirana sa aviona, koji je pogodio kotlarnicu. Nosač aviona se povukao iz borbe. Preostala dva nosača aviona Hornet i Enterprajz su ostali neoštećeni i oni su nastavili borbu i uspeli da pogode preostali japanski nosač aviona “Hiru” sa 4 bombe i ostavili ga u plamenu.
U ovoj bici uništena su sva 4 japanska nosača aviona, a u napadu je poginuo i admiral Jamaguči. Oštećeni “Soru” je potpopljen torpedima od američke podmornice, kao i nosač aviona “Kaga”, koji je eksplodirao kad jev plamen zahvatio brodsko skladište kerozina, narednog dana 5. juna potopljen je i “Hiru”.
Admiral Jamamoto, posle izveštaja o gubitiku sva četiri nosača aviona, preostalim brodovima je naredio skupljanje u jedinstvenu formaciju . Samo 5 razarača i desantni konvoj je trebalo da nastave put prema Midveju, ali su i oni pozvani, dok je desantna ekadra nastavila put u pokušaju da zavara protivnika. U tom haosu dve krstarice “Mogami” i “Mikuma” su se sudarile. Oštećeni brodovi su ostali na mestu sudara uz zaštitu nekoliko razarača. Ubrzo su oštećene krstarice postale meta napada i obe su u zoru 7. juna potopljene. Japanski brodovi su se polako povlačili iz zone delovanja, a nova zona prikupljanja snaga bila je 400 milja od Midveja.
Japanska podmornica u večernjim časovima 7. juna napala je teško oštećeni nosač aviona “Jorktaun” koga je vukao razarač koji je u ovom napadu potopljen, dok je nosač aviona dobio dva torpeda i nestao u morskim dubinama.Time je završena bitka za Midvej. Američki gubici u ovom okršaju su bili 1 nosač aviona, 1 razarač, 150 aviona i stradalo je 300 mornara i pilota. Japanski gubici su bili 4 nosača aviona, jedna krstarica, 253 aviona i 3.5000 mornara i pilota.
Bitka za Midvej značila je težak poraz japanske flote, uprkos tome što je taj pomorski sastav bio nadmoćniji od američkog. Vojni stratezi smatraju da su dva nosača aviona Japana “Junio” 28.000 tona i “Zuikaku” od 30.000 tona mogli da utiču na bitku za Midvej i sa njima je japanska mornarica mogla da postigne nadmoć.
Takođe, uspehu američke flote doprinela je i analiza bitke na Koralnom moru i potvrdila značaj nosača aviona i u tome što su japanskoj floti naneseni katastrofalni gubici. Obe flote koristile su iskustva iz primene nosača aviona. Značaj bitke na Midveju bio je taj što se zaustavilo dalje japansko nadiranje na Pacifiku i dokazao se značaj nosača aviona u borbi.