БИТКА ЗА МИДВЕЈ: КАКО СУ ПРЕ 81 ГОДИНУ УНИШТЕНА 4 ЈАПАНСКА НОСАЧА АВИОНА И ЗАУСТАВЉЕНА ЕКСПАНЗИЈА НА ИСТОК ПАЦИФИКА

На данашњи дан, 4. јуна 1942 године ,почела је битка за Мидвеј. Ова битка на Пацифику водила се између морнарица САД и Јапана. Јапан је у тој бици изгубио четири носача авиона и скоро 250 ратних авиона. Битка за Мидвеј била је прекретница у рату на Пацифику.

После заустављања јапанске експанзије у бици у Коралном мору, Јапан је одлучио да освоји Мидвеј, острво са кога би могао да угрзи Хаваје и саму западну обалу САД. Команда америчке морнарице предпостављала је да ће Јапан предузети неку велику акцију, а обавештајни подаци указивали су да Јапан скупља велике поморске снаге у ширем подрчју острва Мидвеј.

На аеродроме овог острва САД су послале велики број ловачких авиона, торпедних и двомоторних тешких бомбардера. Извиђачки авиони су стално вршили осматрање чак 600 миља око 800 км западно од места базирања како би се спречило свако јапанско изненађење.

Јапанска морнарица је спремала велики напад који је назвала “Операција М1”. Јапански план предвиђао је освајање острва Мидвеј извођењем комбинованог ваздушно-поморског препада и снажног десанта пешадије на острво. Да би заварали противника, 24 часа пре званичног почетка операције, Јапан је извео три диверзиона напада на Алеутски архипелаг на северу Пацифика.

Јапан је за заштиту површинске флоте поставио бараж подморница, а читава јапанска флота, како је план предвиђао, требало је да се приближи острву Мидвеј на 600 миља северозападно. Такође, јапански извиђачи су непрестано извиђали, а за снабдевање горивом задужена је била подморница танкер.

Први напад требало је да изврши поморска ескадра којом је командовао адмирал Нагумо која се састојала од 4 носача авиона, 240 борбених авиона, 2 бојне крстарице, 3 крстарице, 16 разарача и 8 помоћних бродова. Ударна ескадра која је требало да изведе напад одмах после удара авиона топовима на острво била су два бојна крсташа, три крстарице и 16 разарача. Десантни конвој штитило је 5 крстарица и 12 разарача. У десантном конвоју била су и три брода за снабдевање хидроавиона који су после освајања острва требали да успоставе ваздухопловне базе.

Други десантни конвој налазио се код острва Сајпан под заштитом две крстарице и 10 разарача док су ваздухопловне снаге на Маршалским и Маријанским острвима требале да дају пуну подршку овој операцији.

Главнином јапанске флоте командовао је адмирал читаве јапанске морнарице Исороку Јамамото. Његова групација састојала се од 7 бојних бродова, 3 крстарице, 13 разарача, једног ескортног носача авиона и 5 помоћних бродова. За заваравање противника, Јамамото је за освајање Алеутских острва и искрцавање војске одредио четири мање ескадре састављене од 2 носача авиона, 2 крстарице, 3 разарача и једног танкера под командом адмирала Какуде, другу ескадру под командом адмирала Хосогаја-Мошире чинила је једна крстарица, 2 разарача, танкер, трећу десантну ескадру за освајање острва Адак-Ату чинила је 1 крстарица, 4 разарача и 2 помоћна брода и десантна ескадра за острва Киска 2 крстарице, 5 разарача , 5 подморница, 7 стратешких чамаца и неколико помоћних и транспортних бродова.

Јапански пловни састави су пловили у одвојеним групама у 8 различитих праваца којима је требало да се приближе једином циљу за напад. Циљ овог прилаза било је заваравање противника, који није смео да погоди циљ напада, чак и ако извиђачки авиони открију један од пловних састава.

Међутим, мере опреза и константно извиђање омогућило је морнарици САД да правовремено уоче велики број пловних састава.

У рану зору, 4. јуна 1942.године , извиђачки авион типа “Каталина” на удаљености 700 миља од острва Мидвеј приметио је јапанску поморску есакдру од 5 крстарица и 12 разарача и десантни коновј. Посада извиђачког авиона преко радија обавестила је команду, а на острву Мидвеј одмах је дата узбуна и са острва су полетели тешки бомбардери Б-17 који су у поподневним часовима око 17 часова извели бомбардовање. Напад је извело 9 бомбардера Б-17. Убзо, полетели су и Б-29, али и торпедни авиони, као што су испловиле и две ескадре америчке морнарице којима су командовали адмирали Спруанс и Флечер.

Приликом лета, бомбардери су приметили и други пловни састав у коме су се налазили јапански носачи авиона. Адмирал Спруанс је правилно закључио да своју ескадру треба усмерити директно према Јапанцима, јер су носачи много опаснији од десантног конвоја. Америчка морнарица је располагала са три носача авиона на коме је било на сваком укрцано 80 авиона. У питању су били носачи авиона: Хорнет, Ентерпрајс и Јорктаун. Јапански авиони који су полетели са носача авиона на удаљености 180 миља од Мидвеја извели су бомбардовање острва. У том нападу Јапанци су изгубили 20 авиона.

Током лета један од јапанских авиона јавио је прбилижавање америчких носача авиона, што је изненадило јапанске команданте, који су сматрали да су сви амерички носачи авиона далеко на јужном Пацифику. Између 7 и 8 сати ујутро са острвских аеродрома у неколико таласа полетело је 40 авиона. Јапанци су оборили 12 авиона. Око 9 сати у напад је кренуло 16 торпедних авиона са носача авиона “Хорнет”, али су одбијени од јапанских ловаца.

За то време на јапанским носачима авиона су се посаде спремале за напад, у 12.25 минута док су монтиране авио бомбе и попуњавани ловци са митраљеском муницијом појавили су се изненада поново амерички торпедни авиони. З само пет минута носач авиона “Акаги” од 27.000 тона депласмана са 40 авиона погођен је са две авио бомбе. Уследила је стравична експлозија, пожар, други носач авиона “Кага” са, такође, 27.000 тона депласмана и 30 авиона погођен је са 4 бомбе, као и носач авиона “Сору” који је имао 10.000 тона депласмана, добио је три бомбе.

Једини ”преживели” носач авиона “Хиру” се повукао и успео да пошаље своје авионе у контранапад. Само 8 авиона успело је да се пробије кроз баражну ватру и бомбама су погодили носач авиона Јорктаун, са три бомбе и 2 торпеда лансирана са авиона, који је погодио котларницу. Носач авиона се повукао из борбе. Преостала два носача авиона Хорнет и Ентерпрајз су остали неоштећени и они су наставили борбу и успели да погоде преостали јапански носач авиона “Хиру” са 4 бомбе и оставили га у пламену.

У овој бици уништена су сва 4 јапанска носача авиона, а у нападу је погинуо и адмирал Јамагучи. Оштећени “Сору” је потпопљен торпедима од америчке подморнице, као и носач авиона “Кага”, који је експлодирао кад јев пламен захватио бродско складиште керозина, наредног дана 5. јуна потопљен је и “Хиру”.

Адмирал Јамамото, после извештаја о губитику сва четири носача авиона, преосталим бродовима је наредио скупљање у јединствену формацију . Само 5 разарача и десантни конвој је требало да наставе пут према Мидвеју, али су и они позвани, док је десантна екадра наставила пут у покушају да завара противника. У том хаосу две крстарице “Могами” и “Микума” су се судариле. Оштећени бродови су остали на месту судара уз заштиту неколико разарача. Убрзо су оштећене крстарице постале мета напада и обе су у зору 7. јуна потопљене. Јапански бродови су се полако повлачили из зоне деловања, а нова зона прикупљања снага била је 400 миља од Мидвеја.

Јапанска подморница у вечерњим часовима 7. јуна напала је тешко оштећени носач авиона “Јорктаун” кога је вукао разарач који је у овом нападу потопљен, док је носач авиона добио два торпеда и нестао у морским дубинама.

Тиме је завршена битка за Мидвеј. Амерички губици у овом окршају су били 1 носач авиона, 1 разарач, 150 авиона и страдало је 300 морнара и пилота. Јапански губици су били 4 носача авиона, једна крстарица, 253 авиона и 3.5000 морнара и пилота.

Битка за Мидвеј значила је тежак пораз јапанске флоте, упркос томе што је тај поморски састав био надмоћнији од америчког. Војни стратези сматрају да су два носача авиона Јапана “Јунио” 28.000 тона и “Зуикаку” од 30.000 тона могли да утичу на битку за Мидвеј и са њима је јапанска морнарица могла да постигне надмоћ.

Такође, успеху америчке флоте допринела је и анализа битке на Коралном мору и потврдила значај носача авиона и у томе што су јапанској флоти нанесени катастрофални губици. Обе флоте користиле су искуства из примене носача авиона. Значај битке на Мидвеју био је тај што се зауставило даље јапанско надирање на Пацифику и доказао се значај носача авиона у борби.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *