JUGOSLOVENSKI 2K-12 KUB-M PROTIV STRATEGIJSKIH BOMBARDERA B-1B LANCER

Poznato je da ne postoje materijalni dokazi o obaranju NATO aviona sistemom Kub-M tokom rata 1999. godine. To ne znači da se pogađanja ili čak i obaranja nisu dogodila, već da eventualno pogođene letelice nisu pale na našu teritoriju.

U knjizi „B-1B Lancer Units in Combat”, autora Tomasa Vitingtona u izdanju Osprija, prilikom opisa akcije bombardovanja koja se desila početkom aprila meseca navodi se sledeće:

– “Međutim, nakon izbacivanja bombe, vrata odeljenja za oružje na jednom od V-1V nisu se zatvorila. Lancer je kasnije bio na meti srpskog SAM, iako je kombinacija odbrambenih manevara, mamaca i elektronskih protivmera omela raketu. Oružje je, međutim, uspelo da natera bombarder u zonu dejstva drugog SAM, koji je posada takođe uspela da izbegne. Prema pilotu aviona, kapetanu Džeraldu Gudfelou, na prvi znak lansiranja SAM dolazi do izražaja vaša obuka. Osećate se veoma prirodno. Ne razmišljate o tome, već tek kasnije, kada se misija završi. Otvorena vrata odeljenja za oružje i manevrisanje aviona doveli su do toga da Gudfelouov Lancer troši više goriva nego što je predviđeno, ostavljajući bombarderu nedovoljno goriva da se vrati u Ferford. Tokom misije, V-1V je takođe pogođen gromom, koji je odneo deo horizontalnog stabilizatora aviona, ali je posada ipak uspela da vrati avion kući. Gudfelou se setio da smo „osetili veliko olakšanje po završetku misije. Rakete SAM su se približile više nego što smo očekivali, i nakon što smo razmišljali o tome nekoliko dana, bilo nam je drago što smo preživeli”.

U navedenoj knjizi je događaj obrađen sa premalo detalja, pa smo potražili i druge izvore. Jedan od tih izvora su intervjui koje su Gudfelou, ali i Leicel i Pejn davali tokom godina. Tako smo pronašli intervju koji je kapetan Gudfelou dao svome sestriću, a on je to objavio na sajtu Archive StoryCorps.org, i to u audio verziji, dana 6. juna 2018. godine.

U tom intervjuu, Gudfelou pojašnjava već poznate detalje, ali i donosi neke nove veoma značajne informacije. Kaže da je nakon ispuštanja bombi na prvi cilj i zaglavljivanja spremnika za bombe, njegov avion zahvaćen radarom za navođenje raketa sa zemlje. Lansirana je prva raketa zemlja-vazduh na njih. Dalje opisuje kako je ubrzavao da izbegne raketu i u jednom trenutku dostigao brzinu od 1,6 maha, na visini od oko 20000 stopa (nešto preko 6000 metara). Takođe, opisuje kako je počeo sa manevrisanjem koje je imalo za cilj da raketu navede na vučeni radarski mamac AN/ALE-50, iza aviona. U jednom trenutku, konstatuje eksploziju rakete. Potom je svedočio kako je video lansiranje i druge rakete zemlja-vazduh, koja ih je nekoliko desetina sekundi kasnije, preletela. Nastavio je svedočenje kako je usled otvorenog spremnika za bombe, manevrisanja i uključenja dodatnog sagorevanja, potrošio više goriva nego što je bilo predviđeno i morao je biti vanredno tankiran da bi se vratio kući. Pri sletanju na aerodrom u Velikoj Britaniji, udario ih je grom i po njegovoj tvrdnji, odvalio parče horizontalnog stabilizatora. Trenutkom sletanja na pistu, spremnik za bombe koji je ostao zaglavljen u otvorenom položaju sve vreme od ispuštanja bombi nad SRJ do povratka u Veliku Britaniju, se zatvorio.

Tu je i deo iz intervjua pilota, tada potpukovnika, Ben Leicela i kapetana Grega Pejna, koji je bio na mestu oficira za naoružanje (WSO) u drugom bombarderu. Intervju je dat 25. januar 2001. godine za sajt američkog vazduhoplovstva. U tom intervjuu, Ben Leicel potvrđuje priču Gudfeloua i dodaje da su na horizontalnom stabilizatoru uočena oštećenja i rupa „veličine pesnice”. Takođe, dodaje da su i on i Pejn u svojim slušalicama čuli zvučnu signalizaciju da je na njih lansirana radarski navođena raketa, istovremeno sa samim lansiranjem rakete sa zemlje koje je Leicel i video. Oni to opisuju ovako:

„Imali smo lansiranje SAM“, rekao je Leicel. Raketa zemlja-vazduh. Za pilota, SAM izgleda kao a
raketa za flašu koja postaje sve veća veoma, veoma brzo, rekao je Pejn. U istom trenutku pilot je video bljesak”, Pejn i Lajcel su čuli tonove u njihovim slušalicama koji upozoravaju na lansiranje.

Na kraju intervjua oglasio se i sam Gudfelou izjavom:

“Osetili smo ogromno olakšanje po završetku misije. SAM su se približili više nego što smo mi očekivali, i nakon nekoliko dana razmišljanja o tome, bilo nam je drago što smo preživeli“.

O ovom događaju, koji je bio deo prve misije bombardera V-1V iznad SRJ, i o načinu njegovog korišćenja V-1V bombarderi sa radarskim mamacima AN/ALE-50 i bliski susreti sa Kub-M, rekao je, u istoj knjizi “B-1B Lancer units in Combat” sada penzionisani američki general Džon Džemper. Tokom 1999. godine, general je bio komandant Vazduhoplovstva NATO snaga za centralnu Evropu.

“Par V-1V se spustio na jug preko Jadranskog mora informacija sa svojim AN/ALE-50 tegljenim
mamci su bili raspoređeni, a mi smo gledali kako radari u Crnoj Gori prate bombardere dok su skrenuli iza ugla oko Makedonije i krenuo na Kosovo. Gledali smo kako radari, u realnom vremenu, predaju mete sistemu SA-6 (zapadna oznaka za raketni sistem PVO Kub), koji je naišao na punu metu i ispalio svoje rakete. Te rakete su skinule ALE-50 sa zadnje strane V-1 baš kao što su bile dizajnirane”.

Šta je bio epilog prve akcije bombardera V-1V nad SRJ? U knjizi „B-1B Lancer units in Combat”
pominje se letelica broja 85-0075:

Ovaj avion je napustio Ferford samo 11 dana nakon dolaska. Nasuprot tome, on je zamenjen
sa nekim drugim raspoređenim avionima, možda je došlo do mehaničkih problema (B-1B Program
Office).

Raniji odlazak letelice, za razliku od drugih letelica koje su korištene (ostajale su u proseku od 40 – 80 dana), navodi se dakle da može biti u vezi sa mehaničkim problemima. Zamenska letelica sa oznakom 85-0074, stigla je u bazu u Velikoj Britaniji dana 8. aprila 1999. godine. Prema raspoloživim podacima iz navedene knjige, avion 85-0075 nije se do kraja Operacije „Saveznička Sila” vraćao u Ferford radi izvršenja zadataka bombardovanja SRJ.

Avion V-1V, oznake 85-0075, je dakle, zahvaćen radarskom stanicom za osmatranje i navođenje raketa RStON, raketnog sistema PVO 2K12 Kub-M. Dokaz za to imamo u izjavi Leicela da su dobili
zvučnu signalizaciju i upozorenje na lansiranje radarski navođene rakete, čije lansiranje je i sam video.
Prva raketa sistema PVO Kub-M, je eksplodirala, a o tome imamo izjavu Oficira za naoružanje Gudfeloua u intervjuu svome sestriću. Ovo je veoma važno, jer govori u prilog tome da se raketa aktivirala u zoni uništenja cilja. Druga raketa je na osnovu iste izjave Gudfeloua, „preletela” avion i promašila. U ovom slučaju je moguće da se prva raketa, koja se aktivirala, navodila na bombarder i eksplodirala u njegovoj blizini, jer je neobično da je član posade znao za eksploziju rakete osim ako je nije video ili čuo (ili osetio udare fragmenata u letelicu). U oba slučaja bi značilo da se raketa najverovatnije navodila prema avionu, a ne prema mamcu, jer se mamac vuče iza aviona. U ovom slučaju, pored rupe na horizontalnom stabilizatoru, moguće je da su postojala i druga oštećenja (mehaničke prirode) usled kojih je letelica morala na opravku u SAD. Zanimljiv je iskaz Gudfeloua oko toga da je druga raketa „preletela” avion, što bi opet moglo da znači da se i druga raketa navodila na avion (možda čak na drugi bombarder u pratnji), a ne na mamac.

Moguće je i da se raketa navodila (bila „preusmerena” tokom leta) na radarski mamac AN/ALE-50 koji se vuče iza letelice na daljini od nekih, otprilike, 100 metara ili više. Raketa se u tom
slučaju možda aktivirala negde između radarskog mamca i aviona V-1V. U ovom slučaju verovatno je da su fragmenti rakete „dokačili“ zadnji kraj aviona i oštetili horizontalni stabilizator.
U svakom slučaju, možda će neko buduće vreme i neki budući memoari pilota i članova posade
ovog bombardera V-1V razotkriti šta se stvarno desilo te noći iznad, kako izgleda, zapadne Srbije.

Za izradu teksta korišćena knjiga: Danko Borojević / Dragi Ivić / Željko Ubović / Zoran Vukosavljević
SAMOHODNI RAKETNI SISTEM 2K12 KUB-M/KVADRAT, Izdavač: SCERO PRINT izdavastvo@sceroprint.com