Детаљну анализу догађаја можете прочитати на нашем порталу овде.
Грузијска Олуја
Према документима који су касније објављени, грузијски план је предвиђао брзо освајање стратешких тачака у року од 72 сата. Војни буџет је повећан невероватних више од 30 пута – са 30 на 940 милиона долара. Амерички војни специјалисти обучавали су грузијску војску по узору на сценарио хрватског напада на Книн и уништење Републике Српске Крајине 1995. године. Кључни циљеви су били контрола над Рокским тунелом – виталном комуникацијом са Русијом, стратешки важним Гуфтинским мостом и градом Јава. Међутим, ситуација се развила потпуно другачије од очекивања Тбилисија, откривајући бројне стратешке грешке у грузијском плану.
Руски одговор: Брза интервенција 58. армије
Руска војска је на напад одговорила изненађујућом брзином и прецизношћу. Већ у 1.40 сати, само сат и по након почетка гранатирања Цхинвалија, прве руске јединице 58. армије под командом генерала Анатолија Хруљова прешле су Рокски тунел. Овај потез је потпуно изненадио грузијско руководство, које је рачунало да ће Москви требати најмање 2-3 дана да организује контранапад.
Кључну улогу одиграле су батаљонске тактичке групе – специјалне јединице састављене од најбољих војника и официра са искуством из чеченских сукоба. Њихова брза акција и професионална координација омогућиле су стабилизацију фронта и потискивање грузијских снага ка југу већ трећег дана сукоба.
Хуманитарне последице: Трагедија цивилног становништва
Петодневни сукоб оставио је дубоке ране на кавкаском становништву. Најтеже су погодили цивиле Јужне Осетије, где су гранатирања и уличне борбе претвориле Цхинвали у рушевине. Према званичним подацима, најмање 1.694 особе изгубиле су животе, иако међународне организације процењују да је стварни број жртава између 300 и 400. Око 30.000 становника је напустило домове, створивши једну од највећих избегличких криза у региону.
Многе породице су изгубиле своје домове, а инфраструктура је уништена у преко 80% случајева. 32 припадника руских мировних снага стационираних у Јужној Осетији изгубило је животе бранећи цивилно становништво. Хуманитарна ситуација је била посебно драматична због блокираних путева за евакуацију и недостатка медицинске помоћи у првим данима сукоба.
Грузијски губици су износили око 400 људи, укључујући 170 војника .Руски губици су били 71 војник. Грузија је изгубила два патролна чамца, док је Русија изгубила 4 авиона дејством грузијске ПВО, уз велике сумње да је украјинска посада управљала системима Бук.
Политичке последице: Нова карта региона
Руска одлука о признању независности Јужне Осетије и Абхазије 26. августа 2008. године преокренула је геополитичку ситуацију на Кавказу. Овај потез, који је предводио тадашњи председник Дмитриј Медведев, изазвао је оштре реакције међународне заједнице.
Западне силе, предвођене САД и ЕУ, осудиле су овај потез као кршење међународног права и територијалног интегритета Грузије. Иако је ЕУ у септембру 2009. у свом званичном извештају прогласила Грузију главним кривцем за сукоб, Русија је остала изолована у својој подршци сепаратистичким регионима.
Међународно признање нових ентитета било је ограничено – само неколико земаља (Никарагва, Венецуела, Сирија и Науру) подржало је овај потез. Ова подељеност и даље обележава међународне односе у региону и представља кључну препреку за стабилизацију ситуације.
Војне лекције: Шта смо научили?
Рат у Грузији 2008. постао је важан студијски случај за савремено ратовање. Прво, истакао је кључни значај брзине реагирања – руске снаге су показале импресивну способност брзог пребацивања трупа кроз Рокски тунел. Друго, сукоб је открио слабости у руским ПВО системима, што је довело до хитних реформи наоружања. Овај сукоб се десио након самопроглашења ткз. Косова* и подржавања од стране Запада. Грузијски председник је мислио да ће имати безусловну подршку из Вашингтона, али ће након уласка руске војске остати само слика како обавља телефонски разговор у свом кабинету и гризе своју кравату.