На статичком приказу у Топчидеру приказано је било лако оклопно возило M1114/M1116 HMMWV у три верзије са противоклопном ракетом Фагот, Корнет и као осматрачка станица за извиђање.
Иначе Војска Србије је примила прошле 2023. године 66 од укупно 118 купљених лаких оклопних возила типа HMMWV са којима ће бити попуњене пешадијске једнице у оквиру четири бригаде Војске Србије.
На платоу касарне у Топчидеру као и крајем септембра на Сајму наоружања „Партнер 2023“ приказане су три верзије ового лаког оклопног возила. Два као ловца тенкова са протиоклопним ракетама „Корнет- Е“ и „Фагот“ и у једној извиђачкој верзији са даљински управљивом борбеном станицом „ДУБС“ калибра 12,7 мм и осматрачком станицом.
Иначе јавност Србије за ову борбену верзију Хамвија сазнала је крајем јула месеца на Пасуљанским ливадама када је и борбено проверен овај систем. На вежби је била приказана извиђачка чета са лаким теренским оклопним возилима Хамви. Свако возило је носило по две ракете.
Детаљније о овом возилу сазнало се на Сајму наоружања крајем септембра 2023.
Пројекат је развио војнотехнички институт и како је наведено возило је намењено за превоз и лансирање противоклопне ракете “Корнет ЕМ или Фагот, као примарног наоружања, а на само возило могуће је поставити и митраљез ПКТ калибра 7,62 мм као секундарно наоружање.
Платформа за ланисрање противоклопне ракете је обртна и покрива зону 360 степени око самог возила.
По први пут иначе извршена је интеграција на лако оклопно возило. ПРОС малог домета гађао је циљеве на даљинама до 2.000 м, а ПОРС великог домета гађао је циљеве на даљинама до 4.600 м .
Посаду у једном возилу чине четири војника . Иначе борбени комплет у сваком возилу износи 4 ракете. Време преласка из маршевског у борбени положај износи 5 минута. У задњем делу Хамвија који је лако оклопљен налази се посебан простор за смештај херменитички затвореног контејнера са ракетом “Корнет” и то три комамада, ако је једна постављена на лансер.
Противоклопне ракете Корнет-Е
Корнет Е 9М133
Корнет Е 9М133 је знатно већи и тежи од раних верзија овог противоклопног система, али има и боље борбене могућности.
Минимални домет је 5.000, а максимални 8.000 м. Овај руски противоклопни систем се често упоређује са америчким ПО системом ТОW.
Највећа разлика је у начину навођења пројектила на циљ. Амерички систем користи жицу (SACLOS), руски се ослања на ласерски сноп који води пројектил. Произвођач (КБП) тврди да овај начин вођења има одличну отпорност на ометање с обзиром на то да је сам ласерски скривен иза пројектила током његова лета према циљу.
Корнет Е има тандем кумулативну бојну главу кaлибра 120 мм и масе 10 килограма, што је довољно да пробије 1.200 мм челичног оклопа заштићеног експлозивним реактивним оклопом (ЕРА).
Корнет Е није погодан за употребу у пешадији.
Наиме, укупна маса троношца, система за нишањење и навођење пројектила, и пројектила у лансирном контејнеру је 60 килограма.
Због тога корисници радије употребљавају Корнет Е на лаким теренским возилима или на куполама борбених возила, отуда и монтирање лансера на кров лаког оклопног возила Хамви.
Овај противоклопни ракетни систем настао је као замена за противоклопну ракету 9М14М Маљутка. Настао је почетком 197о тих година 20 века. Бивша ЈНА је крајем 1980 тих набавила овај противоклопни ракетни систем, али и паравојне фомрације бивших југословенских република уочи грађанског рата.
Систем се састоји од преносног лансирног уређаја 9П135 која се састоји од лнасера 9П56 и уређаја за вођење 9С451, портивоклопне ракете 9М111 која се налази запоковасна у транспортно-лансирном контејнеру и индикатора светлосних сметњи 9С469.
Маса контејнера са ракетом је 13 кг, а маса саме ракете 11,5 кг. Брзина лета ракете је 80 м/с, у почетној фази по излетању из лансера, а максимална брзина је 186м/с. Домет ракете мининални 75 м, а маскимални 2.000м. кумулативна бојева глава има масу 2,5 кг и пробија 400 мм хомогеног челичног оклопа. Вођење ракете је полуаутоматско, а оператер само одржава коначницу нишана на циљу, а подаци за вођење се преко жице преносе на ракету. У преносној верзији посаду чине три војника. Нишанџија носи расклопљени лансирни уређај, а два помоћника по две ракете запаковане у лансирном контејнеру.
Модернизована верзија 9M111-2 Фагот М уведена је 1975. Овој је верзији повећан домет на 2.500 м. Бојева глава пробија 460 мм хомогеног челичног оклопа. Од 1979. године у производњи је модернији систем за вођење ракете 9С451М, а касније су развијене и термовизијске нишанске справе 1PN86 Multat и 1PN65 Trakt.
Извиђачки Хамви
Лако оклопно возило Хамви осим у транспортној и противоклопној верзији уведено је и као лако извиђачко возило. Такође се ради о пројекту Војнотехничког инцтитута и за разлику од противоклопне верзије има уграђену даљински управљиву борбену станицу ДУБС са калибром 12,7 мм.
Возило као опцију има и могућност уградње “Мултисензорске извиђачке платофрме” која се налази на телескопском стубу који се подиже из возила са задње стране.
Број чанова посаде извиђачке верзије Хамвија је исто као и код противоклопне четири члана.
Возило је опремљено радио везом ВФ и ВВФ. Време превођења из мапшевског у борбени положај је 5 минута.
Техничке карактеристике мултисензорске платформе, као опционо може да се угради заједно са телескопским стубом на задњој страни возила.
Од електрооптичких сензора у Хамви је уграђена је хлађена термовизијска камера ТМВ, телевизијска камера повећане осетљивости и ласерски даљиномер.
Домет хлађене термовизијске камере је 2,4 м, дневне 13 км, док ласерског даљиномера 20 км. Висина извученог антенског стуба је 4 м.
ФОТОГАЛЕРИЈА:
