ТВ Фронт/Андреј Млакар
Испорка 11 кипарских борбених хеликоптера Ми-35П није баш са благонаклоношћу дочекана у неким земљама нашег комшилука, који су то схватили као опет агресивност Србије која ће са ремонтом и модернизацијом уз постојећа 4 Ми-35 укупно имати ексадрилу од 15 оперативних борбених хеликоптера.
Приликом посете аеродрому Батајницу председник Србије заједно са помоћником министра за материјалне ресурсе Ненадом Милорадовићем повели су разговор о томе колико борбених хеликоптера има Србије и земље у окружењу.
То је био сасвим довољан повод да представимо број хеликоптера у стставу РВ и ПВО Војске Србије, али и земаља у комшилуку.
Србија
РВ и ПВО Војске Србије у последњих неколиког година кренуло је у значајне планове модернизације флоте борбених и транспортних хеликоптера која се тад заснивала на старим Ми-8 и два Ми -17 од којих је један изгубљен у удесу. Према подацима из ове године РВ и ПВО Војске Србије има оперативно: 5 нових хеликоптера Ербас Х-145М. Иначе до септембра 2024 године Србија ће од Ербаса добити још 10 хеликоптера Х-145М са чиме ће бројка бити повећана на укупно 15. Већина тих хеликоптера биће наоружана наоружањем домаће и западне производње.
Што се тиче борбених хеликоптера поред кипарских 11 Ми-35П ту су и 4 нова борбена хеликоптера Ми-35М, и то 4 комада, док су купљена још три , али због санкција ЕУ и САД према Русији је немогуће те летелице допремити.
Од транспортно борбених хеликоптера ту је укупно 8 летелица у верзијама Ми-8 два комада, Ми-17 1, док је 5 хеликоптера у верзијама Ми-17В5 који су набављени у оквиру планова модернизације флоте хеликоптера од 2017/2018 године. Иначе и транспортни хеликоптери Ми-17 оспособљени су за ношење наоружања.
Србија је такође једна од ретких земаља која и даље после 50 година у оперативној употреби има хеликоптере Газела СА-341 и 342. Укупно има 29 комада где су верзије Гама модернизоване за ношење нових противоклопних ракета домаће производње Паук и невођених ракетних зрана, као и модификованих верзија противоклопних ракета Маљутка.
Мађарска
Наш најсевернији комшија Мађарска могло се чути на приказу приближно сличну хеликоптерску флоти. Мађарска иначе је чланица ЕУ и НАТО.
За разлику од Србије Мађарска је један од највећих корисника борбених хеликоптера Х-145М. Први примерци Х-145М наручени су 2018. године, а испоручени 2019, а испорука је завршена 2021. Мађарска има укупно 19 хеликоптера од укупно 20 колико је набављени, јер је један изгубљен у удесу на војној вежби у Хрватској. Такође наручено је и 16 Х-225М који би требали да замене остареле руске хеликоптере Ми-8/17 којих је оперативно још укупно 7. Прва два Х-225М испоручена су јула 2023.
Од борбених хеликоптера Мађарска има укупно осам борбених хеликоптера Ми-24В.
Румунија
Румунија због почетка рата у Украјини спада у државу која је фактички постала предстража НАТО пакта који мора да брани најдужу источну границу алијансе према Русији. Још пре уласка у НАТО Румунија је била држава која је имала у свом састау велики број хеликоптера који су били углавном западног порекла које је Румунија и производила у погонима фабрике ИАР.
Румунија тренутно располаже са 57 хеликоптера IAR SA-330 Puma, 1 SA-316 Alouette III. Иначе у складу са својим активностима и чланством Румунија ће у САД купити и 24 борбена хеликоптера AH-1Z. Такође као што је Србија за потребе МУП-а набавила два хеликоптера H-215 „Super puma“. Такође Румунија ће набавити у оквиру модернизације своје хеликоптерске флоте UH-1Y и то 21 комад.
Бугарска
Бугарска као чланица ЕУ и НАТО пакта углавном је имала што се тиче летелица источну технологију. Међутим са приступањем НАТО пакту кренуло се и опремањем западном техником, односно летелицама.
Бугарска тако у свом саставу тренутно има да хеликоптера Bell 206. Затим набавњено је је 12 вишенаменских транспортних хеликоптера H215M/AS532 „Super puma“, а такође наручена су још два.
Међутим Бугарска се није хтела одређи ни источне технологије, па тако и даље има оперативна 3 вишенаменска транспортна хеликоптера Ми-17 и два борбена Ми-24В.Северна Македонија
Ова бивша југословенска република своје ратно ваздухопловство градило је од 0 јер иза себе после повлачења ЈНА није остало било ништа.
Прве транспортне хеликоптере и то четири комада вишенаменске летелице Ми-17 стигли су 1994. Македонци су се из зимског сна пробудили марта 2001. када су се суочили са оружаном албанском побуном. Тада је из Украјине набављено 10 борбених хеликоптера Ми-24В, плус 2 борбена хеликоптера Ми-24К и четири транспортна хеликоптера Ми-8.
Северна Македонија је остала на четири хеликоптера Ми-24В који су распоређени били у борбени хеликоптерски сквадрон Ноћне Муње. који су затим одлуком власти предати Украјини. Што се тиче транспортних хеликоптера остало је 6. За обуку пилота користе се 4 Bell 206.
Албанија
Једна од најмистериознијих земаља што се тиче хеликоптера је Албанија. Некада чланица Варшавског пакта koja је била опремњена прво руским Ми-1 и Ми-4 хеликоптерима, а онда и кинеским Z-5 који су били једини музејски оперативни примерци. Први кораци учињени су у обнови хеликоптерске флоте. Албанија је иначе једина држава на Балкану која нема борбену авијацију него само хеликоптере, како транспортне, тако и борбене.
Распоред количински хеликоптера је следећи: AgustaWestland AW109 1, Bell 205 3, Bell 206 5, борбени хеликоптер BO105 4, два комада H145, „Super puma“ H215M/AS532 четири комада.
Црна Гора
Ова бивша југословенска република после разлаза са Србијом 21. маја 2006. године приступила је формирању сопствених оружаних снага. У Црној Гори од РВ и ПВО Војске Црне Горе остало је 5 транспортних хеликоптера Ми-8Т од којих су четири одмах повучена, а један остао у оперативној употреби. Црногорско ваздухопловство располагало је и са 15 хеликоптера Газела и то седам опште намене Газела/Хера и и шест противоклопних хеликоптера ХН-45 Гама. Један хеликоптер Газела изгубљен је у удесу 2011. године. Као и у случају Албаније у складу са транспфрмацијом оружаних снага Црне Горе одулечно је да та држава неће имати борбене авионе, већ само хеликоптере.
Тренутно стање црногорске хеликоптерске флоте је следеће: шест хеликоптера SA341/342. Такође Црна Гора је 2021. године добила три вишенаменска хеликоптера Bell 412, а 2020 и 2021 испоручена су и два Bell 505 Jet Ranger.
Босна и Херцеговина
Од 2006. године Босна и Херцеговина захваљујући бонским декретима добили су заједничке оружане снаге које су од 1996-2006 биле ентитескте. Тада је било формирано и заједничко ваздухопловство у које су ушле летелице Муслиманско-хрватске федерације. Године 2015 ваздухопловство БиХ имало је 6 вишенаменски транспортних хеликоптера Ми-8Т, двет Газела СА-342 и пет УХ-1Х Хјуи.
Према подацима из 2023. Босна и Херцеговина располаже са 6 Mi-8Т, осам Газела верзија SA341/342, осам UH-1H, од којих su 4 нова UH-1H-II испоручена 2021.
Хрватска
Од бивших југословенских република Хрватка као чланица НАТО од 2008 године значајно је унапредила своју хеликоптерску флоту, али не довољно као Србија. Транспортну флоту чини 10 хеликоптера Ми-171Ш. Сви хеликоптери верзије Ми-8 Т и МТВ пребачени су 2023 године у Украјину као донацију. Окосницу борбених хеликоптера чини 15 од укупно 16 ОH-58D Kaiowa које су испоручене 2016. године. Једна је изгубљена у удесу.
Ту су и четири америчка УХ-60М чија два примерка су испоручена почетком децембра 2022. Ради се о вишенаменским хеликоптерима који треба да замене дониране Ми-8 Т/МТВ. Иначе Хрватска планира набавку још 12 ових хеликоптера. Хрватско ратно ваздухопловство располаже и са 8 Bell који служе за обуку посада.
Иначе Хрватска је 2002 године повукла из оперативне употребе све борбене хеликоптере Ми-24В.