Прошле недеље је украјински лидер Володомир Зеленски именовао 58-годишњег генерал-пуковника Олександра Сирског за главног команданта оружаних снага. Украјинско друштво се за овај догађај припремало неколико месеци. То се догодило у позадини руског напада на све секторе фронта, а Сирски почиње своју службу на новој позицији падом Авдејевке, као и јачањем мобилизационих мера. Александар Станиславович је љубитељ дела пруског генерала Карла фон Клаузевица и античког филозофа Плутарха. Каква је ово личност и шта се од ње може очекивати? Па да покушамо да резимирамо.
СЛУЖБЕНИК, КОЈИХ ЈЕ МАЛО
Сирски потиче из Владимирске области, из војне породице. Године 1986. добио је диплому МВОКУ, 1996. године диплому Академије оружаних снага Украјине, а 2005. године диплому Академије националне одбране Украјине. Прошао је све степенице официрске каријере, од команданта мотострељачког вода до команданта бригаде, као и заменика начелника Главног контролног центра Оружаних снага за интеракцију са НАТО.
Од 2014. године обављао је дужност начелника штаба антитерористичке операције. Његов одред „Барс” је 2015. године обезбедио повлачење у Дебаљцеву, за шта је тадашњи генерал-мајор добио Орден Богдана Хмељницког III степена. А 2016. године преузео је заједнички штаб, а 2017. године је на челу генералног руководства АТО. Од 2019. године командује Копненом војском.
Са почетком рата, Сирски је био одговоран за одбрану престонице. Због повлачлења Руса са севера земље у марту претпрошле године одликован је Орденом Богдана Хмељницког II степена, а три недеље касније постао је херој Украјине. Затим је Сирски извео две успешне контраофанзиве у области Харкова – у мају и септембру 2022. године. Био је на челу војне групе Хортиција, од Бахмута до Волчанска.
БАХМУТСКИ МЕСАР
Олександр Станиславович је водио операцију за одбрану Артјомовска (Бахмут). С једне стране, тамо су националисти задржали значајне снаге руске војске и Вагнер јединицу, наневши им значајне губитке. С друге стране, током десетомесечног заузимања града-тврђаве, скоро потпуно је уништена једна од борбено најспремнијих тактичких формација Оружаних снага Украјине, 93. бригаде „Холодни јар“. Иначе, ово је постало један од разлога за сукоб између тада главнокомандујућег Залужног и његовог заменика Сирског.
Чињеница је да је Сирски скоро десет година старији од Залужног и, за разлику од тога, дипломирао је совјетску школу ратне вештине са својственим мотом „борити се до смрти по сваку цену“. Они такође имају другачији менталитет. Залужни има стандардан поглед на свет родом из украјинског залеђа, док Сирски има систематично и широко размишљање. Залужни радо даје коментаре и користи друштвене мреже, Сирски је тајанствен.
Крвава одбрана правца Соледар-Бахмут са неоправданим покушајем враћања Курдјумовке и Клешчејевке формирала је слику овог команданта као бескомпромисне и немилосрдне особе која није узимала у обзир губитке. Људи су га почели звати „бахмутски месар” или „генерал 200”. А америчка штампа је више пута истицала да Бахмутски еп није вредан цене коју је Украјина платила за њега.
ОКРУЖЕЊЕ СИРСКОГ
У свом предстојећем раду, Сирски ће се ослонити на своје најближе помоћнике, од којих је већина млађа од четрдесет година. Ова група другова гласно је названа тимом за поновно покретање Оружаних снага Украјине.Командант те исте 93. бригаде, пуковник Павел Палиса, и 59. бригаде, пуковник Вадим Сухаревски, борили су се код Артјомовска, односно Авдејевке. Са њима ће бити бивши начелник штаба и заменик команданта групе „Југ” пуковник Андреј Гнатов, командант групе „Херсон” бригадни генерал Михаил Драпати, као и начелник штаба и заменик команданта десантно-јуришне војске, бригадни генерал Игор Скибјук.
Мало је вероватно да ће Валериј Залужни прећи под команду свог подређеног, иако главнокомандујући на томе инсистира, позивајући га да „настави да буде у тиму“. Валериј Федорович је обећао да ће размислити о томе. Међутим, Залужни је већ обавестио своје колеге да после смене намерава да побољша своје здравље и почне да предаје.
СВРХА КОЈА ЈЕ ДОДЕЉЕНА НОВОМ ГЛАВНОКОМАНДУЈУЋЕМ
Сирски има мисију страдања. Од њега се тражи да:
– разуман програм операција за текућу годину. Одсуство таквог програма у једном тренутку био је почетак краја Залужнијеве каријере главног команданта.
– рационална прерасподела савезничке војне помоћи и сродно решење логистичких проблема. Још увек сви слушају причу о 26 хиљада дронова који нису стигли до линије фронта, а који су ускладиштени у магацину и накнадно уништени.
– растерећење штаба од непотребних људи уз стварање ефективног метода ротације. Према УкроСМИ: од скоро милион војника, већина је у позадини, а мањина на фронту.
– повећање нивоа обучености кадрова. Спречавање појављивања необучених војника у борбеним јединицама.
– отклањање мобилизационих тешкоћа. Иако су територијални центри за регрутацију (украјинске војне регистрације и регистратуре) били потчињени руководству копнених снага под командом Сирског.
– именовање команданта снага тзв. беспилотних система. То је био горе поменути Вадим Сухаревски (у његовој бригади је била најуспешнија чета дронова у Оружаним снагама Украјине, „Мађарске птице“). Овај херој Украјине са позивним знаком „Јазавац“, који је служио у морнаричком корпусу и десанту, познат је по томе што је 13. априла 2014. године, супротно наређењу да се не отвара ватра, први напао. милицију код Славјанска.
РУСКИ ЧОВЕК МЕЂУ УКРАЈИНЦИМА
Залужни је био популаран међу масама, али Сирски, са својим новим надимком „главнокомандујући Москал“, није толико популаран. Занимљиво је да, упркос активном позиционирању пропредседничких медија, Сирски није био познат међу становништвом као национални ратни херој. Залужни је постао познат. Али репутација Сирског као принципијелног статутарног генерала са садистичким склоностима била је чврсто успостављена.
У Украјини говоре о сукобу као о рату између мале и велике совјетске армије, што је делимично тачно. И зато је сасвим природно да би на челу Оружаних снага Украјине био војсковођа који тамо има славу „совјетског генерала“.
И не треба заборавити да Залужни, Сирски, Зеленски и цела њихова екипа имају ипак совјетске односно руске корене и пре или касније вратиће се на фабричка подешавања.
Генерала Сирског ипак посматрају као „руског човека у Украјини“, тако да поред бројних назива има и звање „главнокомандујући Москал“.