Зачеци ваздухопловних снага Републике Замбије, вуку корене још од ваздухопловног винга ваздухопловних снага Северне Родезије, који је служио углавном за везу и транспорт. По стицању независности 24. октобра 1964. године, помоћ око стварања и организације ваздухопловних снага Републике Замбије пружају Италија, Југославија, Кина и Совјетски Савез.
Истог дана по стицању независности, ваздухопловне снаге Северне Родезије мењају назив у ваздухопловне снаге Републике Замбије.
Сарадња Замбије са Југославијом у области ваздухопловства отпочиње 1969. године, потписивањем уговора о школовању пилота и техничког састава ваздухопловства Замбије у Југославији.
Југословени су са ремонтованим радарима АН/ТПС-1 (AN/TPS-1) и АН/ТПС-10Д (AN/TPS-10D), организовали прву радарску мрежу у Замбији.
У време када је успостављена војно-техничка сарадња са Југославијом, Замбија је имала проблема на граници према Анголи. Због тога су јој под хитно требали авиони. Тако да је наше РВ и ПВО пријатељској Замбији, из свог инвентара издвојило два последња произведена Галеба из прве серије, који су враћени у фабрику Соко и дотерани на извозни стандард Г-2АЕ. Тако дотерани авиони су означени као Г-2АЗ и испоручени РВ Замбије 24. октобра 1971. године. Још четири авиона Г-2АЗ произведена су и испоручена Замбији током 1974. године. Укупно је ваздухопловству Замбије испоручено шест авиона Г-2АЗ Галеб, и они су ушли у састав Пилотске академије ваздухопловних снага Замбије. Ти авиони су понели евиденцијске бројеве РВ Замбије од 7001 до 7006.
Неколико наставника – пилота нашег РВ било је на обуци у Замбији.Авиони су у Замбији једно време били базирани на аеродрому јужно од језера Тангањика, на надморској висини близу 1500 метара. Ту је нешто умеренија клима али још увек има периода већих врућина. Ипак и на високим температурама и на висини од око 1500 метара авиони Галеб су са пуним оптерећењем имали добре перформансе у полетању.
Југословени су за потребе ваздухопловства Замбије изградили ваздухопловну базу Мбали, 650 миља североисточно од Лусаке на граници са Танзанијом, раније позната као Аберкорн (Abercorn).
Галеб је био авион добре антикорозивне заштите. Кад је рађен, а радио се закивањем, морала је свака плоча да се намаже лепљивом гумастом материјом, такозваним поликастом, и да се тек по лепљењу занитује. И у рупе за нитне такође се стављала та материја, тако да авиону Галеб корозија није могла ништа. Због тога се добро показао у Замбији.
Данас замбијски „галебови“ више не лете, због истека животног века.