Централна команда војске Сједињених Америчких Држава која покрива зону Блиског истока и централне Азије саопштила је да је због све агресивнијег понашања пилота руске авијације на небу изнад Сирије одлучили су у ту зону да распореде борбене авионе Ф-22 Раптор који припадају 94. ловачкој авијацијској ескадрили из базе Ленгли.
Како је навела Централна команда основна сврха распоређивања је приказивање способности САД и реакције у светлу све агресивнијег понашања руских пилота на небу Сирије.
Како је додатно борбени авиони Ф-22 деловаће заједно са летелицама партнерских земаља у региону.
„Небезбедно и непрофесионално понашање руских снага није оно што очекујемо од професионалних ваздухопловних снага. Њихово редовно кршење договорених мера за деконфликацију ваздушног простора повећава ризик од ескалације или погрешне процене“, рекао је генерал Мајкл „Ерик“ Курила, командант америчке Централне команде.
Рептори су слетели у базу Мувафак Салти у Јордану одакле ће борбено деловати над Сиријом у сусрету са руским ловцима СУ-35.
Подсетимо, 20. априла 2023. Централна команда америчке војске U.S. CENTCOM која оперативно покрива цео Блиски исток објавила је видео снимак, који је декласификован и са њега скинута ознака тајности а на коме се види руски борбени авион СУ-35 који је и снимљен и пресретнут.
Наиме како тад саопштила Централна команда руски борбени авион Су-35 нарушио је ваздушни простор Коалиционих снага у Сирији. Поменути инцодент догодио 18.априла 2023. Како се наводи борбени авион (не спомиње се тип летелице) је полетео из једне ваздухопловне базе у пресретање руског борбеног авиона СУ-35.
Током акције пресретања према наводима ЦЕНТЦОМ руски пилот је маневрисао непрофесионално на даљини од 7.000 м, а онда и у самој близини америчког авиона кршећи ваздухопловне прописе.
Претпоставка је да је снимак пресретања настао нишанским извиђачким системом АN/ААQ-33 која обезебеђује индентикацију циља, праћење, ГПС координате циље и прецизно навођење. АN/ААQ-33 познат је и као Sniper Advanced targeting Pod (ATP) који има два пута већу резолуцију и три пута већи домет од АN/ААQ-14 LANTIRN. Претпоставља се да је у питању био амерички Ф-15 или Ф-35 који имају монтиран овај систем.
Ф-22 Раптор непознати детаљи
Тог 14. марта 2012. године полетело је задњи примерак ловца 5. генерације Ф-22 од кога се очекивало много и који је требао да буде произведен у 750 примерака, али смањење новца у буџету за одбрану и преусмеравање према Ф-35 завршио се на укупно 187 борбених авиона за ваздухопловоство САД. Овај авион није извезен ни у једно друго ваздухопловство земаља савезника.
Међутим, крај Хладног рата уитцао је да се наруџбе за овај авион знатно смање. Малосеријска производња је покренута 2001. Оно што је интересантно за овај авион јесте да је сваки авион израђен практично ручно. Током производње развили су нове технике израде. Авионика летелице делује одлично без иједног квара. Међутим прек са кисеоником односно хипоксијом је изазвао приземљење флоте, али је и тај квар отклоњен. Авион је више пута модификован у верзије 3.1, 3.2, 3.3….
Иначе УСАФ је задржао све алате и оруђа за производњу у случају да се једног дана поново одлучи да се покрене производња.
Пилотска кабина замишљена је као `радно место`, где интегрисани системи електронике не оптерећују пилота и тиме увећавају ефикасност везе пилот-летелица. Интегрисана авионика делује преко сензора, а ограничења су одређена физичким могућностима пилота.
Наиме, пилот има могућност да захтева одређене информације, њихову количину и бројни ред, а систем има задатак да те информације у најкраћем времену пружи пилоту.
Систем има могућност да и сам, без интервенције пилота, самостално оцени тактичку ситуацију у ваздуху и предложи најоптималнију употребу оружја.
Интегрисана електроника ради потпуно аутоматски путем сензора и на шест LCD показивача од течног кристала. Сви подаци се преносе помоћу оптичког кабла и повезани су са рачунаром високе технологије и поузданости.
Систем авионике интегрисан је у JIAWG ( Joint Intergrated Avionics Working Group), који је компатибилан са другим системима употребљеним на другим авионима и хеликоптерима, као што је угашени пројект RAH 66 KOMANČ. Систем NNS омогућава обраду података у реалном времену, идентификацију летелица и приказивање целокупне тактичке ситуације.
Систем JIAWG чине три подсистема: вишефункционални радар AN/APG-77, најсавременијег типа и малог радарског одраза, који пилоту омогућава употребу наоружања пре него што га противник осмотри, систем за вођење електронског рата који је састављен од пријемника радарског захвата летелице и детектора пројектила ваздух-ваздух и земља-ваздух и комуникацијско/идентификацијско/навигацијског система, који укључује податке о летелици, тактички положај авиона и детектор за распознавање свој-туђ.
Контролу свих сигнала активних и пасивних сензора, обавља систем ЕМСОN, а за управљање летом авиона уграђен је систем VMS, који управља са 14 површина летелице-хоризонталним репним површинама, кормилима правца на оба вертикална репа, закрилцима, крилима и преткрилцима.
Борбено наоружање
Ф-22 Раптор за одбрану и напад поседује ракете ваздух-ваздух: две ИЦ вођене ракете АИМ-9Х (ушла у наоружање 2011. и у спрези са нишанско-навигацијским системом монтираним на пилотској кациги, која има способност бочног захвата циља (домета око 15 км) и шест радарских вођених ракета АИМ-120Ц АМРААМ домета око 50 км. Иначе, све ракете ваздух-ваздух смештене су унутар трупа авиона.