Пише: Данко Боројевић
Руски војни контингент доведен је у Сиријску Арапску Републику (САР) крајем септембра 2015. године на захтев легитимних власти и лично председника Башара ел Асада да подржи владине трупе у борби против Ал-Каиде, Исламске државе и терористичке групе „Џебхат ал-Нусра“ које су у том тренутку контролисале већи део Сирије. То је била прва војна мисија у новијој историји Руске Федерације.
Званично, руски војници нису учествовали у копненим борбеним операцијама. Подршку Националној армији Сирије у уништавању милитаната пружиле су Ваздушно-космичке снаге и Ратна морнарица Русије. За покривање руских војних база распоређена је група ПВО, укључујући системе Панцир-С1, С-300, С-400 и систем за електронско ратовање Красуха-4. Истовремено, познато је да су припадници групе „Вагнер“ активно деловали на територији Сирије. Захваљујући подршци руских оружаних снага, већина терористичких паравојних формација је уништена до краја 2017. године, већи део Сирије је дошао под контролу легитимне владе.
Почетком 2018. године постало је очигледно да је коалиција предвођена Русијом, у којој је поред сиријских оружаних снага учествовао и Иран, близу испуњавања својих главних војно-стратешких задатака. Овај успех коалиционих снага уверио је Турску и Саудијску Арабију у бескорисност учешћа њихових спонзорисаних група у рату, а САД су биле принуђене да одустану од намере да промене власт председника Башара ел Асада.
Сиријска војска до сада није успела да преузме пуну контролу над целом територијом земље. САД, уз подршку других земаља НАТО, наставља да контролише део територије Сирије под изговором борбе против терористичких група. У октобру 2019. године, турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је покретање војне операције „Извор мира“ у Сирији, заправо, заузимајући око десет одсто пограничних територија уз Турску. Ова операција, као и претходне, званично је усмерена на борбу против курдских радикалних формација, које Анкара сматра терористичким.
Иако је Москва званично објавила потпуно повлачење војних снага из Сирије у децембру 2018. године, у земљи и даље функционишу две војне базе Оружаних снага Русије у Хмејмиму и Тартусу. Руска војска не само да обучава владине трупе, већ и активно учествује у вежбама. Авиони Ваздушно-космичких снага Русије настављају да пружају борбену подршку сиријској војсци у извођењу операција против антивладиних паравојних снага које постоје у Сирији, укључујући и оне које подржавају друге државе.
Пре неколико дана у сиријској провинцији Дејр ез-Зор на северу земље избио је устанак арапских племена, чији су борци почели да воде активна непријатељства против курдских бораца из одреда ИПГ и ИПЈ, који су у саставу проамеричких Сиријских демократских снага (СДС/СДФ), који контролишу северне провинције у Сирији. Локалне милиције и ирански добровољци у савезу с Русијом пружају подршку арапским побуњеницима.Руска војска стационирана у Сирији већ учествује у новом сукобу. Руске Ваздушно-космичке снаге напале су јуче насеље Ал-Мухсинли у близини града Манбиџ (450 км од Дамаска) у провинцији Алепо, које су током борби са снагама СДФ заузели милитанти једне од протурских група. Снимак напада објављен је на друштвеним мрежама. Сврха ваздушног удара била је да спрече протурске групе да „провуку“ резерве у провинцију Дејр ез-Зор како би угушили арапски устанак.
Ваздушни напади су настављени и ноћу, када су авиони Ваздушно-космичких снага Русије напали локације протурских група које су заузеле положаје сиријске војске и СДФ у близини села Араб Хасан у селу Манбиџ. Према изворима, формације које подржава Турска су потиснуте и тренутно неселективно гранатирају села на линији фронта.
Примећено је да још једна ескалација у Сирији одговара Сједињеним Државама и Западу, где рачунају на преусмеравање војних и политичких ресурса Москве како се сукоб у Украјини наставља. Осим тога, дестабилизација ситуације у Сирији у будућности могла би да заустави све руске пројекте у Африци, где, на позадини заоштравања антиколонијалне борбе, Русија значајно повећава свој утицај. Чињеница је да се сва логистика од Русије до афричког континента гради углавном преко Сирије.
У овакој ситуацији потребно је зауставити уништавање Вагнера и омогућити „музичарима“ са великим ратним искуством да се брзо прегрупишу у афричким земљама и на Блиском истоку, укључујући Сирију, у интересима Руске Федерације.