ДА ЛИ СЕ УКРАЈИНА СПРЕМА ЗА ПРЕЛАЗАК ПРЕКО РЕКЕ ДЊЕПАР: 5 ФАЗА КАКО ИЗВЕСТИ ПРЕЛАЗАК НА ПУТУ ЗА КРИМ! РЕАЛНОСТ ИЛИ РАТНА ВАРКА?!

Foto: Shutterstock

Да ли се неко сећа бране Каховка? Када би већину питали, ретко ко би могао да се сети те приче из маја 2023 када је брана изненада попустила и поплавила све низводно укључујући и град Херсон све до Црног мора.

Русија и Украјина се и даље оптужују за ову акцију, јер свака страна је наводно имала свој мотив. Рушење бране с друге стране имало је и своје ефекте.

Први: значајно је опао ниво реке Дњепар, која је до тад у условима какви су били високи водостај без мостова било скоро немогуће прећи и гуменим десантним чамцима, а пребацивање технике скоро било и немогуће.

Други: брзина речне струје која је била знантно већа отежавала је прелазак и премошћивање Дњепра.

Иначе после пар месеци од рушења бране, када је пропала она чувена контраофанзива у Запорожју, украјински генералштаб окренуо се Херсонском правцу, као најкраћој рути према Криму.

У ту сврху у Великој Британији обучено је више од 3.000 припадника морнаричко десантне пешадије, који су касније искориштени за стварање два мостобрана на десној обали реке Дњепар.

Треба додати да су украјински инжењерци имали и обуку у Немачкој у савладавању и преласку река, употреби скела и понтoнских мостова.

Иначе, већ дуже време украјинска војска изводи обуку пре свега 47. инжењеријске бригаде са понтонским мостовима, понтонима и скелама у операцији за савладавање реке Дњепра.

Посебна нагласак имала је 808. понтоњерска чета украјинске војске која је увежбавала постављање понтона и пребавивање тешке борбене технике с једне стране реке на другу.

Овде треба додати да је Украјина још од јуна почела интензивно од неких чланица НАТО да добија инжењеријску опрему, понтонске мостове, скеле, чамце и технику потребну за пребацивање технике и трупа преко реке Дњепар. У зиму 2022/2023 се из војних складишта појединих европских армија пребацивали и лансирни мостови који су требали да се искористе у продору према Криму за савладавање великих ровова.

Све ово указује да Украјина не одустаје од планова, о чему сам знатно раније писао и говорио да се покуша заузимање Крима, као централне тачке-центра гравитације-циљ руског освајања Украјине и на тај начин пошто је немогуће заузети Луганску и Доњецку област изазвати њихов пад домино ефектом.

У Совјетском Савезу се иначе због огромних речних пространстава значајна пажња посвећивала развоју средстава за савлађивање водених препрека понтонских мостова и амфибијских средстава за превоз борбене технике.

Велики део понотњерских јединица новијих чланица НАТО пакта оставио је у свом арсеналу совјетска средстава за савлађивање препрека. У питању су мостови 60, 90 или 120 t, односно склапање скеле носивости 90, и 190 t носивости. Већином се ради о комплету ППС-84

Уклањањем расклопљивих наставака могуће је међусобно склапање пловних понтона
при склапању моста носивости 120 t или склапање једног целог и једног полупонтона при склапању моста носивости 90 t . У планираном саставу комплета налази се и комплет уређаја за разбијање леда. Цео комплет транспортује се на 54
камиона типа Урал – 53236 и KRAZ-255B.

Украјина је као донацију од Данске и Немачке добила лансирне мостове “Biber и амерички понтонски мост М6. Укупно 20 комада.Бибер је заснован на шасији тенка Леопард 1 и носи јуришни мост дужине 22 метра и ширине 4 метра који се може брзо распоредити и који се може поставити за 2 до 3 минута. Мост може да издржи оклопна возила до 60 тона тежине.

Међународни фонд за Украјину (ИФУ) је купио неодређени број мостова са средњим носачима (МГБ) који пружају распон од 9 до 31 метар са минималном носивошћу од 70 тона. Ово су алуминијумски мостови код којих један распон може да постави 15 до 20 инжењераца за само 10 до 15 минута.

Холандија је испоручила шест возила за премошћивање, амфибијске платформе М3 која ће омогућити распон од 40 метара или ће се користити као понтони или скеле. Њихов задатак је допуна

Они ће допунити постојеће плутајуће понтонске мостове КрАЗ-255 ПМП које држи Украјина, а који се користе за подршку прелаза на палуби.

Француска је Украјини испоручила моторизовани плутајући мост (МФБ) који представља комбинацију понтонског моста и амфибијско возило које омогућава брже прераспоређивање конструкције моста и додатну употребу као скеле. Више повезаних моторизованих плутајућих мостова чини класични понтонски мост. Француска, Немачка и Канада су испоручили неодређени број ових мобилних плутајућих мостова.

Преласци реке су једна су од најтежих комбинованих операција. Претпоставња се да Украјинци раде према приручнику америчке војске FM 90-13/FMFM 7-26 за спровођење такве активности. На 130 страна описано је како извести операцију преласка реке у пет фаза:

Фаза 1 – напредовање

Први задатак је да се обезбеди оближњи прелаз, место укрцаја на мост, понтон или сплав. Истовремено, сва расположива средства, артиљерија, хеликоптери, беспилотне летелице и блиска ваздушна подршка (ако је доступна) треба да се користе за сузбијање непријатеља на супротоној обали и излазној обали. Ако је могуће, треба употребити друге снаге да одврате фокус непријатеља путем диверзионих напада на другом месту

Фаза 2 -прелазак преко реке

Искрцна тачка на непријатељској страни реке треба да се обезбеди да буду ојачани и да се непријатељ непрестано потискује директном артиљеријском допуњеном употребом дима и електронских средстава за маскирање места прелаза и маневара јединица. Истовремено сузбијање непријатељске ватре требало би да се настави како се не би угрозила одбран на излазној обали и циљевима мостобрана.

Фаза 3 – напредовање од излазне тачке

Ова фаза укључује конкретно изградњу моста распоређиваер понтона и скела за прелазак реке и почетно пребацивање пешадије, тенкова, инжењерије и артиљерије да би се обезбедила излазна обала и елиминисала непријатељска директна и уочена индиректна ватра на подручје прелаза. Требало би наставити истовремене нападе артиљерије, хеликоптера, беспилотних летелица и блиске ваздушне подршке на циљеве близу мостобрана.

Фаза 4 – Обезбедите мостобран

Наставља се гомилање пријатељских комбинованих оружаних снага на далекој обали ради обезбеђења мостобрана и заштите мостобрана од контранапада. Ово има за циљ да обезбеди време и простор за позиционирање снага неопходних за напад са мостобрана уз подршку артиљерије, хеликоптера, дронова и блиске ваздушне подршке против циљева на „коначном“ циљу.

Фаза 5 – Наставити напад

Од виталног је значаја да прелаз преко реке средство да се пређе преко препреке како би се ухватио и поразио непријатељ на „коначном“ циљу.

Британски војни аналитичари указују да су Руси све више забринути да би ови украјински мостобрани могли да постану „полутрајни положаји“ и да ће, ако се могу експлоатисати, то учинити главне руске логистичке линије рањивијим и отварање најдиректнијег пута ка Криму. Прелазак преко Дњепра могао, сам по себи, британски аналитичари тврде да би могла бити диверзија за привлачење руских резерви са других места како би се изазвала рањивост у другим кључним областима на истоку Украјине.