У историји РВ и ПВО Југославије 24. новембар 1962. године остаће уписан као важан датум. Тог дана Наредбом државног секретара за послове народне одбране ФНР Југославије пов.бр.424/62 формиран је 250. ракетни пук ПВО, намењен за противваздушну одбрану Београда, као главног града ФНРЈ. Пук је формиран по формацији стр.пов.бр.508.205-9, који осим команде и борбених делова у саставу прве ракетне јединице имао је и формиран Ракетно-наставни центар.
Занимљиво је и да је наредбом ДСНО (Државног секретара за послове народне одбране) с.пов.34/2, 250.ракетни пук био степенован као строго поверљива јединица у целини. Због тога у самом пуку уведене су биле специјалне мере обезбеђења и заштиту тајности. Формирана је посебна унутрашња пријемна служба, око места где је била смештена ракетна техника подигнута је била велика ограда и направљена листа свих особа које су имале додир или увид у саму ракетну технику. Око базе где је био смештен пук непрестано је патролирала Војна полиција, а улаз у зграде био је дозвољен само уз посебне пропуснице.
Прва ракетна техника за 250. ракетни пук стигла је 27. октобра 1962. године у вечерњим часовима, када је на аеродром Батајница пристигао први ешалон ракетне технике, сва четири ешалона ракетног наоружања и ракетне технике за нови ракетни пук који је био наоружан ракетним системом В-75 Дивна, који су испоручивани све до 12. новембра исте године.
Паралено са договором око испоруке ракетне технике почела је и преобука људства. Разрађен је критеријум за формирање ракетног пука, избор људства које ће попунити тај пук и њихова преобука. Донесени су грађевински планови за изградњу и адаптирање постојећих објеката на локацији предвиђеној за смештај ракетног пука на аеродрому Батајница. Курс руског језика за 50 официра и подофицира започео је 1. септембра, а 25 старешина 25. октобра одлазе у Совјетски Савез на преобуку у град Улан Уде где се налазио ракетно наставни центар.
Гро кадра чили су официр из ваздухопловно техничке службе и противавионске артиљерије. Преобука на ракетну технику изабраног људства започела је 10. децембра 1962, а завршена свечаним постројавањем 72 официра, 117 подфицира и 39 војника 1. класе ракетног курса ПВО 14. јуна 1963. Наставу је изводило 40 ракетних стручњака из СССР на челу са пуковником Јероменком.
- ракетни пук ПВО своје прво ракетно гађање имао је 1. јула 1963. године када је у раним јутарњим часовима лансирана прва ракета на полигону Рт Камењак код Пуле. Прва ракета уништила је циљ, а лансирао ју је први ракетни дивизон под командом потпуковника Бранка Шимурине.
Нова ракетна техника за 3. и 4. ракетни дивизион стигла је 14. децембра 1963. године у шест ешалона. Примопредаја технике извршена је до фебруара до марта 1964. Оно по чему је 250. ракетни пук био јединствен, како пише историчар Бојан Димитријевић био је у томе што је овај ракетни пук јединствен по употреби руске и западне технике. Наиме, ракетно-техничка средства су била совјетска, па су совјетске ракете ишле у комбинацији са британским топовима М-12, америчком радио опремом, совјетска возила Газ, Зил, Маз са америчким џемсовима, џиповима, лиценцно израђеним кампањолама.. У марту 1964. наређено је да ће пук своја средства приказати на мајској паради исте године пред Врховним командантом Јосипом Брозом Титом. Пук је на паради представљало 108 припадника са 12 ракета на возилима и још неколико пратећих возила.
На прво инострано гађање команда 250. ракетног пука, 1. и 2. ракетни дивизиони са 110 официра и подофицира са ракетном техником са железничке станице Београд кренули су 23. септембра преко Мађарске на полигон за гађање ракетних једница ПВО Ашулук код Астрахана у СССР-у.
Велики изазов за 250. ракетни пук била је Чехословачка криза, када је Совјетски Савез са већином земаља Варшавског пакта извршио војну инвазију на своју једну чланицу. У повишено стање борбене готовости подигнута су три ракетна дивизиона 250. ракетног пука који су непрестано мењали локације . Током кризе која је трајала до октобра месеца 1968. органи безбедности ЈНА регистровали су више извиђачких опсервација ратних положаја 1. рд која су се налазила у околини села Пећинци од стране војних аташеа земаља НАТО и Варшавског пакта. Када је криза окончана почетком октобра 1968. године у ноћи 7. на 8. октобар сва три ракетна дивизиона вратили су се на своје мирнодопске позиције.
Искуства рата у Вијетнаму и на Блиском истоку натерале су официре ПВО да захтевају да се у оквиру “ Плана Рудо“ купе ракетни системи за борбу на средњим и великим висинама, не испод 18 километара. Приорите са опремање добили су ракетни пукови у Београду и Загребу, где се очекивала највећа дејства агресора оба војна савеза. Убрзо крајем 1970-тих пук је опремљен новим ракетним системом С-125М Нева (СА-3).Преформирање 250. ракетног пука у ракетну бригаду почиње 1978. Увођењењем ракетног система С-125М Нева поред четири дотадашња четири ракетна и један ракетнотехнички дивизион Дивна, у састав бригаде ушла су и четири новоформирана ракетна и један ракетно-технички дивизион.
Према плану Јединство 1990. 1. и 2. ракетни дивизиони су преведени у резерву, а бригада је остала са шест активних дивизиона А класификације и два ракетно-техничка дивизиона. Међутим ова формација је укинута 20. јануара кад је поново враћена формација 8 ракетних двизиона плус два ракетно техничка дивизиона.
Ратна дешавања на простору бивше Југославије одразила су се и на саму бригаду, која постаје предмет обавештајног интересовања поједних бивших југословенских република. Од Команде 1. Корпуса РВ и ПВО обједињавањем свих ракетних и једница ВОЈИН са простора бивше СФРЈ формиран је Корпус ПВО где је кичму управо чинила 250. ракетна бригада која добија појачање у техници из расформираног 350. ракетног пука који је стигао из Словеније преко Мостара до Батајнице. У састав бригаде улазе 4 дивизиона, па сама бригада тако има 12. ракетних дивизиона од којих је осам дивизиона наоружаних са ракетни системом Нева и четири са ракетним системом Дивна и два ракетно-техничка дивизиона.
Почетком марта 1994. наређене су нове организацијско-мобилизацијске промене у оквиру пројекта трансформације Војске Југославије. Тако се у оквиру ПВО укидају необична решења донета 1992. године. Те промене захватиле су и 250. ракетну бригаду која спада на осам ракетних и два ракетно-техничка дивизиона наоружана само ракетним системом Нева, а постојећи ракетни системи Дивна после 32. године употребе су повучени из наоружања, а ракетни дивизиони који су носили бројеве од 9 до 12 су укинути, а остали преформирани.
Агресија НАТО пакта 1999.
Први бојеви испит за 250. ракетну бригаду била је НАТО агресија 1999. године. Бригада је имала задатак да брани шири реон града Београда са осам ракетних дивизиона.
Четвртог дана рата борбена послуга 3. ракетног дивизиона успела је да обори тактички бомбардер Ф-117А. Следећи шок за америчку авијацију уследио је 2. маја када је исти ракетни дивизион успео да обори ловац Ф-16ЦГ, који је погођен дејством са ватреног положаја у селу Карловчић. То су и једина два обарања борбених авиона авијације НАТО које је команда РВ и ПВО признала овој бригади. Трећи ракетни дивизион је опет био актер једног необичног гађања 20. маја исте године. О томе да је 3. ракетни дивизон погодио стратешки бомбардер Б-2 за сад нема конкретних доказа, али се о томе води и даље жустра полемика.
За испољену храброст и обарање два авиона бригада је одликована Орденом народног хероја. После завршетка рата и губитака смањена је на формацију шест ракетних и један ракетно-технички дивизион. У јесен 2004. у састав бригаде ушла је техника расформираног 450. ракетног пука. Од тад бригада има седам ракетних и 1. ракетно-технички дивизион, логистички батаљон и командни.
Нови живот 250. ракетне бригаде
Распадом државне заједнице СЦГ и расформирањем Војске СЦГ формирана је поново Војска Србије. У оквиру постојећих промена и 250. ракетна бригада је добила нову организацију. Пет ракетних дивизиона, од којих су три опремљена самоходним ракетним ПВО системима 2К12 Куб-М и два ракетна дивизиона са ракетним систем С-125М1Т Нева -М. За провиваздухопловну одбрану ватрених положаја користе се лаки преносни ракетни ПВО системи Стрела 2-М и Шило. Од 2020. у оперативној употреби је ракетна батерија са 6 система хибридним ПВО системом Панцир С-1, а од 2022 у оперативној употреби један ракетни дивизион кинеског система ФК-3
Организацијску јединицу чине модуларне јединице ранга дивизиона ПВД.