Кинеска ваздухопловна индустрија направила је значајне кораке у развоју како борбених авиона тако и хеликоптера и дронова. Кина до прве половине 21. века није имала специјализованих хеликоптера, а развој једног таквог посебно борбеног захтевао је одређене научне и техничке могућности и постојање одговарајуће конструкторске школе, а економска сарадња са Западом и школовањем кадрова, као и шпијунажом начињени су били кораци и у том правцу.
Кинеским генералима је био преко потребан хеликоптер који се способан да изводи противоклопну борбу , ватрену подршку по дању и ноћу у сложеним метеоролошким условима. Визија је било прегршт како на Западу (Аpač, Тigar, Маngusta, Rooivalk) тако и на истоку (Русија).
Први кораци које су Кинези начинили било је средином 1980-тих година 20. века када су покушали да у Италији дођу до борбеног хеликоптера A-129 Mangusta, противоклопног хеликоптера. Непосредно пред масакр на Тргу Небеског мира 1989. у време велике љубави Кине и САД, администрација председника Џорџа Буша старијег била је спремна Кини да прода и борбени хеликоптер AH-1 Kobra. Тај посао пропао је када је после масакра студената у центру Пекинга, уведене санкције. Иста ситуација била је и са противоклопним ракетама BGM-71 TOW.
Искорак су начинили пословни французи који су у Кину без много моралисања послали одређену количину борбених хеликоптера SA-342 Gazelle са противоклопним ракетама ATGM.
Док је Запад за Кинезе затворио врата, Руси су отворили врата. Понудили су Кинезима прво да им продају Ми-24Д односно извозну верзију Ми-25. Дат им је био поглед и на рану верзију Ми-35. За Ми-24 Кинези су рекли да је застарео, борбени хеликоптер је постао јуришни, који су чиниле нaвoђене ракете, док су кинески генерали желели вођене противоклопне ракете, и добро-оклопљени хеликоптер који је требао бити упоредив или налик америчком AH-64A Apač са јаким противоклопним наоружањем.
Када се накупило довољно знања и летелица Кинези су у тајности кренули у развој првог свог борбеног хеликоптера. Информација није било, а и оно што се провукло испод радара строге кинеске цензуре личило је на нечију фантазију и није се могло поверовати као потврђена информација.
Све се некако подводило, да Кина заправо прави цивилни хеликоптер који ће бити понуђен светском тржишту. Компоненте су куповане од приватнике на различите начине и тежило се да се избегне било каква сумња да је у питању војни програм, с обзиром да су за Кину важиле санкције на куповину војне опреме у иностранству.
Према наводима медија Кина је за 10 година двема европским компанијама које су се бавиле производњом хеликоптера из Кине било плаћено 100 милиона долара за развој преносног управљачког система и петокраког ротора. Склопови кабине и електронике били су копије две француске фирме Тales и Томson CSF.
Тек много касније се сазнало се да се под ознаком MIL-STD-1553 крије амерички борбени хеликоптер Z-10.За овај хеликоптер се наводи да је постао конгломерат споја западних и источних технологија који су први направили кинески стручњаци и у односу на верзију Z-9 оквалификован је као чисти кинески производ. Прве фотографије овог борбеног хеликоптера појавиле су се 2006. године. Западни стручњаци наводе да кинески борбени хеликоптер Z-10 у погледу потраге за циљевима и употреби противоклопних ракета приближно одговарају америчком борбеном хеликоптеру верзији AH-64 Apač, али је кинески хеликоптер из безбедносног видика био слабији од америчких и руских хеликоптера. Кинески произвођачи тврде да је Z-10 опремљен са свом потребном опремом за борбу против ПВО система и сензорима за откривање радарског и ласерског зрачeња.
У питању је систем за самоодбрану YH-96 који открива потенцијалне претње, а према потреби може да креира сметње, покрене топлотне и радарске мамце .
Што се тиче саме опреме западни стручњаци наводе да је она идентична као код раних верзија апача, мангусте и тигра као и да оклопна заштита је далкео од западних пандама.
Борбени хеликоптери Z-10 употребљава систем осматрања и контроле који је развила јужноафричка компанија Advanced Technologies and Engineering (ATE), United Technologies ћерка фирма Pratt and Whitney Canada, који су допремили у Кину серију мотора PT6C-76C кинеској компанији CAIC (Change Aircraft industries Corporations). Компанија United Technologies је због те сарадње са Кинезима била кажњена са 76 милиона долара.
Кинески борбени хеликоптери Z-10 опремљен је са два кинеска турбовентилаторска мотора Zhuzhou WZ-9 јачине 1285 коњских снага.
Кинески медији тврде да хеликоптери Z-10 имају радар који делује у милимтераском опсегу. Навнодно овај радар није ништа слабији од америчког AN/APG -78 Longbow који је уграђен на амерички хеликоптер AH-64D. Радар носи кинеску ознаку YH MMZ FCR који је тежине око 70 кг и мање тежине од руског радара арбалет.
Иако се у западној литератури тврдило да хеликоптер има тежину између 6.700 и 7.000 у просепктима компаније CATIC наведена је тежина 6.000 кг. Као максимална брзина наведено је 300 км, а брзина пењања 10 м/с. Кинески подаци говоре да је максимални радијус овог хеликоптера 800 км и да на хеликоптер је могуће натоварити убојна средства до 1.500 кг.
Од наоружања кинески борбени хеликоптер Z-10 носи: невођена ракетна зрна калибра 57 и 90 мм, контејнере са митраљезима калибра: 7,62 мм и `12, 7 мм, али и 14,5 мм. Турела са митраљезом код верзије МЕ налази се у турели испод носа хеликоптера. Четири лансера димних граната калибра 35-40 мм. Противоклопне ракете TY- 90 домета 8 км, вођене ракете Pl-7, PL-9 домета 15 км и намење су за борбу у ваздуху.
Вођене противоклопне ракете HJ-10 важе за главно оружје овог хеликоптера за који западна литература наводи да је копија америчке противоклопне ракете Хелфајер