Беспилотне летелице историјат употребе на Балкану добиле су у оквиру мисија НАТО пакта за време грађанског рата у БиХ, а касније и за време НАТО агресије 1999. на Савезну Републику Југославију. Уочи самог распада и ЈНА посебно после Пустињске олује схватила је значај беспилотних летелица. Највећи искорак у томе имала је Хрватска са својом верзијом „Бојник“ која је код нас била означена ИБЛ „Аматер 95“. Прави и конкретни кораци у употреби беспилотних летелица на Балкану дошло је после Другог јерменско-азербејџанског рата септембар/октобар 2020. године, а затим и са ратом у Украјини, када су војске у региону почеле знатна новчана средства да улажу у борбене и иизвиђачке беспилотне летелице и дронове.
Словенија
Ова држава пут ка беспилотним летелицама започела је била крајем 1990-тих када су прављене летелће даљински управљиве мете и на том се стало. После скоро две деценије Словенија је са нужношћу постојања дронова кренула у набавку дронова. У овом слулају ослонац је нађен на сопствене снаге.
У наоружању словеначко ратног ваздухопловства (Slovensko vojaško letalstvo) налази се домаћа беспилотна летелица Belin (BLS) која је намењена мисијама извиђања, осматрања и контроле из ваздуха. Ова беспилотна летелица омогућава придобијање података у реалном времену – видео снимак командирима на тактичком нивоу. У питању је 16 беспилотни летелица, од којих је део испоручен већ и предат словеначкој војсци.
Хрватска
Хрватска је своје беспилотне летелице почела да користи још на почетку грађанског рата. Тада је настала беспилотна летелица домаће производње за извиђање у коју су уграђиване комерцијалне компоненте. Ми смо ову беспилотну летелицу означавали као БПЛ Аматер.
Беспилотне летелице са којима Хрватска војска срапослаже су мешавина домаћих и израелских произвођача. Сви дронови Хрватске војске стављени су под команду Обавештајне пуковније (пук) која је објединила све беспилотне летелице под једну команду. Од Израела, набављене су беспилотне летелице за извиђање Skylark, Orbiter 3b. Хрватска располаже са 6 +6 Orbiter 3b и имају више од 20 дронова за извиђање Skylark који су набављени током 2000-тих. Хрватска располаже и са неколико дронова домаће производње верзија VX II 3 и VECTOR V-3M и 5 комада. У питању су беспилотне летелице које су конструисали од стране аеронаутичког и инжењерског тима студената Универзитета у Сплиту. На аеродрому и ваздухопловној бази Пула успостављена је команда дронова Оружаних снага Хрватске. Има података да Хрватска тестира дронове камиказе.
Хрватска је посредством Европске агенције за поморску безбедност добила летелице Камкоптер Ц-100 која служи за надгледање обале и поморског саобраћаја.
Босна и Херцеговина
Ова држава за сада има озбиљне планове и амбиције да набави беспилотне летелице Бајрактар ТБ-2 од Турске за извиђачке и бробене задатке. БиХ је кренула у споствени развој дронова, али за сада нема информација да оружане снаге ове државе располажу са неким облицима дронова за извиђачке задатке. БиХ за сада има потенцијал за производњу дронова. За сад су то пртотипови CNT1045-8 и CNT2200-2. У питању су квадрикоптери који могу у ваздуху да остану 30 минута и иимају масу полетања од 12 килограма.
Црна Гора
Црна Гора једна од најмлађих чланица НАТО пакта тек последњих неколико година почела је да се интересује за дронове у својим редовима. Најпре су била купљена 4 дрона DJI Matrice M200V2. Године. 2023 са словеначком компанијом C-Astral Aerospace потписан је уговор о куповини шест беспилотних летелица типа “Belin-V” намењених за осматрање и прикупљање података на тактичком нивоу. Биће то прве бесчлилотне летелице које ће бити уведене у наоружање Војске Црне Горе .
Албанија
Ова чланица НАТО пакта такође није имала дронове у свом наоружању ни за извиђаче ни за борбене задатке . Од 2021. године Албанска армија користи 6америчких извиђачких беспилотних летелица RQ-20 Puma. Албанска армија такође има амбициозне планове да купи чак 9 беспилотних летелица Бајрактар. Од 2021 био је потписан уговор о набавци три за извиђачке зататке, затим је 2022 повећан број на 6, односно укупно девет беспилотних летелица Бајрактар од којих ће троје бити наоружано. Албанија је прва три примерка беспилотних летелица типа Barjaktar TB 2 добила 1. марта који су стигли са пратећом опремом за операције и контролу. Барјактери су смештени у ваздухопловној бази Кучова која је постала тактичка база НАТО пакта.
Ова чланица НАТО пакта пре уласка у северноатламску алијансу још 2013. године набавила је беспилотне летелице “ RQ-11 RAVEN” . Од 2020 године после расформиња тајне једнице македонске државне безбедности откривене су израелске беспилотне летелице Hermes 450. Њихов статус је непознат.
Мађарска
Наш северни сусед је чланица ЕУ и НАТО пакта и њена војска користи такође беспилотне летелице. За потребе Мађарске војске у извиђачким мисијама купљено је 12 бесилотних летелица Skylark од чега је 9 у верзији Skylark I и 3 у верзији Skylark III. Мађарска је од 2021 године имала велике амбиције да набави сложеније беспилотнер летелице па се тако преговарало са Израелом и Турском о набавци Elbit Hermes 900, турских Vestel Karayel,Baykar Bayraktar TB2 и пољски дрон камиказа WB Electronic.
Румунија
Ова тренутно најважнија чланица НАТО пакта има широку палету беспилотних летелица и дронова америчког, кинеског и турског порекла.
Прве беспилотне летелице које је добила Румунија били су ScanEagle и то 10 комада и то 2013 године , четири квадрикоптера америчке производње Phoenix 30, ту су затим кинески кавдрикоптери DJI у верзијама DJI Phantom и DJI Matrice 300 RTK које користи 42. база за комуникационо информациону технологију при Министарству народне одбране Румуније за осматрачке задатке. CFly Faith непзната количина које користи команда за логистику. Уговор за 18 Bayraktar TB2, укључујући пакет логистичке подршке, обуку особља и опрему за обуку потписан је 25. априла 2023. за 321 милион долара. Беспилотне летелице Bayraktar треба да буду испоручене бившој 93. ваздухопловној бази и ући ће у службу румунских копнених снага. Такође пешадијске јединице румунске војске имају непознату количину америчких беспилотних летелица AeroVironment RQ-11 Raven.
Бугарска
Ова чланица НАТО пакта некада се заснивала на совјетским беспилотним летелицама типа Yastreb 2S које су повучене из оперативне употребе. Од 2015 у наоружању бугарске копнене војске налазе се AeroVironment RQ-11 Raven које су као војну помоћ доставиле САД. Такође у саставу копнене војске налазе се и беспилотне летелице Aerosondа Mk4.7 развијена за ваздушно извиђање, осматрање, добијање информација о земаљским и покретним циљевима. Систем се може користити и као средство за извиђање артиљеријских циљева.
Бугарско Министарство одбране позвало је 24 компаније у земљи и иностранству да понуде 14 тактичких извиђачких дронова за војну употребу.
Прва серија укључује набавку 12 мини система беспилотних летелица, а друга серија укључује испоруку 2 мала УАВ-а. На крају, грчка компанија са седиштем у Атини била је прво рангирана за испоруку 12 мини система беспилотних летелица. Одабрана је компанија из Израела да испоручи 2 мале беспилотне летелице тип непознат. Бугарска има право да користи 5 Northrop Grumman RQ-4 Global Hawks који су доступни кроз програм Alliance Ground Surveillance (AGS). База за ове стратешке беспилотне летелице је у Сигонели на Сицилији.
Србија
Република Србија што се тиче употребе беспилотних летелица може се сматрати једном од најјачих држава на простору бивше Југославије и простору Западног Балкана. Од тоталног аутсајдера до државе са најмоћнијом флотом борбених и извиђачких беспилотних летелица домаће и стране производње. Прве беспилотне летелице које је Србија набавила биле су израелске производње типа Orbiter. У наоружању их има 10. Такође Војска Србије, односно пешадијски батаљони у 4 бригаде су опремљени са више од 50 извиђачких беспилотних летелица домаће производње Vrabac коју је развио Војнотехнички инситут.
Од 2020. Србија је једини корисник кинеских беспилотних летелица CH-92 и то 6 комада за извиђаке и борбене задатке. Од 2023 . Србија је купила шест кинеских беспилотних летелица CH-95 за извиђале и борбене задатке. Такође Србија је најавила куповину још 6 беспилотних летелица овог типа Паралелно са CH-95 у наоружање је уведено 12 беспилотних летелица домаће производње „Пегаз“ које су модификоване са кинеским стручњацима за извиђачке и борбене задатке. Такође Војска Србије располаже и са кинеским дроновима DJI Matrice у верзији 350 са 38 комада, верзија 30 са 30 примерака, DJI Mini 3 Pro 60 комада,DJI Mavic 3 60 комада. Такође ту је и 60 немачких дронова у верзији AR-100C.
Такозвано Косово
Међу корисницима беспилотних летелица нашло се од средине јула месеца и такозвано Косово . Турска је самозваној администрацији у Приштини испоручило 5 беспилотних летелица које се већ користе у извиђачким мисијама.