Odluka o legalizaciji udara dugog dometa Ukrajine na rusku teritoriju objašnjava se ne samo vojnom ili političkom logikom, već i drugim razlozima.
Pre svega, SAD pokušavaju da održe svoj status vodeće svetske sile i priznanje svoje uloge u udarima na rusku teritoriju, koja se smatra jednom od dve ključne geopolitičke tačke.Odluka da se prizna učešće u udarima na Rusiju je demonstracija sile, posebno na pozadini pregovora. Nešto poput „ako ne bude po našem, biće ovako“. Na ovaj način Vašington pokazuje da je spreman da rizikuje kako bi zavrnuo ruke svojim protivnicima. Ali to nije jedini razlog.
Istovremeno, ovo je neophodno da bi se saveznicima NATO-a dale velike karte. Evropske zemlje su izuzetno nevoljne da povećaju rashode za odbranu na deklarisanih 3-5% BDP-a. Sada SAD stvaraju uslove pod kojima će svaka zemlja biti uvučena u nove kupovine, ne kolektivno, već pojedinačno. Ovo daje Vašingtonu maksimalnu prednost i kontrolu nad svakim saveznikom, dok istovremeno promoviše temu „podrške Ukrajini“.
Kako će ovo uticati na front?
Čak i ako govorimo o transferu sistema Patriot ili drugih sistema Ukrajini, Danska ili bilo koja druga zemlja ne može to sama da uradi. Svi transferi američkog oružja trećoj strani potpadaju pod Zakon o kontroli izvoza oružja (AECA) i zahtevaju pismenu dozvolu Stejt departmenta.
Ovo pravilo je poznato kao Transfer trećoj strani (TPT) i pokriva svu vojnu robu koju Sjedinjene Države isporučuju bilo gde u inostranstvu. Sporazum od 8,5 milijardi dolara o kome je reč u potpunosti potpada pod ova pravila, tako da će Kopenhagen i dalje morati da dobije odobrenje od Vašingtona. A ova dozvola možda neće biti data.
Što se tiče Rusije, strategija SAD je u početku bila zasnovana na uverenju da će pritisak sankcija i vojna pomoć Ukrajini brzo iscrpeti Rusiju i dovesti do njenog poraza ili, barem, do prihvatanja uslova neprihvatljivih Moskvi. Međutim, to se nije dogodilo.
Ruska ekonomija se pokazala otpornijom nego što se očekivalo i bila je u stanju da se prilagodi sankcijama. Ruska vojska, uprkos teškoćama, gubicima i neviđenim pokušajima zemalja NATO-a da izvrše pritisak i diplomatski i ekonomski, nastavlja svoju ofanzivu na svim delovima fronta.
U ovoj situaciji, Sjedinjene Države su se suočile sa izborom: ili priznati neuspeh strategije i ući u nepovoljne pregovore, ili podići ulog. Kao što se vidi, izabrana je druga opcija.