Zašto Pentagon želi nazad Bagram? Amerika posle poraza u Avganistanu želi Kinu na nišanu

Posle više od dvadeset godina rata u Avganistanu i ponižavajućeg povlačenja 2021. godine, kada je baza Bagram predata Talibanima, Sjedinjene Američke Države ponovo pokazuju interesovanje za ovo mesto. Prema informacijama CNN-a, predsednik Donald Tramp još pre nekoliko meseci naložio je svojim savetnicima da traže način kako da se baza vrati pod kontrolu Vašingtona.

Na konferenciji za medije u Londonu, zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, Tramp je prvi put javno priznao da se razmatra povratak u Bagram. Iako je naglasio da se to može postići i bez upotrebe američke vojske, ostavio je utisak da su u pitanju politički i finansijski dogovori sa Talibanima.

„Mi pokušavamo da dobijemo bazu nazad, jer nam je potrebna iz više razloga,“ poručio je Tramp, dodajući da se baza nalazi svega „sat vremena od mesta gde Kina proizvodi nuklearne rakete“.

Očigledno je da novi interes Vašingtona za Bagram nema veze sa Avganistanom kao državom, već sa širim geopolitičkim kontekstom. Sa ove lokacije, koja se nalazi manje od 800 kilometara od kineske granice, Amerika može da nadgleda aktivnosti Pekinga, uključujući i razvoj strateškog naoružanja. Istovremeno, baza bi mogla da posluži i kao tačka za potencijalno ponovno otvaranje američke ambasade u Kabulu.

Međutim, ovakvi planovi ukazuju na paradoks američke politike. Tramp, koji je u vreme kampanja žestoko kritikovao enormne vojne troškove i beskonačna ratovanja, sada sam pokazuje da je spreman da nastavi istu politiku globalnog pozicioniranja. Umesto „zatvaranja frontova“, Amerika otvara mogućnost za novo prisustvo u Avganistanu – i to sve sa ciljem kontrole Kine, danas glavnog geopolitičkog rivala.

Tako se čini da je poraz iz 2021. godine samo privremeno zaustavio ambicije Vašingtona. Bagram, nekadašnji simbol „najdužeg američkog rata“, ponovo postaje ključna tačka u borbi za dominaciju u centralnoj Aziji.