Подаци о 202 додељена Пурпле Хеарт одликовања у америчко-иранском рату показују да су губици већи него што се види из редовних саопштења. Када се тај број упореди са 865 рањених и погинулих које води Пентагон, види се да је цена кампање знатна. Највећи терет губитака носи Копнена војска САД, што показује где је изложеност највећа.
До почетка октобра Пурпле Хеарт је добило 184 војника, 16 припадника Ратног ваздухопловства САД, један маринац и један морнар. Од тог броја, 11 одликовања додељено је постхумно погинулим војницима. Пентагон је до 13. октобра евидентирао 21 погинулог у борби или током распоређивања у подршци операцијама, што показује да број постхумних одликовања не обухвата све смртне случајеве повезане са ратом.
Најтежи удар претрпеле су копнене снаге. До 15. октобра рањено је 659 војника, а већина додељених Пурпле Хеарт медаља припала је припадницима Копнене војске САД и резервног састава. То показује да су главни ризик и главни оперативни напор концентрисани на јединицама које држе терен и крећу се у зонама удара.
Сам број одликовања, међутим, не прати аутоматски укупан број губитака. Разлика између 202 додељене медаље и 865 рањених и погинулих показује спору и сложену процедуру признавања ратних повреда. Није довољно да је припадник војске био у борбеној зони и рањен. Мора да се утврди јасна веза између повреде и дејства непријатеља, уз прописану документацију и командно одобрење.
Зашто број одликовања заостаје за бројем жртава
Пурпле Хеарт се додељује за рањавање или погибију у оквиру борбених операција, а критеријуми су строги. Повреде од метка, гелера, мина, удеса возила или летелице повезаних са дејством непријатеља, као и потреси мозга или трауматске повреде мозга после експлозија, улазе у категорију за одликовање ако су испуњени прописани услови. Насупрот томе, топлотни удар, промрзлине, губитак слуха и посттрауматски стресни поремећај углавном не улазе у тај оквир.
Зато не добија сваки рањени аутоматски Пурпле Хеарт. Други разлог је административан. Процедуре трају, нека одликовања су још у обради, а рокови одобрења у пракси знатно варирају. Америчка војска је и у претходним ратовима додељивала ова одликовања са великим закашњењем, понекад и годинама после рањавања.
Постоји и трећи елемент. Ако припадник војске у једном инциденту задобије више повреда, добија само једно Пурпле Хеарт одликовање. За наредне одвојене догађаје предвиђен је Оак Леаф Цлустер. То значи да број медаља не одражава увек директно број повреда.
Копнена војска носи главни терет
Структура додељених одликовања показује да је Копнена војска САД највише изложена удару. Када 184 од 202 Пурпле Хеарт медаље добију војници, а 659 рањених долази из истог рода војске, оперативна слика је јасна.
То носи и конкретне последице. Расте притисак на борбене и логистичке јединице које морају да попуњавају губитке и одржавају темпо операција. Резервни састав носи већи део терета, а сваки нови талас рањавања оптерећује војно здравство, евакуационе капацитете и систем дугорочног збрињавања ветерана.
Подаци о осталим родовима војске такође су важни. Само 16 одликовања у Ратном ваздухопловству САД, један маринац и један морнар показују различит интензитет изложености. Ваздушне и поморске снаге могу да носе важне делове кампање, али статистика рањавања и одликовања показује да се најтежи контакт са непријатељем дешава на земљи.
Политички притисак расте
Што рат дуже траје, то бројке теже остају само техничко питање. У Вашингтону постоји појачана пажња према подацима о губицима и према начину на који Пентагон представља те бројеве. Када између евидентираних жртава и јавно видљивих одликовања постоји велики размак, отвара се простор за политичка питања и сумњу.
То је посебно осетљиво јер Пурпле Хеарт у америчкој војној култури носи велику тежину. Реч је о одликовању повезаном са рањавањем и смрћу. Када се његов број креће изнад 200, то је јасан сигнал о озбиљном приливу губитака.
На унутрашњем плану расте притисак на администрацију, Пентагон и Конгрес да прецизније објасне циљеве, ток и цену кампање. На војном плану отвара се питање да ли садашњи модел операција доноси резултат сразмеран губицима.
Одликовање као показатељ тока рата
Пурпле Хеарт је формално одликовање, али у овом случају служи и као показатељ ратних губитака. Оно показује колико је људи погођено у борби, колико су копнене снаге истурене и колико је рат далеко од слике ограничене операције са малим ризиком. Пошто су нова одобрења још у току, тај број би могао да расте.
Важан је и дугорочни терет после борбе. Носиоци Пурпле Хеарт добијају шири приступ појединим борачким погодностима, здравственој заштити, накнадама, школаринама и повластицама при запошљавању у федералним службама. То значи да свака нова медаља није само симбол рањавања, већ и део ширих државних обавеза.
Број одликовања не показује целу цену рата, али показује да је она висока. Када копнене снаге носе већину рањених, када је 865 људи рањено или погинуло и када је више од 200 Пурпле Хеарт медаља већ у евиденцији, реч је о тешком сукобу са озбиљним последицама по америчку војску.