После самита НАТО, постоји све извесније да је Вашингтону као и самом Кијеву, потребна још једна офанзивна операција украјинске војске.
Пречесто је председник Украјине у својим интервјуима говорио о потреби побољшања ситуације на фронту како би ојачао своју позицију у преговорима. Пречесто говори о снабдевању украјинске војске ловцима F-16 као леку за препород украјинске војске и победу над Русијом.
О вероватноћи избијања “одлучујуће битке” у савременом рату, писано је увелико о обавезним условима под којима је могућа успешна офанзива. Један од ових услова је превласт у ваздуху. У „противофанзиви“ прошле године, управо је та компонента украјинских оружаних снага недостајала. Резултат је био потпуни неуспех и велики губици у људству.
Истина, често не разумемо о чему размишља украјински штаб. Пар десетина авиона, с обзиром на тоталну доминацију руске авијације и моћну руску електронску борбу, неће направити разлику. Као што три или четири батерије MIM-104 Patriot неће заштитити небо. Руска авијација сада успешно изводи ударе скоро дуж целе западне границе Украјине, па чак и са бомбама од три тоне.
© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Jovan BanksГде концентрисати оклопна возила и артиљерију великог калибра, а да то не примети руски извиђач?
Где сместити људство, како би их се брзо могло пребацити у зону борбених дејстава у право време?
Па, има доста питања за штабне официре. Мада већ знамо одговор. Ова одлука је пре свега политичка и одговорност за све ће сносити предесдедник Украјине. Тако би требало бити, ако све прође по злу. Али, “риба се чисти од репа”… Једна је већ очишћена, друга је на реду. Војска је већ страдала, сада је ред на народ. А политичари? “Па они се осигуравају за наставак живота на Ибици. Тако је сада правило!
Теоретски, могућност напада постоји
Упркос чињеници да многи у Украјини говоре о недостатку ресурса за мобилизацију, тамо има довољно „меса“. Ако су источни и централни региони већ очишћени од мушке популације, онда на западу још увек има доста потенцијалних војника. Такорећи резерва најчистијих Украјинаца. Кијев чак и не размишља о будућности, у смислу демографије. А кога је то брига? Да се размишљало, до рата не би ни дошло. Ко је крив? То је питање за будуће историчаре, када све информације буду доступне.
Штавише, не постоје ни ваљане информације да украјинска војска сада у потпуности користи постојеће резерве. Сасвим је у духу украјинског председника да држи фиге. Говорими о тим бригадама о којима се сада много прича. Констатација да су борци потпуно спремни, али… да немају оружје… Како то? Штап уместо митраљеза и обука „пешке као тенк”?
Штавише, најновији напади на Кијев показали су занимљиве податке. Хваљена ПВО се показала као непостојаћа. Ако одбацимо опцију „како су Руси одлично сузбили ПВО“ уз опцију „све је послато на прву линију као пешадија“, појављује се трећа опција. Системи су повучени из Кијева и региона и негде сакривени. Наравно, опција изгледа фантастично, али фикција је увек заснована на стварности. Па нешто тако, управо се дешава у Одеси. Град је остављен без ПВО заштите, а и системи ATCMS се извлаче са положаја у околини града и негде шаљу. Али где?
À la guerre comme à la guerre.
© SHUTTERSTOCK/Mike MareenАли што је најважније, Американцима је заиста потребна украјинска офанзива. Владајућа странка је у великим проблемима са својом председничком кандидатуром. Недавни догађаји, мислимo на покушај атентата на Трампа, смањили су Бајденове шансе на нулу. Потребна им је бар некаква победа у Украјини. А треба им пре 5. новембра!
А изгледа да Бајден није у најбољем здравственом стању? Чак је данашњи британски Daili Mail у једном од својих чланака то констатовао. “Бајден, 81, веома полако одлази од Air Force One и застаје неколико пута након што му је дијагностикован COVID… док му Ненси Пелоси говори да је готово”.
Касно у среду, CNN је известио да је Ненси Пелоси приватно рекла Бајдену да не може да победи бившег председника Доналда Трампа и да би могао да потопи шансе демократа у Конгресу.
Изгледа, да је Вашингтон све више у проблему? Стога, дајте им победу. Али где? Сигурно је на Блиском истоку, јер тамо Тел Авив ипак има своје ЈА. Али у Украјини, зашто дане?
Претпоставимо да украјинске снаге почињу офанзиву. Главно питање у овом случају је где?
На основу доступних података из отворених извора, уопште нема много опција. Тачније, само два. Или у Волчанск или у Орехов. Много је о томе писано у медијима пре месец дана.
Многи стручњаци ове правце називају највероватнијим.Постоје информације, да је о овим правцима размишљао и руски Генералштаб. “Њихов мозак је млађи од мозга стручњака, покретнији и веома брз у доношењу одлука. А мере за заустављање претње су већ предузете”. А медији све знају!На основу искуства из прошлогодишње кампање, уочава сеа да Украјинци често користе тактику да скрену пажњу са правца главног напада. Команда Оружаних снага Украјине, по налогу председника, способна је да пошаље десетине хиљада војника у земљу за овај диверзантски маневар.
Ако погледамо Запорошку нуклеарну електрану. Поставља се питање – Зашто су украјинске оружане снаге сада тако активне у овом правцу?
Изгледа да овде имају два објашњења!
Прво је прилично једноставно. Одлучено је: „Напашћемо овде!“
Други је промишљењији, у стилу Кијева. Намењено Европи: „Ако нам не дате новац, Руси ће дићи у ваздух нуклеарну електрану, и сви Европљани ће бити готови!“ Сећате се Чернобила?
Штавише, власти у Украјини није брига што НАТО зна ко гранатира нуклеарку Запорожје. Нико никада неће рећи истину о томе у европским земљама. Да се подсетимо на дизање бране на Дњепру у ваздух. Неко је истраживао, ко је поткопавао? Не! Руси су априори криви. Примитивна уцена савезника. Па сви су везани, што значи да сви морају да плате. Једна мафија…
Друго питање на које треба одговорити је када?
© Міністерство оборони УкраїниПа пред изборе у САД!
Међутим, постоји и друга опција. Украјински нпредседник сада на свим платформама говори о другом „самиту мира“, на којем би, како сматра, требала да присуствује и Русија. И уопште му није важно што је Москва више пута изјављивала да под условима које су објавили Кијев и Вашингтон неће учествовати на таквим скуповима.
Опција украјинске офанзиве, чак и минималне, током овог самита би изгледала лепо. Видите, ми можемо „сломити кичму руској војсци, али ми смо хуманисти и предлажемо да се рат заустави дипломатски, али под нашим условима“.
Можете ли да замислите о чему ће просечан западни човек мислити, с обзиром на обраду њихових мозгова од стране медија?
„Да, даћу последње, само да победим Русе! Да не започну рат у Европи”…
Дакле, господари рата имају три месеца на располагању да „поразе“ Русију. Ако се ништа не деси у овом тренутку, Запад ће заборавити Украјину као ружан сан, једноставно зато што је пред већином држава прилично озбиљан тест. Говорим о зими. Трошкови ће бити велики ако владе не желе грађанске немире у градовима. Као што се сада дешава у Француској пред почетак Олимпијаде.
Украјина припрема нове гробове за своје војнике
Да је реч о некој другој држави, а не о Украјини, јасно би било да би команда армије одбила офанзиву због огромних ризика губитка војске, и државе као такве. Али у овом случају, до тога неће доћи. Али то, гледајући у историјски след догађаја, неће бити први пут. Има много сличних догађаја у прошлости. Баш много.
Украјински политичари ће поднети сваку жртву да спасу сопствену кожу! Само ће народ да плати цену. Идеја о скором колапсу Русије и даље је јака међу становништвом. Украјинци су сигурни да Руси умиру од глади. Да је руска ситуација још гора од њихове. Да се мушкарци хапсе по руским градовима и селима. Али тог мишљења нису само Украјинци. Таквог размишљања има и на простору бивше СФРЈ, посебно у њеној бившој највећој републици. Руси су готови, само је питање времена! Живот у имагинарном свету се наставља као и обично.
© Міністерство оборони України/100 окрема механізована бригада Сухопутних військ ЗСУЗа то време Украјина је усвојила нове стандарде за војна гробља. Сада ће тамо све бити америчко. Ако неко жели да види будуће украјинско војно гробље, добродошли у амерички град Арлингтон, предграђе Вашингтона. Тамо можете својим очима видети како то изгледа.
Ништа екстра. Зелено поље и редови белих споменика са именима… Економично! У Арлингтону је сахрањено више од 400 хиљада америчких војника!
Генерално, у Кијеву се осећа паника. Интересовање за Украјину опада. Финансијски ток је све мањи и мањи. Те милијарде које се наводно додељују Кијеву, у великој мери и не стижу до Украјине. Плаћање камата на кредите, плаћање оружја и остало.
Сви су уморни од Зеленског са његовим рутинским кукањем о агресивној Русији. Мачка, отерана у ћошак, претвара се у малог тигра. Али таква трансформација најчешће не утиче на исход борбе. Трагичан исход…
“Рат води политика, политику кроје цивили, војска је само инструмент те политике“.
А колика је цена?