Posle samita NATO, postoji sve izvesnije da je Vašingtonu kao i samom Kijevu, potrebna još jedna ofanzivna operacija ukrajinske vojske.
Prečesto je predsednik Ukrajine u svojim intervjuima govorio o potrebi poboljšanja situacije na frontu kako bi ojačao svoju poziciju u pregovorima. Prečesto govori o snabdevanju ukrajinske vojske lovcima F-16 kao leku za preporod ukrajinske vojske i pobedu nad Rusijom.
O verovatnoći izbijanja “odlučujuće bitke” u savremenom ratu, pisano je uveliko o obaveznim uslovima pod kojima je moguća uspešna ofanziva. Jedan od ovih uslova je prevlast u vazduhu. U „protivofanzivi“ prošle godine, upravo je ta komponenta ukrajinskih oružanih snaga nedostajala. Rezultat je bio potpuni neuspeh i veliki gubici u ljudstvu.
Istina, često ne razumemo o čemu razmišlja ukrajinski štab. Par desetina aviona, s obzirom na totalnu dominaciju ruske avijacije i moćnu rusku elektronsku borbu, neće napraviti razliku. Kao što tri ili četiri baterije MIM-104 Patriot neće zaštititi nebo. Ruska avijacija sada uspešno izvodi udare skoro duž cele zapadne granice Ukrajine, pa čak i sa bombama od tri tone.
© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Jovan BanksGde koncentrisati oklopna vozila i artiljeriju velikog kalibra, a da to ne primeti ruski izviđač?
Gde smestiti ljudstvo, kako bi ih se brzo moglo prebaciti u zonu borbenih dejstava u pravo vreme?
Pa, ima dosta pitanja za štabne oficire. Mada već znamo odgovor. Ova odluka je pre svega politička i odgovornost za sve će snositi predesdednik Ukrajine. Tako bi trebalo biti, ako sve prođe po zlu. Ali, “riba se čisti od repa”… Jedna je već očišćena, druga je na redu. Vojska je već stradala, sada je red na narod. A političari? “Pa oni se osiguravaju za nastavak života na Ibici. Tako je sada pravilo!
Teoretski, mogućnost napada postoji
Uprkos činjenici da mnogi u Ukrajini govore o nedostatku resursa za mobilizaciju, tamo ima dovoljno „mesa“. Ako su istočni i centralni regioni već očišćeni od muške populacije, onda na zapadu još uvek ima dosta potencijalnih vojnika. Takoreći rezerva najčistijih Ukrajinaca. Kijev čak i ne razmišlja o budućnosti, u smislu demografije. A koga je to briga? Da se razmišljalo, do rata ne bi ni došlo. Ko je kriv? To je pitanje za buduće istoričare, kada sve informacije budu dostupne.
Štaviše, ne postoje ni valjane informacije da ukrajinska vojska sada u potpunosti koristi postojeće rezerve. Sasvim je u duhu ukrajinskog predsednika da drži fige. Govorimi o tim brigadama o kojima se sada mnogo priča. Konstatacija da su borci potpuno spremni, ali… da nemaju oružje… Kako to? Štap umesto mitraljeza i obuka „peške kao tenk”?
Štaviše, najnoviji napadi na Kijev pokazali su zanimljive podatke. Hvaljena PVO se pokazala kao nepostojaća. Ako odbacimo opciju „kako su Rusi odlično suzbili PVO“ uz opciju „sve je poslato na prvu liniju kao pešadija“, pojavljuje se treća opcija. Sistemi su povučeni iz Kijeva i regiona i negde sakriveni. Naravno, opcija izgleda fantastično, ali fikcija je uvek zasnovana na stvarnosti. Pa nešto tako, upravo se dešava u Odesi. Grad je ostavljen bez PVO zaštite, a i sistemi ATCMS se izvlače sa položaja u okolini grada i negde šalju. Ali gde?
À la guerre comme à la guerre.
© SHUTTERSTOCK/Mike MareenAli što je najvažnije, Amerikancima je zaista potrebna ukrajinska ofanziva. Vladajuća stranka je u velikim problemima sa svojom predsedničkom kandidaturom. Nedavni događaji, mislimo na pokušaj atentata na Trampa, smanjili su Bajdenove šanse na nulu. Potrebna im je bar nekakva pobeda u Ukrajini. A treba im pre 5. novembra!
A izgleda da Bajden nije u najboljem zdravstvenom stanju? Čak je današnji britanski Daili Mail u jednom od svojih članaka to konstatovao. “Bajden, 81, veoma polako odlazi od Air Force One i zastaje nekoliko puta nakon što mu je dijagnostikovan COVID… dok mu Nensi Pelosi govori da je gotovo”.
Kasno u sredu, CNN je izvestio da je Nensi Pelosi privatno rekla Bajdenu da ne može da pobedi bivšeg predsednika Donalda Trampa i da bi mogao da potopi šanse demokrata u Kongresu.
Izgleda, da je Vašington sve više u problemu? Stoga, dajte im pobedu. Ali gde? Sigurno je na Bliskom istoku, jer tamo Tel Aviv ipak ima svoje JA. Ali u Ukrajini, zašto dane?
Pretpostavimo da ukrajinske snage počinju ofanzivu. Glavno pitanje u ovom slučaju je gde?
Na osnovu dostupnih podataka iz otvorenih izvora, uopšte nema mnogo opcija. Tačnije, samo dva. Ili u Volčansk ili u Orehov. Mnogo je o tome pisano u medijima pre mesec dana.
Mnogi stručnjaci ove pravce nazivaju najverovatnijim.Postoje informacije, da je o ovim pravcima razmišljao i ruski Generalštab. “Njihov mozak je mlađi od mozga stručnjaka, pokretniji i veoma brz u donošenju odluka. A mere za zaustavljanje pretnje su već preduzete”. A mediji sve znaju!
Na osnovu iskustva iz prošlogodišnje kampanje, uočava sea da Ukrajinci često koriste taktiku da skrenu pažnju sa pravca glavnog napada. Komanda Oružanih snaga Ukrajine, po nalogu predsednika, sposobna je da pošalje desetine hiljada vojnika u zemlju za ovaj diverzantski manevar.
Ako pogledamo Zaporošku nuklearnu elektranu. Postavlja se pitanje – Zašto su ukrajinske oružane snage sada tako aktivne u ovom pravcu?
Izgleda da ovde imaju dva objašnjenja!
Prvo je prilično jednostavno. Odlučeno je: „Napašćemo ovde!“
Drugi je promišljenjiji, u stilu Kijeva. Namenjeno Evropi: „Ako nam ne date novac, Rusi će dići u vazduh nuklearnu elektranu, i svi Evropljani će biti gotovi!“ Sećate se Černobila?
Štaviše, vlasti u Ukrajini nije briga što NATO zna ko granatira nuklearku Zaporožje. Niko nikada neće reći istinu o tome u evropskim zemljama. Da se podsetimo na dizanje brane na Dnjepru u vazduh. Neko je istraživao, ko je potkopavao? Ne! Rusi su apriori krivi. Primitivna ucena saveznika. Pa svi su vezani, što znači da svi moraju da plate. Jedna mafija…
Drugo pitanje na koje treba odgovoriti je kada?
© Міністерство оборони УкраїниPa pred izbore u SAD!
Međutim, postoji i druga opcija. Ukrajinski npredsednik sada na svim platformama govori o drugom „samitu mira“, na kojem bi, kako smatra, trebala da prisustvuje i Rusija. I uopšte mu nije važno što je Moskva više puta izjavljivala da pod uslovima koje su objavili Kijev i Vašington neće učestvovati na takvim skupovima.
Opcija ukrajinske ofanzive, čak i minimalne, tokom ovog samita bi izgledala lepo. Vidite, mi možemo „slomiti kičmu ruskoj vojsci, ali mi smo humanisti i predlažemo da se rat zaustavi diplomatski, ali pod našim uslovima“.
Možete li da zamislite o čemu će prosečan zapadni čovek misliti, s obzirom na obradu njihovih mozgova od strane medija?
„Da, daću poslednje, samo da pobedim Ruse! Da ne započnu rat u Evropi”…
Dakle, gospodari rata imaju tri meseca na raspolaganju da „poraze“ Rusiju. Ako se ništa ne desi u ovom trenutku, Zapad će zaboraviti Ukrajinu kao ružan san, jednostavno zato što je pred većinom država prilično ozbiljan test. Govorim o zimi. Troškovi će biti veliki ako vlade ne žele građanske nemire u gradovima. Kao što se sada dešava u Francuskoj pred početak Olimpijade.
Ukrajina priprema nove grobove za svoje vojnike
Da je reč o nekoj drugoj državi, a ne o Ukrajini, jasno bi bilo da bi komanda armije odbila ofanzivu zbog ogromnih rizika gubitka vojske, i države kao takve. Ali u ovom slučaju, do toga neće doći. Ali to, gledajući u istorijski sled događaja, neće biti prvi put. Ima mnogo sličnih događaja u prošlosti. Baš mnogo.
Ukrajinski političari će podneti svaku žrtvu da spasu sopstvenu kožu! Samo će narod da plati cenu. Ideja o skorom kolapsu Rusije i dalje je jaka među stanovništvom. Ukrajinci su sigurni da Rusi umiru od gladi. Da je ruska situacija još gora od njihove. Da se muškarci hapse po ruskim gradovima i selima. Ali tog mišljenja nisu samo Ukrajinci. Takvog razmišljanja ima i na prostoru bivše SFRJ, posebno u njenoj bivšoj najvećoj republici. Rusi su gotovi, samo je pitanje vremena! Život u imaginarnom svetu se nastavlja kao i obično.
© Міністерство оборони України/100 окрема механізована бригада Сухопутних військ ЗСУNišta ekstra. Zeleno polje i redovi belih spomenika sa imenima… Ekonomično! U Arlingtonu je sahranjeno više od 400 hiljada američkih vojnika!
Generalno, u Kijevu se oseća panika. Interesovanje za Ukrajinu opada. Finansijski tok je sve manji i manji. Te milijarde koje se navodno dodeljuju Kijevu, u velikoj meri i ne stižu do Ukrajine. Plaćanje kamata na kredite, plaćanje oružja i ostalo.
Svi su umorni od Zelenskog sa njegovim rutinskim kukanjem o agresivnoj Rusiji. Mačka, oterana u ćošak, pretvara se u malog tigra. Ali takva transformacija najčešće ne utiče na ishod borbe. Tragičan ishod…
“Rat vodi politika, politiku kroje civili, vojska je samo instrument te politike“.
A kolika je cena?