Руски Крим би могао да одсече амерички и европски приступ Централној Азији, док би био од користи Кини.
Прошле недеље, државни секретар Марко Рубио је у Паризу разговарао са европским и украјинским лидерима о мировном процесу. Примарни избор за трансатлантске лидере и даље остаје: “они могу или да изграде Украјину као бедем против пузајућег руског империјализма дуж границе НАТО или да га жртвују за Пирову победу“. Сваки мировни споразум захтева јасну процену трансатлантских интереса широм региона и територијалног интегритета Украјине – тим редоследом. Признавање руске контроле над Кримом било би погубно за интересе Америке и Европе и било би по целој евроазијској земљи.
Полуострво Крим — попут круне — лежи на врху Црног мора и врши контролу над његовом дужином и ширином. Руски Крим чини Црно море виртуелним руским језером, омогућавајући Русији да влада читавом украјинском обалом од Одесе до делте Дунава, као и Молдавије и Румуније.
Русија са Кримом и Црним морем под њеном контролом биће слободна да усмери свој фокус на завршетак потчињавања Јужног Кавказа. Русија је већ направила дубок продор у Грузију одвраћајући нацију од Европе. Јерменска контрареволуција у настајању у циљу одбацивања руског јарма неће преживети неометани руски напад да га врати у окриље.
Русија ће, са Грузијом и Јерменијом под својом чизмом, остварити свој сан о поновном успостављању руске контроле над Црним морем од турске границе на истоку до Румуније на западу. Руски Крим који омогућава Кремљу контролу над Црним морем и Кавказом представљаће велику победу за његову специјалну војну операцију. За Америку и Европу ово је огроман стратешки пораз.
Русија са Кримом и Кавказом под својим прстом ће имати власт над растућим економским коридором Централна Азија-Кавказ-Европа (CACE). CACE или Средњи коридор нуди алтернативни регионални излаз на транссибирски северни коридор којим доминирају Руси. Русија подрива ову растућу економску саобраћајницу, која подстиче аутономију за републике Централне Азије и Кавказа.
С обзиром да Русија чврсто контролише Крим, а тиме и Црно море и Кавказ, она ће покушати да стисне транскаспијску капију у Централну Азију са циљем да угуши новонасталу независност региона. Складиште ретких минерала у централној Азији увелико премашује украјинско, а да не помињемо обилне резерве нафте и гаса које су се великим делом развиле захваљујући америчким инвестицијама. Руска контрола Крима доводи у опасност приступ Америке и Европе природним ресурсима Централне Азије.
Кина ће имати највећу корист ако Русија контролише ове евроазијске граничне тачке између централне Азије и Европе. Русија је све више економска вазална држава Кине и нема никакву полугу да јој се економски такмичи широм Евроазије. Кинески инжењери тренутно асфалтирају пут који повезује путну мрежу Иран-Јерменија-Грузија-Русија. Кина је склопила стратешко партнерство са Азербејџаном и Грузијом и обезбедила концесију за управљање грузијском црноморском луком Анаклија. Широм Централне Азије, Кина је одавно истиснула Русију као доминантног економског актера.
Ако Кина има највише користи од руског Крима, онда чланице НАТО Турска, Румунија и Бугарска имају највише да изгубе. Контрола Крима би у великој мери побољшала руски регионални положај у односу на Турску и омогућила јој да пројектује свој утицај у источном Медитерану. Развој и рад резерви природног гаса у западном Црном мору од стране три чланице НАТО био би под овим условима подложан руским поремећајима и узнемиравању. Турски пројекти за трговинске путеве који га повезују са турским републикама Централне Азије биће подвргнути руској контроли Кавказа и Црног мора.
Америчко прећутно прихватање руске контроле над Кримом – надовезујући се на контролу над Јужном Осетијом, Абхазијом, Луганском и Доњецком – чини читав регион који окружује Црно море од Кавказа до источног Медитерана руском зоном.
И председник Трамп и секретар Рубио изјавили су да ће у одсуству напретка ка миру Сједињене Државе кренути даље. Изрека да је лош договор гори од никаквог договора посебно је прикладна у случају Украјине. Достојан амерички напор да се оконча сукоб ометен је погрешном стратегијом која подрива, а не оптимизује америчку полугу у преговорима о трајном примирју. Неуспех Америке да одреди Русију као агресора и искључи Украјину и Европу из колективних мировних преговора смањио је њен утицај.
Зачуђујуће, Сједињене Државе, иако нису артикулисале никакве сопствене црвене линије, биле су спремне да забављају Русију. Америчка охолост која јури за кршењем кинеско-руског „партнерства без ограничења“ била би добра да не дозволи Русији да забије клин између САД и Европе.
Рани амерички маневри за мир у Украјини били су збуњујући у најбољем, а у најгорем, изузетно лоши за америчке интересе и положаје у односу на Русију и Кину. Још није касно да се исправи курс у дугогодишњој америчкој традицији да се ради исправно након исцрпљивања свих других опција.
Преговори у Паризу са европским и украјинским партнерима представљали су правовремену прилику за Сједињене Државе да преиспитају и преусмере своје мировне напоре. Сједињеним Државама, заједно са својим трансатлантским партнерима, било би добро да развију заједничко разумевање неопходних територијалних и регионалних питања за решавање и спровођење одрживог примирја. Заједничка трансатлантска посвећеност слободном и отвореном Црном мору треба да буде на првом месту међу њима.
Не би требало преговарати о било каквим уступцима који погоршавају регионалну безбедност и стабилност штетним америчким и европским интересима у односу на интересе Русије и Кине. Сходно томе, руски Крим доводи до директног губитка америчких и европских интереса и положаја широм Евроазије и источног Медитерана.Међутим, изгледа да је ту прича завршена још 2014. године, док се то после америчког повлачења из преговора у Лондону, засигурно и потврђује. Крим је ипак руски. То и САД признају.