Ko se seća filma Divlje Guske (The Wild Geese) iz 1978. godine u režiji Endrua V. Maklaglena? Te Daavne 1978. godine u Britaniji je objavljen akcioni film „Divlje guske“, zasnovan na romanu „Tanka bela linija“ Danijela Karnija.
Film je bio o plaćenicima koji su pokušali da spasu afričkog predsednika 1968. godine. Nema potrebe da se prepričava radnja filma, dovoljno je da je upravo ovaj film dao uobičajeno, u to vreme popularno, ime za plaćenike. Jednostavno rečeno, „divlje guske“ su oni ljudi koji se danas zovu zaposleni radnici u “privatnim vojnim kompanijama“. Da sve bude u skladu sa današnjim narativom “političke korektnosti“. Jer ako bi danas nekog nazvali jednostavno “plaćenikom“, to bi bilo uvredljivo i “politički nekorektno“. A plaćeništvo je jedan od najstarijih zanata kao i prostitucija (ima i pogrdniji naziv, ali da preskočimo to). Onaj ko se bavi ovim zanatom danas, u novogovoru naziva se ne “prostitutka” već starleta. To je valjda “politički korektno“.
Dakle, “plaćenika” danas nećemo tako zvati već nekim “lepšim” nazivom možda “divljim guskama“. Pa te ptice često lete sa jednog kraja na drugi, kao i “plaćenici” ili “najamnici“, koji menjaju gazde za dobru apanažu. A istorija je prepuna tih priča.
Da počnemo priču o „divljim guskama“ poreklom iz Ukrajine. Zašto vredi pričati o tome? To je zbog prve otvorene upotrebe Ukrajinaca od strane Zapada.Reč je o napadu Hajata Tahrir al Šama na Alepo i učešću Ukrajinaca u ovoj operaciji.
Činjenica da će se Ukrajinci masovno pridružiti zapadnim privatnim vojnim kompanijama (PVK) bila je jasna od samog početka. Niko nikada nije sumnjao da je pobeda Ukrajine fantazija, pa čak ni naučna. Ali borci, od kojih neki imaju desetogodišnje borbeno iskustvo, su sasvim realna činjenica. Imati jednog od ovih u borbenim jedinicama san je mnogih terorističkih organizacija. Specijalisti su još zanimljiviji. Posebno operateri dronova. U redovima terorista ima svega nekoliko takvih specijalista.
Interes terorista se skoro savršeno preklapao sa interesom samih Ukrajinaca. „Ideali revolucije“ i druge „nezavisnosti“ odavno su nestali iz glava ukrajinskih boraca. A intenziviranje napada ruske vojske, povećanje efikasnosti ovih napada stvorilo je mišljenje da je vreme da se „povuče potez“. Ukrajinska država nije marila za svoje vojnike, a da ne govorimo o veteranima.
Šta treba da radi onaj ko ne zna ništa drugo da radi osim da se bori? Gde se može zaraditi mnogo i brzo, pa da se u starosti primaraš u nekoj toploj zemlji? PVK! I bolje je biti na Zapadu, gde plaćaju više i postoji mogućnost da se kasnije, po isteku ugovora, legalizuju u drugoj zemlji.
Tako su se, ili tako nekako, Ukrajinci našli u redovima terorista koje podržava Zapad. Uzgred, ovi ljudi se uzaludno nadaju da mogu „nestati“ i postati građani zapadnih zemalja koji poštuju zakon. Obaveštajne službe odlično znaju ko šta, gde i šta danas radi. Kada dođe posleratni period, mnogi će morati da nauče šta je zatvor…
Treba početi da nazivati stvari pravim imenom
Prilično dugo smo posmatrali „međunarodno pravo“ i govorili u nagoveštajima ili „pretpostavkama“. Zapad je navikao na ovo. Mnogi ljudi znaju poznate reči da je diplomata osoba koja jedno misli, drugo govori, a treće radi. A sada je došlo vreme kada su političari napustili ovo pravilo.
To se ogolilio nedavno u UN gde je Moskva izjavila da su Vašington i Kijev umešani u napad Hajat Tahrir al Šam (ranije ime Džabhat al Nusra) na Alepo. Predstavnik Rusije je direktno izjavio da ukrajinska vojska ne samo da je učestvovala u terorističkim napadima „na terenu“, već je i obučavala teroriste.
Ono što je dozvoljeno Moskvi i Vašingtonu, nije drugima. Zaista licemerno.
Tako su se Ukrajinci pojavili u naučnom centru u Alepu. Teroristi iz Hajat Tahrir al-Šama otvoreno se hvale na društvenim mrežama da ih obučavaju „vojnici koji su tukli Ruse u Ukrajini“ i često postavljaju fotografije istih tih ratnika. Ali ove činjenice se mogu pripisati „troškovi demokratije“. Svako je slobodan da radi šta hoće…
Ali šta je sa činjenicom da se ukrajinski dronovi i ukrajinski kodirani GPS moduli koriste u napadima? Takvo snabdevanje ne mogu da organizuju pojedinci. Pogotovo kada Zelenski na svim platformama proglašava hroničnu nestašicu ovih istih dronova, pa čak i operatera na frontu.
Ne mislimo da će ikome biti otkriće da je prilikom sklapanja ovakvih ugovora, kada se isporučuje nepoznata vojna oprema i naoružanje, jedan od uslova slanje specijalista i instruktora za brzi razvoj na licu mesta. Što je Kijev i uradio. Dakle, Kijev je direktno učestvovao u organizovanju terorističkog napada u Siriji.
I šta se tu ima čuditi?
Da vas podsetimo na jednu od nedavnih epizoda rata veoma daleko od Ukrajine i Rusije. Sećate se poraza konvoja Vagnerovog ČVK u Maliju? Šta je tada rekla Glavna obaveštajna uprava Ukrajine? Evo reči zvaničnog predstavnika odeljenja Andreja Jusova:
“Pobunjenici su dobili potrebne informacije i ne samo one koje su im omogućile da izvedu uspešnu vojnu operaciju protiv ruskih ratnih zločinaca. Naravno, nećemo govoriti o detaljima, biće nastavak”.
Činjenica da Kijev dugo pokušava da poboljša odnose sa terorističkim organizacijama, posebno u Siriji, odavno je poznata. Jasni su i razlozi ovakvog interesovanja. Sirija je dugo bila u sferi interesa Rusije, što znači da će za svaku eskalaciju tamo biti potrebne dodatne napore Moskve. A onda će, možda, Rusi skloniti bar neke jedinice sa ukrajinskog fronta… Takva je logika.
Sve bi bilo prihvaćeno kao istina da nije bilo previše očiglednih dokaza koji ukazuju na učešće Kijeva u događajima u Siriji.
Čemu služi salveta?
Dakle, da li je Kijev potpuno nezavisan? Da li je Kijev potpuno zavisan? Dva pitanja na koja treba odgovoriti. Nezavisnost, da li neko, osim najtvrdoglavijih Ukrajinaca, veruje u takvu izjavu? Avaj, Ukrajina danas ne može ni korak da učini bez pomoći Zapada. Zemlja je politički i ekonomski zavisna od Zapada.
Zavisnost je apriori potpuna. Ali kako onda objasniti periodične „nezavisne korake“ Kijeva, koje i Evropljani i Amerikanci oštro odriču? Navodno je sam Zelenski doneo odluku i počeo da deluje. Što je na kraju dovelo do katastrofalnog rezultata za Ukrajinu.
Mislimo da je objašnjenje jednostavno. Pojava neke, iako oskudne, nezavisnosti je od koristi Zapadu. Razmislite o tome, ovo je univerzalno objašnjenje za svaki neuspeh. Mi smo savetovali da to uradimo na ovaj način, ali oni su to uradili na svoj način. Dakle, dobili smo…
Sada o „dokazima“ koji se previše jasno nalaze ispred nosa javnosti. Činjenica je da su Ukrajinci zapravo učestvovali u napadu na vladine jedinice u Siriji. Ovo je dokazano više puta. Tačna je i činjenica da su ukrajinski operateri obučavali teroriste za rad sa dronovima. Ali…
Znamo veoma dobro kako radi CIPsO. Štaviše, kako rade njihovi nastavnici iz NATO. Setimo se svih „legija“, „brigada“, „bataljona“ predstavnika bivših republika SSSR i Rusije, koje su činili „najbolji predstavnici naroda“. Ali ove „legije“ su se sastojale od desetak i više ljudi, koji su se periodično pojavljivali na TV ekranima.
Čini mi se da Ukrajinci u sirijskim događajima igraju istu ulogu koju su imali predstavnici drugih naroda u svojim informativnim provokacijama. Glavni korisnici, dakle, ako sledite formalnu logiku, su oni koji snabdevaju i podržavaju teroriste, SAD i Tursku.
Zašto bi Amerikanci i Turci krili svoje učešće u pripremanju ofanzive? Ovde je sve jednostavno. Odgovor, leži u razumevanju toka daljih događaja. Slažemo se, nije teško predvideti razvoj događaja. Malo je verovatno da će Rusija ponovo poslati dodatne vojnike u Siriju. Za šta? Lakše je dati slobodu VKS. Ne mislimo da će stotine FAB promeniti situaciju u Ukrajini, ali će napraviti prskanje u terorističkim kampovima. Rezultat je lako pogoditi…
Ukrajina i Ukrajinci će se više puta podsetiti u različitim zemljama
Ukrajinske „divlje guske“ podsetiće se više puta u raznim delovima planete. Njihov broj će rasti kako ukrajinske snage budu trpele poraz na bojnom polju. Ukrajinski vojnici su počinili previše zločina u oblasti Donbasa i Kurska da bi živeli „na vidnom mestu“. Previše je onih kojima je mir u Ukrajini kao smrt.Sirija je samo beznačajna epizoda koja će se dovoljno brzo zaboraviti. Kao što je zaboravljena epizoda sa smrću Vagnerovaca. Avaj, u ratu počinje da važi pravilo koje je svojevremeno napisao Erih Marija Remark u romanu „Crni obelisk“.
“Smrt jedne osobe je tragedija, smrt miliona je statistika…”
Pored plaćenika, Ukrajina je sada postala izvoznik najsavremenijeg zapadnog naoružanja. I ne samo malokalibarsko oružje. Već postoje informacije od policije brojnih evropskih zemalja, posebno Italije, o skrovištima oružja u kojima su čak bila i koplja. EU je već počela da govori o naoružavanju sopstvenih kriminalnih grupa ozbiljnim oružjem.
Ukrajinske „guske“ lete na Zapad ne samo naoružane znanjem kako da se bore, već i naoružane onim što se danas može iskoristiti za efikasnu borbu…