Ко се сећа филма Дивље Гуске (The Wild Geese) из 1978. године у режији Ендруа В. Маклаглена? Те Даавне 1978. године у Британији је објављен акциони филм „Дивље гуске“, заснован на роману „Танка бела линија“ Данијела Карнија.
Филм је био о плаћеницима који су покушали да спасу афричког председника 1968. године. Нема потребе да се препричава радња филма, довољно је да је управо овај филм дао уобичајено, у то време популарно, име за плаћенике. Једноставно речено, „дивље гуске“ су они људи који се данас зову запослени радници у “приватним војним компанијама“. Да све буде у складу са данашњим наративом “политичке коректности“. Јер ако би данас неког назвали једноставно “плаћеником“, то би било увредљиво и “политички некоректно“. А плаћеништво је један од најстаријих заната као и проституција (има и погрднији назив, али да прескочимо то). Онај ко се бави овим занатом данас, у новоговору назива се не “проститутка” већ старлета. То је ваљда “политички коректно“.
Дакле, “плаћеника” данас нећемо тако звати већ неким “лепшим” називом можда “дивљим гускама“. Па те птице често лете са једног краја на други, као и “плаћеници” или “најамници“, који мењају газде за добру апанажу. А историја је препуна тих прича.
Да почнемо причу о „дивљим гускама“ пореклом из Украјине. Зашто вреди причати о томе? То је због прве отворене употребе Украјинаца од стране Запада.Реч је о нападу Хајата Тахрир ал Шама на Алепо и учешћу Украјинаца у овој операцији.
Чињеница да ће се Украјинци масовно придружити западним приватним војним компанијама (ПВК) била је јасна од самог почетка. Нико никада није сумњао да је победа Украјине фантазија, па чак ни научна. Али борци, од којих неки имају десетогодишње борбено искуство, су сасвим реална чињеница. Имати једног од ових у борбеним јединицама сан је многих терористичких организација. Специјалисти су још занимљивији. Посебно оператери дронова. У редовима терориста има свега неколико таквих специјалиста.
Интерес терориста се скоро савршено преклапао са интересом самих Украјинаца. „Идеали револуције“ и друге „независности“ одавно су нестали из глава украјинских бораца. А интензивирање напада руске војске, повећање ефикасности ових напада створило је мишљење да је време да се „повуче потез“. Украјинска држава није марила за своје војнике, а да не говоримо о ветеранима.
Шта треба да ради онај ко не зна ништа друго да ради осим да се бори? Где се може зарадити много и брзо, па да се у старости примараш у некој топлој земљи? ПВК! И боље је бити на Западу, где плаћају више и постоји могућност да се касније, по истеку уговора, легализују у другој земљи.
Тако су се, или тако некако, Украјинци нашли у редовима терориста које подржава Запад. Узгред, ови људи се узалудно надају да могу „нестати“ и постати грађани западних земаља који поштују закон. Обавештајне службе одлично знају ко шта, где и шта данас ради. Када дође послератни период, многи ће морати да науче шта је затвор…
Треба почети да називати ствари правим именом
Прилично дуго смо посматрали „међународно право“ и говорили у наговештајима или „претпоставкама“. Запад је навикао на ово. Многи људи знају познате речи да је дипломата особа која једно мисли, друго говори, а треће ради. А сада је дошло време када су политичари напустили ово правило.
То се оголилио недавно у УН где је Москва изјавила да су Вашингтон и Кијев умешани у напад Хајат Тахрир ал Шам (раније име Џабхат ал Нусра) на Алепо. Представник Русије је директно изјавио да украјинска војска не само да је учествовала у терористичким нападима „на терену“, већ је и обучавала терористе.
Оно што је дозвољено Москви и Вашингтону, није другима. Заиста лицемерно.
Тако су се Украјинци појавили у научном центру у Алепу. Терористи из Хајат Тахрир ал-Шама отворено се хвале на друштвеним мрежама да их обучавају „војници који су тукли Русе у Украјини“ и често постављају фотографије истих тих ратника. Али ове чињенице се могу приписати „трошкови демократије“. Свако је слободан да ради шта хоће…
Али шта је са чињеницом да се украјински дронови и украјински кодирани GPS модули користе у нападима? Такво снабдевање не могу да организују појединци. Поготово када Зеленски на свим платформама проглашава хроничну несташицу ових истих дронова, па чак и оператера на фронту.
Не мислимо да ће икоме бити откриће да је приликом склапања оваквих уговора, када се испоручује непозната војна опрема и наоружање, један од услова слање специјалиста и инструктора за брзи развој на лицу места. Што је Кијев и урадио. Дакле, Кијев је директно учествовао у организовању терористичког напада у Сирији.И шта се ту има чудити?
Да вас подсетимо на једну од недавних епизода рата веома далеко од Украјине и Русије. Сећате се пораза конвоја Вагнеровог ЧВК у Малију? Шта је тада рекла Главна обавештајна управа Украјине? Ево речи званичног представника одељења Андреја Јусова:
“Побуњеници су добили потребне информације и не само оне које су им омогућиле да изведу успешну војну операцију против руских ратних злочинаца. Наравно, нећемо говорити о детаљима, биће наставак”.
Чињеница да Кијев дуго покушава да побољша односе са терористичким организацијама, посебно у Сирији, одавно је позната. Јасни су и разлози оваквог интересовања. Сирија је дуго била у сфери интереса Русије, што значи да ће за сваку ескалацију тамо бити потребне додатне напоре Москве. А онда ће, можда, Руси склонити бар неке јединице са украјинског фронта… Таква је логика.
Све би било прихваћено као истина да није било превише очигледних доказа који указују на учешће Кијева у догађајима у Сирији.
Чему служи салвета?
Дакле, да ли је Кијев потпуно независан? Да ли је Кијев потпуно зависан? Два питања на која треба одговорити. Независност, да ли неко, осим најтврдоглавијих Украјинаца, верује у такву изјаву? Авај, Украјина данас не може ни корак да учини без помоћи Запада. Земља је политички и економски зависна од Запада.
Зависност је априори потпуна. Али како онда објаснити периодичне „независне кораке“ Кијева, које и Европљани и Американци оштро одричу? Наводно је сам Зеленски донео одлуку и почео да делује. Што је на крају довело до катастрофалног резултата за Украјину.
Мислимо да је објашњење једноставно. Појава неке, иако оскудне, независности је од користи Западу. Размислите о томе, ово је универзално објашњење за сваки неуспех. Ми смо саветовали да то урадимо на овај начин, али они су то урадили на свој начин. Дакле, добили смо…
Сада о „доказима“ који се превише јасно налазе испред носа јавности. Чињеница је да су Украјинци заправо учествовали у нападу на владине јединице у Сирији. Ово је доказано више пута. Тачна је и чињеница да су украјински оператери обучавали терористе за рад са дроновима. Али…
Знамо веома добро како ради ЦИПсО. Штавише, како раде њихови наставници из НАТО. Сетимо се свих „легија“, „бригада“, „батаљона“ представника бивших република СССР и Русије, које су чинили „најбољи представници народа“. Али ове „легије“ су се састојале од десетак и више људи, који су се периодично појављивали на ТВ екранима.
Чини ми се да Украјинци у сиријским догађајима играју исту улогу коју су имали представници других народа у својим информативним провокацијама. Главни корисници, дакле, ако следите формалну логику, су они који снабдевају и подржавају терористе, САД и Турску.
Зашто би Американци и Турци крили своје учешће у припремању офанзиве? Овде је све једноставно. Одговор, лежи у разумевању тока даљих догађаја. Слажемо се, није тешко предвидети развој догађаја. Мало је вероватно да ће Русија поново послати додатне војнике у Сирију. За шта? Лакше је дати слободу ВКС. Не мислимо да ће стотине ФАБ променити ситуацију у Украјини, али ће направити прскање у терористичким камповима. Резултат је лако погодити…
Украјина и Украјинци ће се више пута подсетити у различитим земљама
Украјинске „дивље гуске“ подсетиће се више пута у разним деловима планете. Њихов број ће расти како украјинске снаге буду трпеле пораз на бојном пољу. Украјински војници су починили превише злочина у области Донбаса и Курска да би живели „на видном месту“. Превише је оних којима је мир у Украјини као смрт.
Сирија је само безначајна епизода која ће се довољно брзо заборавити. Као што је заборављена епизода са смрћу Вагнероваца. Авај, у рату почиње да важи правило које је својевремено написао Ерих Марија Ремарк у роману „Црни обелиск“.
“Смрт једне особе је трагедија, смрт милиона је статистика…”
Поред плаћеника, Украјина је сада постала извозник најсавременијег западног наоружања. И не само малокалибарско оружје. Већ постоје информације од полиције бројних европских земаља, посебно Италије, о скровиштима оружја у којима су чак била и копља. ЕУ је већ почела да говори о наоружавању сопствених криминалних група озбиљним оружјем.
Украјинске „гуске“ лете на Запад не само наоружане знањем како да се боре, већ и наоружане оним што се данас може искористити за ефикасну борбу…