Da se rat u Ukrajini mora okončati, da. Da Ukrajini, kako ističe američki državni sekretar Marko Rubio, ponestaje Ukrajinaca, više je nego verovatno.
Da se sukob mora prekinuti sada po svaku cenu i na bilo koji način, ne. Da Zapad nije želeo ili nije mogao da vidi istorijsku osetljivost Rusije i izvesnu logiku iza njenih zahteva u pogledu Ukrajine i njenog neulaska u NATO, da.
Da je Putin bio opravdan za invaziju na zemlju, to zavisi od gledišta i jeste i nije. Da je Zapad postao umotan u liniju usklađenog razmišljanja o zlu jednog i dobroti drugog, da.
Da je zbog toga bilo koji glas neslaganja na nišanu, da. Da sada ima onih koji, iznad neophodnog osećaja pripadnosti Evropi, vrlo oportuno uskaču ba put demonizovanja Zelenskog i blagosiljanja i Putina, jasno je da ima.
Da Evropa mora značajno povećati svoje budžete za odbranu i zajednički i efikasno artikulisati sopstvenu bezbednost u ovom novom okviru globalnog nereda, da.
Da to treba da uradi jer je na to primorava neko ko sklapa pakt, sa jasnim ekonomskim interesom, sa ovim protivnikom sa kojim tera Evropu da se suoči sa povećanjem troškova za odbranu, ne. Da je Tramp stavio Evropu pred ogledalo njenih slabosti, da.
Da Evropa mora da reaguje i da se vojno ojača kako bi nastavila da bude svetski nosilac slobode, zadržavajući privrženost ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava, i da ne upadne u duboku rupu „čineći dobra“ koje je proždire, o tome se može raspravljati. Jer stara Evropa je zbog svoje slabosti, prvo pustila da se u krvi uguši SFRJ. Pandorina kutija, otvorena je tada.
Da EU mora da zauzme stav u odnosu na NATO koji predvodi država, Sjedinjene Države, isto toliko saveznik koliko god da izađe iz njenog glasačkog listića svake četiri godine, da. Da evropsku strategiju odbrane moramo podvrgnuti pogodnostima Alijanse koja može ukazati na međunarodne aktere kao na prijatelje ili protivnike na osnovu ekonomskih interesa koji ništa ne doprinose kasi zajednice, ne.
Ukratko, Evropa nema šta da igra u novom svetskom poretku i moraće da se bori da povrati svoju zasluženu poziciju. To je svakim danom sve jasnije.
Razmišljajmo sivim ćelijama, ne emocijama, prepoznajmo dvosmislenost i neizvesnost. Problemi nisu crno-beli i rešenja su složena kao ovaj neizvesni svet u kome živimo.Rat se mora završiti, umesto emocijama mora se razmišljati trgovački. Pa NATO je produkt Hladnog rata, kada je postojao i Varšavski ugovor.
Varšavskog ugovora odavno nema. A NATO je još tu. Da li on zaista više treba?
Rat jeste isprovociran i tu nema ‘zavisi od gledišta’. O ovome su svesni i najveći britanski huškači, problem je što njima istina ne odgovara. Rusija je godinama, ma decenijama govorila da je to rusko vitalno nacionalno pitanje. NATO nije smeo da se oseća jak i da ih ignoriše.
Da li pljačkaši moraju odgovarati, za zlodela i pljačke koje su vršili 600 godina?
Da.
Da li uh treba sprečiti da to nastave?
Da.