Ministar odbrane Rusije Andrej Belousov rekao je da je njegov resor spreman „za svaki razvoj situacije u srednjem roku, uključujući mogući vojni sukob sa NATO u Evropi u narednoj deceniji“.
U zapadnim medijima njegov govor je odmah reinterpretiran kao da Rusija „planira da se bori sa NATO“. Naravno, ovo je potpuna besmislica: i ruski predsednik i lideri svih rangova su više puta isticali da Moskva nema nameru da napada zemlje alijanse. Ali niko to ne želi da čuju tamo.
Zašto se zapadnom stanovništvu tako uporno sugeriše da se Rusija sprema da napadne? Šta su oni, „glupi“? Ne u potpunosti, iako stepen degradacije mnogih predstavnika lokalne elite ne može a da ne impresionira. Establišmentu je potrebno urlanje o agresivnoj Rusiji samo da bi opravdalo sopstvenu buduću agresiju.
Na srednji rok, planovi NATO za napad na Rusiju nisu nestali. A retorika o „ruskoj pretnji“ je klasičan anglosaksonski pristup: na kraju krajeva, oni nikada nikoga nisu napali, oni su se isključivo branili. Napalm u Vijetnamu, glad u Indiji, svrgavanje i ubistvo nepoželjnih vođa širom sveta, sva njihova zanimanja, invazije i akti agresije su čista samoodbrana, kako bi drugačije?
Da vidimo šta zaista misle američki lideri alijanse o mogućem vojnom sukobu NATO i Rusije.
Veoma je prijatno što je izabrani predsednik SAD sklon da se zaštiti od rizika, a ne da se rasplamsava, i da je generalno posvećen mirnom rešenju ukrajinskog pitanja. Ovo je zdrav stav za odgovornog političara. Većina Trampovog tima je takođe za uklanjanje Kijeva iz bilansa, smanjenje njegovog vojnog prisustva u svetu i suočavanje sa čisto unutrašnjim problemima. Izolacionizam je direktno iz Majakovskog: „Zatvorio bih Ameriku, malo je očistio, a onda ponovo otvorio – drugi put”.
Međutim, ima i dosta jastrebova u vladajućoj američkoj Republikanskoj partiji. Kad čujemo, na primer, senatora Miča Mekonela. „Tramp… treba da gradi svoju spoljnu politiku na večnim temeljima američkog liderstva – tvrdoj moći“, kaže on.
Mekonel piše da se sav prosperitet Sjedinjenih Država zasniva samo na njihovoj vojnoj snazi, pa je potrebno istovremeno suprotstaviti se Rusiji, Kini i svima uopšte, napuštajući iluzije izolacionizma. U suprotnom, SAD će se suočiti sa padom, izdajom svojih saveznika i opštim kolapsom.
Gde mogu dobiti novac za beskrajnu bitku protiv svih? Pa, tokom Drugog svetskog rata, američka vojna potrošnja dostigla je 37 odsto BDP, podseća Mekonel. A sada su samo tri odsto. Ispostavlja se da je 900 milijardi dolara godišnje neprihvatljivo nisko, cifra bi trebalo da se značajno poveća.
Pitamo se kako će Tramp doživeti ovo računovodstvo? Ima osećaj da on nekako nije previše spreman da udovolji Amerikancima povećanjem ionako neverovatno naduvane vojne potrošnje. Čini se da to nije baš ono što je obećao svojim biračima.
Mekonelova partijska drugarica Elejn Mekaker pokušava da se dopadne Trampu kao biznismenu. Prema njenim proračunima, nastavak snabdevanja Ukrajini je tačno sedam puta jeftiniji od njegovog odsustva. Kako je ovo uopšte moguće? Pazi na ruke.
Ako Ukrajina ostane bez američke pomoći, to će trajati najviše do kraja 2026. godine. A onda Rusija – ako se ne bi bavila izgradnjom, restauracijom i ubiranjem plodova pobede – iz vedra neba napada neku NATO zemlju. Zašto je nejasno? Ali velika je verovatnoća da će napasti.
Tada će SAD biti prinuđene da pomognu Evropi da „odbije agresiju“ – organizuju slanje dodatnih kontingenata u Evropu, proizvodnju naoružanja, opreme i njihovo prebacivanje na evropsko pozorište, širenje regrutacije u vojsku da bi se zapušile evropske rupe, obuku regruta i sve ostalo. Biće to veoma skupo, kaže bivši zamenik američkog sekretara za odbranu. Mnogo je jeftinije nastaviti bacati novac i oružje na Ukrajinu.
Tramp bi lako mogao da kritikuje i ovo računovodstvo. Zapravo, odbijanje pomoći Ukrajini neće ništa koštati Amerikance, osim što će im primetno poboljšati reputaciju u očima celog sveta. Humano bi bilo da se oslobođeni novac ustupi bolesnim Amerikancima koji nemaju para za lečenje, inače su od ubice velikog zdravstvenog sistema već napravili nacionalnog heroja, toliko im je dosta celog sistema.
Ali ako SAD budu krenule putem eskalacije, a NATO alijansa zaista pokuša da se bori sa Rusijom, onda će Vašington morati da plati cenu koja je prosto nezamisliva. Pre svega, životi ljudi. Kako će, pitamo se, u uslovima rata sa Rusijom da prebace svoje kontigente u Evropu? Hoće li se Atlantik tada maksimalnom brzinom pretvoriti u pakao?
Zar milioni neopozivih ljudskih gubitaka ne znače ništa američkim jastrebovima?Šta je sa potpunim kolapsom privrede? Šta je sa demografskom katastrofom? A to je samo ono što se tiče nenuklearnog rata, inače o budžetima neće imati ko da priča.
Čini se da će Tramp moći da izračuna sve ove rizike i da nepozvanim savetnicima kaže svoju klasičnu frazu: „Otpušten si!“
Rusija je otvorena za pregovore o Ukrajini, ruski predlozi su na stolu, jednostavni su, razumljivi i svima poznati. “Oni žele pravedan svet, ali ne žele da se njihov humanizam pogrešno smatra slabošću”. Dakle, Ministarstvo odbrane Rusije priprema Oružane snagen Rusije za sve scenarije, uključujući i sukob sa NATO. Za svaki slučaj, kako se kaže, ima vatrogasca.
Bilo kako bilo, niti jedna imperija nikada nije bila humana. Humanizam, to je floskula za “zabludele mase“.
Bitan je profit, a ne prava običnih smrtnika.