Srbija uzela kompletnu logistiku i rezervne delove, opremu za 12 aviona za koje će da se plati 2,7 milijardi evra
Onog trenutka kada su ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić i direktor kompanije Daso Erik Trapije razmenli potpisane sporazume Srbija je i zvanično posle dve godine pregovora postala osmi kupac u svetu i treći u Evropi i drugi na Balkanu višenamenskog borbenog aviona Rafal.
Kompanija Daso je u osvit raspada bivše Jugoslavije zajedno sa Vazduhoplovnotehničkim institutom iz Žarkova radila na jugoslovenskom Ju-supersoniku pod nazivoma NA (novi avion) koji je neodoljivo podsećao na jednomotorni Rafal.
Jugoslavija se raspala, NA ostao samo bleda uspomena, a Rafal nastavio svoj život. Nadu u uspeh na stranom tržištu ulila je Indija koja je kupila ovaj avion, a onda i Egipat. U Evropi Srbija je postala treća zemlja i druga na Balkanu koja će imati Rafale. Srbija i Grčka će imati jedine verzije F-4.
Predsednik Srbije je naveo na konferenciji za novinare da je Srbija uzela kompletnu logistiku i rezervne delove, opremu za 12 aviona za koje će da se plati 2,7 milijardi evra.
#BREAKING: #Serbia officially ordered 12 Dassault Rafale D/E multirole fighter jets to #France. They will take place of the current fleet of ill-fated MiG-29 fighter interceptors in service of the #SerbianAirForce. pic.twitter.com/CzNRRdJ0XW
— Babak Taghvaee – The Crisis Watch (@BabakTaghvaee1) August 29, 2024
Serbia buys 12 Rafale jets from France for 2.7 billion euros, Vucic says. pic.twitter.com/qWthBAMBBQ
— Clash Report (@clashreport) August 29, 2024
Kako je predsednik Srbije naveo u toku su pregovori sa Ministarstvom odbrane Fracuske o dodatnom paketu naoružanja, ali da raketa dugog dometa Meteor neće biti, odnosno da bi Srbija mogla da traži te rakete u nekom periodu da kupi.
Predsednik Srbije je rekao da je srećan što će Srbija imati tako fantastične mašine.
Rakete vazduh-vazduh
Spomenute MICA ( Missile d Interception ef de Combat Aerien) je evropska raketa sa kojom je naoružan višenamenski borbeni avioni tipa Rafal.
MICA ( Missile d Interception ef de Combat Aerien) je raketa srednjeg dometa sa IC poluaktivnim radarskim samonavođenjem. Razvoj ove rakete vazduh-vazduh započeo je 1982 godine u okviru kompanije “Matra”. Puni razvoj krenuo je 1987. godine kada su se RV i mornarička avijacija usaglasili kakva im raketa treba. Ispitivanja su trajala u periodu 1992/1993, a serijska proizvodnja je krenula 1995 godine. Sa ovom raketonom naoružani su svi francuski višenamenski borbeni avioni ne samo Rafal, nego i Miraž. Kako se navodi u stručnoj literaturi primenjena je filozofija jedna projektil u dve verzije sa dva sistema vođenja. Postoji MICA IR koja koristi dvofrekventni IC tragač i MICA EM koja koristi aktivni pulsno-doplerski radar u J frekventnom opsegu. Obe verzije namenjene su borbi na malim i srednjim udaljenostima. Sa aviona na jedan cilj moguće je lansirati obe rakete. Postoji veliki procenat da će sistem za ometanje raketnih projektila na cilju zaključati ili da su oba projektila sa IC ako su radari isključeni ili sa radarskim ako su uključeni sistemom navođenja, pa neće ometati drugi sa čime se povećava verovatnoća pogotka. MICA ima upravljačka krilca i sitsem za vektorisanje potpiska raketnog motora. Verzija MICA EM može da zaključa cilj i pre lansiranja rakete, a od trenutka odvajanja od lansirne šine samostalno se usmerava na cilj.
Daljina dejstva ovom raketom je 60 km. Raketa ima bojevu glavu težine 12 kg. Brzina rakete je 4 mahaRafal je avion namenjen za mrežnocentrični rat i sukob visokog intenzita gde se koristi savremena elektronika. Rafalova primena nije samo, ono što bi medijski poslenici naveli, “vazdušna policija”, odnosnio termin “Air policing” za šta se koriste u 90 posto slučajeva lovački borbeni avioni. Za ovakve zadatke platforma poput Rafala skoro je neisplativa, posebno na prostoru Srbije. Kada bi pričali o “Air policing” u regionu, to bi još možda bila druga priča. Ovakava platforma kakva je Rafal, kad se pogledaju taktičko-tehnički podaci, oprema, naoružanje, pogonska grupa je idealna , ali finansijski aspekti su veoma upitni, s obzirom na cenu sata leta letelice, kao i godišnji troškovi eskadrile, ali i nalet, jer zapravo da bi letelice poput Rafala bile maksimalno isplative, piloti moraju da imaju godišnje sate naleta od 180-220, dok je prosek od 90 za takvu ubitačnu platformu kakva je Rafal, premalo.