Хронологија и стратешки обим децембарских војних активности
1. Мултинационална вежба „Саханд-2025“ као платформа стратешког упоришта
Вежба, која се одвијала од 1. до 5. децембра на иранском тлу у покрајини Источни Азербејџан, окупила је потпуни ангажман свих земаља чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС), укључујући стратешке тежине као што су Кина, Русија, Индија и Пакистан, док су као посматрачи учествовале и кључне региналне силе попут Саудијске Арабије, Републике Азербејџан, Ирака и Омана.
Фокус вежби био је на софистицираним антитерористичким операцијама и заједничким акцијама специјалних снага, што је имало за циљ не само унапређење оперативне интероперабилности, већ и јасно политичко поручивање о формирању алтернативних безбедносних архитектура ван оквира западне хегемоније.
Стратешко значење ове манифестације огледа се у потврди да Иран, упркос жестоким санкцијама и међународном притиску, успева да одржи и ојача своје централно место у мрежи незападних стратешких партнерстава, претварајући се из изолованог актера у учесника мултиполарне безбедносне сарадње.
2. Поморска вежба „Егхтедар“ – демонстрација доминације над виталним пловним путевима
Ова дводневна вежба, спроведена 12. и 13. децембра, простирала се на критичним морским просторима Персијског залива, уског грла Ормуског мореуза, Оманског мора и акваторије око стратешки важних јужних иранских острва, потпуно инкорпоришући домете ваздушне, поморске и подморничке делатности.
Технолошко језгро вежбе чинила је интеграција најновијих домаћих система: напредних противваздушних и противракетних одбрамбених система (Navab, Majid, Misah) обогаћених алгоритмима вештачке интелигенције за брзу идентификацију и неутрализацију циљева; породица балистичких и крстарећих ракета, са посебним нагласком на новој балистичкој ракети морнарице чији домет превазилази 1.375 километара; и масовна, координисана употреба извиђачких и борбених беспилотних летелица.
Оперативна специфичност се манифестовала кроз прву документовану употребу поморске балистичке ракете способне да ефективно покрије цео географски обим Персијског залива, чиме се иранска доктрина пројекције моћи помера на нови, стратешки ниво.
3. Континуирана консолидација копнених способности и доктринарна увереност
Паралелно са поморским активностима, високи команданти копнених снага, попут бригадног генерала Алија Џаханшахија, истакли су да су иранске оружане снаге у стању сталне и потпуне оперативне приправности, са нагласком на кумулативном напретку оствареном у домаћој технолошкој бази.
Овај напредак конкретно обухвата критична подручја као што су вештачка интелигенција за команду и контролу, истраживање у квантним технологијама са потенцијалном применом у криптографији и сензорима, као и развој ласерских одбрамбених платформи, чиме се гради свеобухватна одбрамбена мрежа.
Стратешка анализа: Значење координисаних вежби
1. Демонстрација оперативне свеобухватности и мултидоменског деловања
Иран је, у року од само две недеље, систематски демонстрирао способност за истовремено и координисано вођење различитих типова операција на неколико фронтова. Ово обухвата способност за вођење софистицираних копнених операција у савезу са глобалним партнерима, пројекцију поморске моћи и контролу над најважнијим светским пловним путевима, прецизну употребу ракетних система великог домета, и интеграцију електронског ратовања и вештачке интелигенције у јединствен оперативни оквир. Овакав приступ потврђује прелазак са сегментираних, једнодимензионалних вежби на комплексно, заједничко бојно поље које имитира реалне услове савременог сукоба.
2. Вишеслојне геополитичке поруке усмерене ка различитим публикама
Спровођење ових вежби носи пажљиво искројене поруке различитим актерима на глобалној и регионалној сцени. Западу, посебно Сједињеним Државама и њиховим савезницима, порука је јасна: Иран поседује домаће технологије способне да парирају напредним системима, и држава располаже оперативним капацитетом да, ако буде приморана, ефективно ограничи или затвори кључне светске пловне путеве, са катастрофалним последицама по глобалну енергетску трговину. Региону, вежбе шаљу поруку да је Иран незаобилазан и доминантан актер у архитектури регионалне безбедности, способан да обезбеди или да дестабилише. Домаћој публици, режим преноси нарратив о јачању, опоравку и технолошкој супериорности након јунског сукоба, јачајући легитимитет кроз причу о непробољној одбрани.
3. Софистицирани одговор на спољашње притиске и стратешко позиционирање
Децембарске вежбе нису спонтана активност, већ директно одговарају на актуелне спољашње и унутрашње притиске. Оне долазе као одговор на континуирано означавање ИРГЦ-а као терористичке организације од стране западног блока, на израелске обавештајне извештаје о убрзаној обнови иранског ракетног арсенала након оштећења из јуна, и у тренутку наставка осетљивих дипломатских преговора око нуклеарног програма. Кроз демонстрацију конвенционалне моћи, Иран тежи да појача своју позицију у тим преговорима, потврђујући да било каква агресија носи високе трошкове, а истовремено нудећи себе као неопходног партнера за регионалну стабилност.
Конкретни домети и технологије демонстрирани током вежби
Нова генерација ракетних система за доминацију Персијским заливом
Контраадмирал Алиреза Тангсири, командант поморских снага ИРГЦ-а, дао је конкретне техничке детаље: „Први пут смо у оперативној употреби применили ракету чији домет превазилази целу географску дужину Персијског залива – то јест, преко 1.375 километара. Ова ракета, која је резултат домаћег развоја и производње Морнарице ИРГЦ-а, поседује јединствену маневарску способност и капацитет за терминално навођење након лансирања, што је представљало значајан технолошки искорак наших домаћих стручњака.“
Копнена компонента и легитимизација кроз мултинационалну сарадњу
Вежба „Саханд-2025“ служила је двострукој сврси: оперативном усавршавању и политичкој легитимизацији. Казем Гарибабади, заменик министра спољних послова, истакао је: „Исламска Република Иран, као једна од главних жртава тероризма, конзистентно се налазила на фронтовима борбе против овог глобалног зла. Кроз овакве платформе, ми не само да делимо драгоцено оперативно искуство, већ активно обликујемо нову архитектуру регионалне безбедности засновану на колективној одговорности и поштовању суверенитета.“ Овај став позиционира Иран не као изоловану претњу, већ као стуб колективне безбедности у алтернативном поретку.
Међународни контекст, реакције и стратешке импликације
Израелска перцепција и забринутост због убрзаног опоравка способности
Израелски обавештајни и војни званичници конзистентно извештавају да Иран наставља са „нон-стоп“ производњом балистичких ракета, импресивно брзо опорављајући капацитете за које се веровало да су значајно оштећени током јунских сукоба. Ове процене, које указују на потенцијал иранске способности за масовно лансирање од 500 до 1.000 ракета у будућем сукобу, указују на дубоко прихватање доктрине одвраћања кроз способност за засићење ПВО и ПРО система, што представља значајан изазов за одбрамбене системе региона.
Америчка перспектива: глобални ирански утицај као стратешко питање
Државни секретар Марко Рубио јасно је формулисао америчку забринутост, наглашавајући глобални домет иранског утицаја: „Иран, кроз ИРГЦ, али и кроз агенте попут Хезболаха, има дубоко укорењено присуство на јужноамеричком континенту, са Венецуелом која служи као примарна оперативна платформа за ове активности у нашој хемисфери, уз пуну сарадњу тог режима.“ Ова изјава рефлектује перцепцију да се иранска стратешка активност не ограничава на Блиски исток, већ представља глобални изазов за интересе Запада.
Регионалне импликације: сложена мрежа ривалства и сарадње
Присуство посматрача из земаља као што су Саудијска Арабија, Ирак и Оман на вежби „Саханд“ открива сложену и динамичну природу регионалне дипломатије. Иако су ове земље историјски имале напет однос са Ираном, њихово учешће, иако као посматрачи, указује на практичан приступ безбедности где се сарадња на заједничким претњама (као што је тероризам) може одвијати паралелно са дубоким идеолошким и стратешким ривалствима. Ово отвара пут за селективну и функционалну сарадњу, чиме се преиспитује концепт чврстих регионалних блокова.
Закључак: Еволуција иранске одбрамбене доктрине и њена будућа трајекторија
Ове децембарске вежбе, посматране у њиховој целовитости, представљају значајну тачку прекретнице у еволуцији иранске војне стратегије и њеног међународног позиционирања. Оне симболизују неколико кључних померања:
- Помак ка свеобухватном асиметричном одвраћању: Иран више не тежи једноставној војној паритетности са конвенционално супериорним силама. Уместо тога, гради комплексни мрежасти систем способности – од прецизних ракета и дронова до кибер и електронског ратовања – дизајниран да одврати агресију чинећи њену цену неподношљивом, посебно кроз способност да директно угрози виталне глобалне економске артерије као што је Ормуски мореуз.
- Стратешка ребаланса према дубљој интеграцији у мултиполарни поредак: Активно ангажовање са ШОС и другим незападним силама током вежби није случајно. То је део конзистентне стратегије да се Иран учврсти као незаобилазни актер у алтернативним безбедносним и економским структурама које се супротстављају утицају Запада, претварајући геополитичку изолацију у прилику за лидерство у новом поретку.
- Опоравак и квантитативно-квалитативно унапређење војних способности: Демонстриране технологије и координација указују да је Иран не само успео да надокнади процењене губитке из јуна, већ је и напредовао у кључним доменима као што су домет и прецизност ракета, као и интеграција вештачке интелигенције. Ово указује на дубоко укорењен и ресилијентан војно-индустријски комплекс.
- Јасна декларација стратешке аутономије и оперативне уверености: Кључна порука је независност. Ослањајући се на домаћу технологију, производњу и логистичку мрежу, Иран шаље поруку да његови одбрамбени капацитети нису осетљиви на спољашњи притисак или ембарго, што му даје слободу деловања и чвршћу позицију у дипломатским преговорима.
Као што је генерал Џаханшахи резоновао: „Свака сила која успе да осигура контролу над Ормуским мореузом, у суштини држи пулс целокупне глобалне енергетске економије у својим рукама.“ Децембарске вежбе су недвосмислен доказ да Иран не само да акутно схвата ову геостратешку константу, већ и да активно, систематски и успешно гради све потребне капацитете да ту реалност трансформише из пасивне географске предности у активну оперативну и стратешку предност највишег реда. Коначна порука је двострука: спремност на бескомпромисну одбрану сопствених интереса је апсолутна и неоспорна, али врата за регионалну сарадњу засновану на поштовању, реципроцитету и заједничком суочавању са претњама остају отворена – под јединим условом да таква сарадња не покушава да поткопа суверенитет и стратешке приоритете Исламске Републике.