Након четири деценије крвавих сукоба, Јерменија и Азербејџан потписаће данас у Белој кући мировни споразум који не само да оконча рат, већ и преобликује геополитичке токове на Јужном Кавказу.
Док Јереван прихвата тешке услове, укључујући отварање стратешког коридора кроз своју територију, Вашингтон и Баку славе победу. Москва и Техеран, са друге стране, остају са горким укусом, губећи кључни утицај у региону. Циљ мира у Вашингтону је само још једна номинација Трампа за Нобелову награду за мир.
Трампов ,,историјски мир”: Дипломатски тријумф или присилна капитулација?
Амерички председник Доналд Трамп назвао је данашњи споразум ,,прекретницом за глобални мир”, истичући да је његова администрација успела тамо где су други пропадали. ,,Ово је доказано решење за сукобе – трговина, а не рат,” изјавио је Трамп на конференцији за новинаре.
Међутим, иза патриотске реторике крије се сурова реалност. Јерменија је пристала на фактичку капитулацију, признајући губитак Нагорно-Карабаха (јерменски Арцах) и прихватајући амерички пројекат ,,Трампове руте за међународни мир и просперитет” – коридора који повезује Азербејџан са Турском преко јерменске територије.
Кључне тачке споразума: Шта Јерменија губи, а шта добија?
Јерменија је пристала на изградњу транспортне инфраструктуре дужине 43,5 км под америчким надзором, познате као Зангезурски коридор. Иако званично инсистирају на очувању суверенитета над овом облашћу, аналитичари упозоравају да ће овај потез значајно ограничити јерменску геополитичку слободу.
Споразум потврђује азербејџанску контролу над Нагорно-Карабахом, док Јерменија формално одриче право на његово враћање. Као компензацију, Вашингтон нуди Јерменији инвестиције у енергетику и технологију, али уз јасан услов да се Јереван дистанцира од Русије и Ирана.
Геополитички земљотрес: Ко добија, а ко губи?
Споразумом у Белој кући Сједињене Државе и Турска постају главни победници, јер Вашингтон учвршћује свој утицај у региону, док Анкара добија директну везу са Бакуом, ојачавајући пан-турски пројекат. Русија је, међутим, највећи губитник, јер два бивша савезника сада отворено прелазе у западну сферу утицаја, Москва губи монопол над мировним процесима на Кавказу.
Иран се такође налази у изолацији, јер нови транспортни коридор заобилази његову територију, смањујући његову стратешку улогу у регионалној трговини. Јерменија формално наглашава да је ,,отворила врата свету”, али опозиција у Јеревану већ оптужује владу за национално издајство, сматрајући да је земља прихватила понижавајуће услове под притиском.
Иза кулиса: Како је Трамп постигао договор?
Према изворима из Беле куће, преломни тренутак догодио се у марту када је специјални изасланик Стив Виткоф, уз подршку Катара, убедио Јерменију да прихвати споразум. Кључну улогу одиграо је Арјех Лајтстон, Трампов сарадник близак Џареду Кушнеру, који је пет пута посетио регион да би осигурао детаље договора.
Реакције: Од оптимизма до беса
Док азербејџански званичници славно проглашавају ,,историјску победу”, истичући да су њихова трпељивост и стратегија коначно донеле плодове, јерменска опозиција бесни, оптужујући премијера Пашињана да је ,,предао земљу у замену за Трампова лажна обећања”. „Овај споразум отвара Јерменију свету. Уместо да се ослањају на Иран, сада ће имати САД као кључног партнера“, рекао је амерички званичник. Москва већ дуже време уочава антируске ставове Азербејџана и Јерменије, што указује на озбиљну стратешку штету коју Москва трпи губитком два кључна савезника у региону.
У Вашингтону, међутим, влада оптимизам. Овај споразум се сматра још једним Трамповим дипломатским тријумфом, који потврђује његову улогу глобалног миротворца. ,,Ово је почетак нове ере на Кавказу,” изјавио је државни секретар Марко Рубио.
Шта следи?
Иако споразум представља историјски корак ка миру, његова имплементација остаје кључни изазов. Јерменија ће морати да се суочи са унутрашњим незадовољством, док ће САД морати да осигурају стабилност новоствореног коридора. Уз Нобелову награду, НАТО је добио стратешки продор кроз Јужни Кавказ и спајање са Средњом Азијом где је Велика Британија већ почела да шири свој утицај. Након завршетка рата у Украјини, можемо очекивати руско-иранско фокусирање на Кавказ. Након Нагорно Карабаха и Зангезура питање је времена даљег крњење јерменског суверенитета и потенцијално губитак целе државе.