Амерички председник Доналд Трамп добио је информације од украјинског руководства да Кијев припрема нову велику офанзиву, за коју ће бити потребна и америчка обавештајна подршка. Зеленски би продужењем рата, ушао и у трећу годину на председничкој позицији, а да тај мандат није потврђен на изборима. У претходне две године украјинске офанзиве су завршене сломом.
Вест о најављеној украјинској офанзиви долази у тренутку када је Трамп, након кратког сусрета са украјинским председником Владимиром Зеленским у Њујорку и наступа на Генералној скупштини УН, нагло променио реторику око украјинског рата. Уместо дојучерашњих порука о нужности компромиса са Москвом, сада је изјавио да верује како Украјина може да настави борбу. Најава офанзиве се може посматрати као позив на веће испоруке оружја. Ипак, историја украјинских офанзива од 2022. не улива пуно оптимизма.Историјат украјинских офанзива
Најамбициознија и најпропагиранија била је летња офанзива 2023. године на Запорожју, која је најављивана као операција која ће пробити руску одбрану, стићи до Мариупоља, па чак и угрозити Крим. Ту би западно оружје имало главну улогу. Уместо тога, украјинске снаге су у месецима борби претрпеле страховите губитке, не успевши да помере ни прву линију руске одбране. Истина, западно оружје је имало главну, ипак, мало другачију улогу. Слике спаљене западне технике обишле су свет. Управо тај неуспех остао је симбол немоћи Кијева да војним средствима постигне стратешки циљ.
Током 2024. године ситуација је постала још тежа за украјинску страну. На фронту у Донбасу руске снаге постепено су преузеле иницијативу, што је довело до постепеног повлачења украјинских јединица и урушавања линије одбране. Као одговор, Кијев је одлучио да све расположиве резерве концентрише у изненадни напад на Курск. Та операција је била политички мотивисана — циљ је био да се Западу покаже иницијатива и воља за борбу, али је у војном смислу завршила катастрофално. Скоро све јединице које су послате у овај поход биле су уништене, без трајног војног резултата.
Сада, почетком јесени 2025. године, Кијев најављује нову серију офанзивних операција. Иако није јасно где ће се оне одвијати, процене говоре да је примарни циљ више политички него војни — да се увере амерички и европски савезници да Украјина и даље може да ратује, како би наставили да шаљу оружје и финансијску помоћ. Трампова нова подршка Украјини свакако даје Зеленском одређен ветар у леђа, али истовремено поставља питање да ли је уопште могуће да украјинска војска, после година исцрпљујућих борби и огромних губитака, заиста спроведе офанзиву која би променила ток рата.
Офанзива политичке природе
За сада је извесно једино то да ће Украјина наставити да покушава да демонстрира своју борбену способност. У супротном, њена политичка елита би била суочена са својим крајем. Продужењем рата у 2026. Зеленски би могао да покуша да очува своју председничку функцију. Подсећамо, њему је мандата истекао још почетком 2024. али је на позицији остао услед ратног стања. Дакле, наредне године улази у трећу годину новог мандата, који није потврђен на изборима.