ТРАМП ПРОТИВ ХАРИСОВЕ: “БУДУЋНОСТ УКРАЈИНЕ МОГЛА БИ ЗАВИСТИ ОД АМЕРИЧКИХ ИЗБОРУ, НОВЕМБРА 2024. ГОДИНЕ”

У овом тренутку, победа Украјине зависи колико од исхода америчких председничких избора, толико и од борбе на линији фронта са руском војском. Гласачки листићи које су Американци послали за 5. новембар одредиће, да ли ће Украјинци већ следећег дана имати муницију за наставак рата.

Већина пензионисаних америчких војних старешина, који нагињу ка политичкој опцији коју нуди Демократска странка, верују да је опстанак Украјине као суверене, демократске земље од виталног значаја за безбедност Сједињених Држава и будућност међународног поретка. Омогућавање Русији да успе у својој инвазији на Украјину не само да би наградило исту, већ би је охрабрило да прети другим европским државама, потенцијално покренувши директан војни сукоб са НАТО. Дакле, од дана када је почео овај рат, многи су позивали Бајденову администрацију да хитно шаље још више помоћи Украјини и вршили притисак на чланове Конгреса обе стране да финансирају ту помоћ.

Али тренутно, они верују да је једина најважнија ствар коју Американци могу да ураде за Украјину – и за америчку безбедност – да изаберу председника који ће обезбедити стабилно и снажно вођство у супротстављању Русији и уз подршку савезника помоћи Украјини да победи. На основу јасног записа о томе шта су кандидати рекли и урадили, неоспорно је да ће то учинити само Камала Харис. Доналд Трамп је рекао да ће учинити супротно.

Разлике између Хариса и Трампа о Украјини не могу бити веће.

Прво, према њима Харисова разуме разлику између исправног и погрешног у овом ужасном рату. Она је Путинову инвазију на Украјину назвала „нападом на наше заједничке вредности, нападом на наше заједничко човечанство“. Она је похвалила украјинске лидере и народ за њихову храброст у супротстављању руској агресији.

Доналд Трамп је, с друге стране (како то виде његови опоненти), похвалио Путинове “злочиначке” поступке као „паметне“ и „генијалне“. Он је исмевао украјинског председника Зеленског као „највећег светског продавца“ и окривио Украјину што је „пустила да рат почне“. Његов потпредседник Џеј Ди Венс рекао је „Није ме баш брига шта ће се десити са Украјином“.

Друго, Харисова је учинила све што је у њеној моћи да помогне Украјини. Борила се за то да Конгрес одобри милијарде долара војне и економске помоћи за производњу оружја у америчким фабрикама које су храбри Украјинци искористили да униште половину руске копнене војске.

Насупрот томе, Доналд Трамп је искористио своје савезнике у Конгресу да задржи ту помоћ на шест месеци док су украјинске снаге остале без муниције, губећи животе и територију од Русије.

Треће, она подржава праведан крај рата који оправдава жртве које су Украјинци поднели.

Стојећи са Зеленским у Белој кући прошле недеље, она је изјавила да се „ништа о завршетку овог рата не може одлучити без” сагласности Украјине. Она је с правом осудила предлоге да се Украјина одрекне своје суверене територије или права да се придружи НАТО и рекла да ће радити на томе да „Украјина победи у овом сукобу и остане слободна, демократска и независна нација“.

Трамп је, с друге стране, више пута одбијао да каже да жели победу Украјине. Он је сугерисао да Украјина једноставно треба да попусти Русији јер верује (лажно) да Русија увек добија своје ратове. Подржао је план да примора Украјину да преда територију и заувек одустане од чланства у НАТО, обећавајући да ће покушати да оконча рат под оним што су у суштини Путинови услови чак и пре него што положи заклетву.

Коначно, како они који подржавају Харисову, ово схватају као опасност која предстоји за Америку и њене савезнике у Европи и Азији ако пусте Путина да победи. Нормално је да је подржавају. Јер је она рекла да „ако дозволимо агресорима попут Путина да некажњено заузму земљу, они ће наставити да иду“. Она зна да би друге диктатуре, укључујући Кину, биле охрабрене да нападну своје суседе ако Русија победи.

У међувремену је Трамп рекао – а ово су његове стварне речи – да ће „охрабрити“ Русе да раде „шта год желе“ нашим савезницима.

Опет, ово нису мале разлике, већ оштар контраст снаге и слабости. Једна кандидаткиња за председника, Камала Харис, јасно је ставила до знања да ће стати уз Украјину и америчке савезнике у НАТО против руске агресије — у истој традицији као и сваки прошли председник, републиканац и демократа, од Регана преко Буша до Бајдена. Други кандидат, Доналд Трамп, противио се помоћи Украјини и обећао да ће склопити споразум који ће Владимиру Путину, једном од највећих америчких противника, дати већину онога што жели.

Било како било, ко год уђе у Белу кућу, неће ништа изменити. Рат у Украјини ће се наставити. Победника неће бити, јер су одавно сви већ увелико изгубили. Ко то не схвата, већ тежи ка некој “имагинарној” победи, која се једноставно губи избијањем рата, је у озбиљном личном проблему. Јер, одавно је већ увелико написано у историји да “из ратова излазиле две врсте несрећника – они који мисле да су победили и они који сматрају да нису поражени.

Још су у давна времена, стари Римљани својим легионарима говорили: „запамтите да сте смртни“.