TRAMP PROTIV HARISOVE: “BUDUĆNOST UKRAJINE MOGLA BI ZAVISTI OD AMERIČKIH IZBORU, NOVEMBRA 2024. GODINE”

U ovom trenutku, pobeda Ukrajine zavisi koliko od ishoda američkih predsedničkih izbora, toliko i od borbe na liniji fronta sa ruskom vojskom. Glasački listići koje su Amerikanci poslali za 5. novembar odrediće, da li će Ukrajinci već sledećeg dana imati municiju za nastavak rata.

Većina penzionisanih američkih vojnih starešina, koji naginju ka političkoj opciji koju nudi Demokratska stranka, veruju da je opstanak Ukrajine kao suverene, demokratske zemlje od vitalnog značaja za bezbednost Sjedinjenih Država i budućnost međunarodnog poretka. Omogućavanje Rusiji da uspe u svojoj invaziji na Ukrajinu ne samo da bi nagradilo istu, već bi je ohrabrilo da preti drugim evropskim državama, potencijalno pokrenuvši direktan vojni sukob sa NATO. Dakle, od dana kada je počeo ovaj rat, mnogi su pozivali Bajdenovu administraciju da hitno šalje još više pomoći Ukrajini i vršili pritisak na članove Kongresa obe strane da finansiraju tu pomoć.

Ali trenutno, oni veruju da je jedina najvažnija stvar koju Amerikanci mogu da urade za Ukrajinu – i za američku bezbednost – da izaberu predsednika koji će obezbediti stabilno i snažno vođstvo u suprotstavljanju Rusiji i uz podršku saveznika pomoći Ukrajini da pobedi. Na osnovu jasnog zapisa o tome šta su kandidati rekli i uradili, neosporno je da će to učiniti samo Kamala Haris. Donald Tramp je rekao da će učiniti suprotno.

Razlike između Harisa i Trampa o Ukrajini ne mogu biti veće.

Prvo, prema njima Harisova razume razliku između ispravnog i pogrešnog u ovom užasnom ratu. Ona je Putinovu invaziju na Ukrajinu nazvala „napadom na naše zajedničke vrednosti, napadom na naše zajedničko čovečanstvo“. Ona je pohvalila ukrajinske lidere i narod za njihovu hrabrost u suprotstavljanju ruskoj agresiji.

Donald Tramp je, s druge strane (kako to vide njegovi oponenti), pohvalio Putinove “zločinačke” postupke kao „pametne“ i „genijalne“. On je ismevao ukrajinskog predsednika Zelenskog kao „najvećeg svetskog prodavca“ i okrivio Ukrajinu što je „pustila da rat počne“. Njegov potpredsednik Džej Di Vens rekao je „Nije me baš briga šta će se desiti sa Ukrajinom“.

Drugo, Harisova je učinila sve što je u njenoj moći da pomogne Ukrajini. Borila se za to da Kongres odobri milijarde dolara vojne i ekonomske pomoći za proizvodnju oružja u američkim fabrikama koje su hrabri Ukrajinci iskoristili da unište polovinu ruske kopnene vojske.

Nasuprot tome, Donald Tramp je iskoristio svoje saveznike u Kongresu da zadrži tu pomoć na šest meseci dok su ukrajinske snage ostale bez municije, gubeći živote i teritoriju od Rusije.

Treće, ona podržava pravedan kraj rata koji opravdava žrtve koje su Ukrajinci podneli.

Stojeći sa Zelenskim u Beloj kući prošle nedelje, ona je izjavila da se „ništa o završetku ovog rata ne može odlučiti bez” saglasnosti Ukrajine. Ona je s pravom osudila predloge da se Ukrajina odrekne svoje suverene teritorije ili prava da se pridruži NATO i rekla da će raditi na tome da „Ukrajina pobedi u ovom sukobu i ostane slobodna, demokratska i nezavisna nacija“.

Tramp je, s druge strane, više puta odbijao da kaže da želi pobedu Ukrajine. On je sugerisao da Ukrajina jednostavno treba da popusti Rusiji jer veruje (lažno) da Rusija uvek dobija svoje ratove. Podržao je plan da primora Ukrajinu da preda teritoriju i zauvek odustane od članstva u NATO, obećavajući da će pokušati da okonča rat pod onim što su u suštini Putinovi uslovi čak i pre nego što položi zakletvu.

Konačno, kako oni koji podržavaju Harisovu, ovo shvataju kao opasnost koja predstoji za Ameriku i njene saveznike u Evropi i Aziji ako puste Putina da pobedi. Normalno je da je podržavaju. Jer je ona rekla da „ako dozvolimo agresorima poput Putina da nekažnjeno zauzmu zemlju, oni će nastaviti da idu“. Ona zna da bi druge diktature, uključujući Kinu, bile ohrabrene da napadnu svoje susede ako Rusija pobedi.

U međuvremenu je Tramp rekao – a ovo su njegove stvarne reči – da će „ohrabriti“ Ruse da rade „šta god žele“ našim saveznicima.

Opet, ovo nisu male razlike, već oštar kontrast snage i slabosti. Jedna kandidatkinja za predsednika, Kamala Haris, jasno je stavila do znanja da će stati uz Ukrajinu i američke saveznike u NATO protiv ruske agresije — u istoj tradiciji kao i svaki prošli predsednik, republikanac i demokrata, od Regana preko Buša do Bajdena. Drugi kandidat, Donald Tramp, protivio se pomoći Ukrajini i obećao da će sklopiti sporazum koji će Vladimiru Putinu, jednom od najvećih američkih protivnika, dati većinu onoga što želi.

Bilo kako bilo, ko god uđe u Belu kuću, neće ništa izmeniti. Rat u Ukrajini će se nastaviti. Pobednika neće biti, jer su odavno svi već uveliko izgubili. Ko to ne shvata, već teži ka nekoj “imaginarnoj” pobedi, koja se jednostavno gubi izbijanjem rata, je u ozbiljnom ličnom problemu. Jer, odavno je već uveliko napisano u istoriji da “iz ratova izlazile dve vrste nesrećnika – oni koji misle da su pobedili i oni koji smatraju da nisu poraženi.

Još su u davna vremena, stari Rimljani svojim legionarima govorili: „zapamtite da ste smrtni“.