Замислите ситуацију у којој су две државе формално у примирју, а исте ноћи лете бомбе и лансирају се ракете. То није сценарио из ратног филма. То се, према доступним наводима, дешава сада у Персијском заливу.
У ноћи између 25. и 26. маја, америчке ваздушне снаге извеле су нове ударе на иранске циљеве у близини Ормуског пролаза. Вашингтон тврди да је реч о одбрамбеној операцији, покренутој након што су припадници Исламске револуционарне гарде, према америчким наводима, покушали да поставе поморске мине.
У ваздушним ударима уништена су два брза глисера Иранске револуционарне гарде. Поред тога, гађан је и ирански систем ПВО у близини луке Бандар Абас, пошто је, како тврди америчка страна, отворио ватру на америчке авионе.
Становници Бандар Абаса пријавили су снажне детонације, док локални медији наводе да је погођена и писта аеродрома. Ударни звучни таласи осетили су се и у Сирику и Џаску, тачкама које имају важну улогу у контроли улаза у Ормуски мореуз.
Ирански одговор
Иран на то није остао нем. Исламска револуционарна гарда одговорила је лансирањем ракета Хајдар према америчким бродовима. Техеран тврди да су током сукоба оборени амерички беспилотни авиони, укључујући МQ-9 Реапер, летелицу вредну више од 30 милиона долара.
Иранска страна наводи и да је од почетка сукоба, 28. фебруара, уништила више од двадесет таквих летелица. Вашингтон, међутим, инсистира на томе да примирје и даље важи.
Портпарол ЦЕНТЦОМ-а изјавио је да су операције биле „ограниченог карактера“ и да не представљају прекид примирја. Према америчкој верзији, удари су завршени и нови напади нису у плану. Али управо ту се отвара главно питање: где је граница између „одбрамбеног удара“ и активног ратовања?
Нуклеарно питање у позадини кризе
У позадини најновијих удара остаје и нуклеарно питање. Доналд Трамп захтева да Иран преда или уништи залихе обогаћеног уранијума, које се процењују на око 440 килограма. Према западним проценама, та количина била би довољна за производњу више од десет нуклеарних бојевих глава.
Иран, према појединим наводима, тражи да те залихе пребаци у Кину, уз кинеске безбедносне гаранције. Због тога Трамп одлаже коначне одлуке о Ирану, чекајући разговор са Си Ђинпингом. Разлог је јасан: Пекинг има велики утицај на Техеран и могао би да буде кључан фактор у евентуалним преговорима.
Државни секретар Марко Рубио саопштио је да је операција под кодним именом „Епски бес“ формално завршена. На самом терену слика изгледа другачије. Ракете и даље лете. Бродови горе. Ормуски мореуз, кроз који пролази један од најважнијих светских енергетских праваца, остаје на ивици блокаде. Примирје постоји на папиру, али на води, прича је сасвим другачија.