Tramp odobrava CIA operacije u Venecueli, najavljuje kopnene udare

Američki predsednik Donald Tramp je u sredu u Ovalnom kabinetu dao bez presedana javni iskaz o odobravanju tajnih operacija Centralne obaveštajne agencije (CIA) na teritoriji Venecuele. Ova direktna potvrda predsednika predstavlja istorijski trenutak, obzirom da se aktivnosti obaveštajnih službi retko javno potvrđuju ili komentarišu. Tramp je detaljno obrazložio odluku kroz dva ključna argumenta: prvi se odnosi na tvrdnje da Venecuela namerno “prazni zatvore” i usmerava bivše zatvorenike prema granici SAD, a drugi na navodni masovni protok droge koji kroz venecuelanske morske rute stiže u Sjedinjene Države. Ova izjava usledila je nakon dugogodišnjih napora administracije da učvrsti politiku prema Venecueli, koja uključuje i ponudu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja predsednika Madura.

Eskalacija vojnih akcija na Karibima

Odluka o angažovanju CIA predstavlja logični nastavak eskalacije vojnih operacija SAD u karipskom regionu. Od početka septembra, američke snage su izvele najmanje pet vazdušnih udara na brodove za koje tvrde da su uključeni u šverc droge. Prema dostupnim podacima, u ovim napadima je poginulo 27 osoba. Tramp je ove akcije opravdao kao direktnu borbu protiv ,,narkoterorista”, iako administracija do danas nije javno prezentovala ubedljive dokaze o prisustvu droge na pogođenim plovilima. Najnoviji napad, objavljen preko društvenih mreža, prikazuje uništenje čamca raketnim napadom uz navode da je šest osoba poginulo. Ovakva upotreba vojne sile protiv civilnih plovila predstavlja radikalan odstup od uobičajenih procedura za suzbijanje navodne trgovine drogom.

Maduro odgovara: „Ne ratu, da miru“

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro odgovorio je na Trampove izjave snažnom porukom mira i upozorenjem na potencijalnu promenu režima. U obraćanju Nacionalnom savetu za suverenitet i mir, Maduro je detaljno opisao istorijsku ulogu CIA u organizovanju državnih udara širom Latinske Amerike, pozivajući se na iskustva Čilea, Argentine i drugih zemalja regiona. Venecuelanski lider je naglasio da njegova zemlja želi mir, ali je spremna na odbranu, što je demonstrirao naredbom za sprovođenje vojnih vežbi u ključnim područjima zemlje, uključujući sirotinjska naselja Petare i strateški važnu državu Miranda. Ove vežbe uključuju aktivaciju redovne vojske, policije i civilne milicije.

Pravni i međunarodni izazovi

Trampove akcije i izjave izazvale su brojne pravne i međunarodne reakcije. Stručnjaci Ujedinjenih nacija opisali su napade na brodove kao ,,vansudska pogubljenja”, ističući da trgovci drogom ne ispunjavaju definiciju naoružanih boraca prema međunarodnom pravu. U američkom Kongresu, senatorka Džin Šahin istakla je da administracija gura SAD u sukob bez odgovarajućeg nadzora i transparentnosti. Venecuela je objavila da će podneti zvaničnu žalbu Savetu bezbednosti UN, optužujući SAD za kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Ministar spoljnih poslova Ivan Gil naglasio je da se radi o ,,politici agresije i uznemiravanja”.

Strateški ciljevi i geopolitički kontekst

Trampova administracija nastavila je da obrazlaže svoje akcije kao deo šire strategije za suzbijanje trgovine drogom i migracionih kriza. Međutim, analitičari ukazuju da se radi o složenijoj geopolitičkoj strategiji koja uključuje pritisak na Madurov režim i potencijalnu promenu vlasti u zemlji sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu. Ova eskalacija deo je šireg obrasca korišćenja vojnih i obaveštajnih sredstava za sprovođenje spoljnopolitičkih ciljeva SAD u regionu, što uključuje i raspoređivanje osam ratnih brodova, nuklearne podmornice i borbenih aviona na Karibima.

Reakcije u Kongresu i javnosti

Trampov potez izazvao je podeljenost u američkom Kongresu, gde su se zakonodavci izjasnili zabrinuto zbog odsustva jasnih dokaza i pravnog okvira za vojne akcije. Demokrate su posebno kritikovale odluku administracije da proglasi narko-kartele ,,nezakonitim borcima”, što efektivno predstavlja oblik ratnog stanja bez zvanične deklaracije od strane Kongresa. Čak i neki Republikanci izrazili su zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i mogućih posledica po američke vojnike i međunarodni položaj SAD.

Pogled napred

Tramp je eksplicitno navestio da će se fokus operacija proširiti na kopnene mete u Venecueli, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju sukoba. Ovaj potez mogao bi da izazove dodatne međunarodne reakcije i utiče na stabilnost čitavog regiona Latinske Amerike. Administracija je već pokrenula pravne osnove za takve akcije kroz memorandum u kojem se navodi da su SAD u ,,nemeđunarodnom oružanom sukobu” sa narko-kartelima. Međutim, ostaju otvorena pitanja o dugoročnim ciljevima i strateškoj viziji za region, posebno u kontekstu sve većeg međunarodnog prisustva Rusije i Kine u Venecueli.