Идеја о формирању јединица територијалне одбране у Казахстану први пут је разматрана прошле године, а већ у априлу 2024. године, закон је подржан од стране доњег дома парламента. Основни циљ овог закона је повећање одбрамбене способности Републике Казахстан, како би се осигурала безбедност земље у случају ратних дејстава или ванредних ситуација.
Према новим прописима, у сваком од 20 региона земље биће формирана барем једна јединица територијалне одбране. Њихови задаци обухватају заштиту стратешких објеката, изградњу одбрамбених структура, евакуацију становништва, као и ангажовање добровољаца за борбене операције током рата или ванредног стања.
Међутим, ова иницијатива је изазвала одређене сумње у медијима, који нагађају да се Астана припрема за одбрану од могућег напада из Русије. Разлог за овакве претпоставке лежи у чињеници да ће осам од двадесет бригада територијалне одбране бити распоређено на граници са Русијом. За поређење, пет бригада ће се распоредити на граници са Узбекистаном, четири на граници са Кином, а остале ће штитити границе са Киргистаном и Туркменистаном.
Због ових опаски, Министарство одбране Казахстана било је принуђено да изда званично саопштење: „Овај законски предлог је усмерен искључиво на јачање унутрашње безбедности земље и не садржи никаква антируска расположења.“
Ризици и спекулације
Медијске спекулације о могућој претњи из Русије почеле су након избијања рата у Украјини, када су се појавили наслови који су се бавили могућношћу да Москва представља опасност за Казахстан. Тензије су додатно појачане лета 2022. године, када је бивши руски председник Дмитриј Медведев на Твитеру изјавио да је Казахстан „вештачка држава“. Иако је касније утврђено да је налог био хакован, овај инцидент је оставио дубок траг на руско-казахстанске односе.
Истовремено, одређена неслагања између Астане и Кремља постоје, као што је критика руских власти у вези са јачањем употребе казахстанског језика у земљи. Међутим, ова неслагања не утичу значајније на билатералне односе, а трговинска размена између две земље у 2024. години премашила је 28 милијарди долара.
Геополитичка позадина
„Потреба за формирањем територијалне одбране у Казахстану није настала случајно“, истиче Чингиз Лепсибајев, председник Евроазијског експертског савета. Он подсећа да су сукоби у околини Казахстана, као што су рат у Украјини, конфликти између Таџикистана и Киргистана, као и војне вежбе Кине у близини Тајвана, створили нове безбедносне изазове за регион.
„Ситуација је додатно отежана због могућег сукоба између Пакистана и Индије, као и присуства талибана у Авганистану“, додаје Лепсибајев. По његовом мишљењу, Казахстан је приморан да преиспита свој концепт безбедности и реагује на растуће претње.
Војна слабост и мобилизација
Иако Казахстан располаже са око 40.000 војника у својој редовној војсци, Лепсибајев наглашава да је један од главних проблема што становништво Казахстана није војно обучено и да ће групе територијалне одбране морати да се оспособе за деловање у ванредним ситуацијама.
„Територијална одбрана може играти важну улогу као мобилизациона резерва, која ће омогућити становницима да се припреме за ванредне ситуације“, каже Лепсибајев. Он додаје да ће територијалне јединице, иако не могу бити комплетна замена за редовну војску, имати кључну улогу у подршци војним снагама.