Једна од најрањивијих тачака НАТО-а захтева већу војну интероперабилност и заједничке полигоне за обуку оружаних снага држава чланица.
Дана 25. јануара 2026. године, током трилатералног састанка у Вилњусу са пољским председником Карола Навроцког и украјинског председника Володимира Зеленског, литвански председник Гитанас Науседа представио је предлог за значајно унапређење безбедности у изузетно осетљивом Сувалкском коридору.
„Ахилова пета“ источног крила НАТО-а
Сувалкски коридор, познат и као Сувалкски јаз, уски је појас земље дуж границе између Пољске и Литваније. Често се описује као „Ахилова пета“ источног крила НАТО-а. Са једне стране угрожавају га руске снаге у Калињинградској области на Балтику, а са друге руске снаге стациониране у Белорусији. У случају координисаног деловања, те снаге могле би да пресеку копнену везу између Пољске, Литваније и осталих балтичких држава.
Након руске анексије Крима 2014. године, Сувалкски коридор постао је једна од кључних стратешких дилема НАТО-а. Сам термин први је употребио бивши командант америчке војске у Европи Ben Hodges, који је упозоравао да би руске снаге могле да заузму Сувалки или да учине границу непроходном употребом артиљерије, ракета и беспилотних летелица. У том случају, три балтичке чланице НАТО-а биле би одсечене од копненог појачања, што би Москви омогућило да изврши притисак или напад на Литванију, Летонију или Естонију.
Заједнички полигон као нови модел одвраћања
Недавна понуда Литваније за интензивнију међународну сарадњу у близини Сувалкија даје Пољској — растућој војној сили Европе унутар НАТО-а — прилику да ублажи ову претњу и учврсти војну сарадњу са Вилњусом.
Литванија је већ издвојила 100 милиона евра за изградњу новог полигона величине бригаде у Капчамиестису, у самом срцу Сувалкског коридора. Иновација овог предлога није само у стварању још једног полигона, већ у позиву Пољској да помогне у проширењу објекта преко међународне границе.
Тако би настао велики заједнички, прекогранични полигон који би практично претворио Сувалкски коридор у „безгранично“ упориште НАТО-а, под управом и са сталним присуством пољских и литванских снага.
Растућа војна моћ Пољске
Обе државе су кључне чланице НАТО-а и убрзано модернизују своје одбрамбене капацитете. Пољска је на путу да постане трећа, а можда и друга по величини војска унутар Алијансе, уз план да 2026. године издваја 5% БДП-а за одбрану. Литванија такође тежи да у наредним годинама достигне исти ниво издвајања.
Последњих година регион Сувалкија био је поприште бројних прекограничних вежби чији је циљ био тестирање кризне спремности и војне мобилности савезника. Инфраструктура путева и железнице је унапређена, што омогућава брже пребацивање појачања из Пољске ка Литванији, а тиме и ка Летонији и Естонији.
Уклапање у ширу стратегију источног крила
За Пољску, концепт прекограничног полигона савршено се уклапа у стратегију „Источни штит“ (Eastern Shield), чији је циљ утврђивање северних и источних граница земље. Варшава настоји да ојача сарадњу унутар Алијансе и да Москви јасно стави до знања да би евентуални напад на источну границу НАТО-а носио огромне трошкове.
За Литванију, ова иницијатива допуњује концепт „Балтичке одбрамбене линије“, стратегије балтичких држава за утврђивање граница према Белорусији и Русији. Сви ови напори подржавају концепт одвраћања на источном крилу који спроводи Европска команда САД.
Тај концепт данас представља широку НАТО стратегију „одвраћања путем ускраћивања“ (deterrence by denial), од Финске до Турске, са циљем да потенцијалном противнику унапред онемогући брз и успешан продор.
Подршка Америке
Сједињене Државе и даље показују забринутост за безбедност региона. То потврђује и недавно усвајање Закона о овлашћењима за националну одбрану за 2026. годину (NDAA), којим је одобрено 175 милиона долара за Балтичку безбедносну иницијативу.
У 2026. години Сувалкски коридор више није само потенцијална слаба тачка, већ простор у којем Пољска и Литванија настоје да створе нови модел заједничког одвраћања, претварајући некадашњу „Ахилову пету“ у утврђени бедем источног крила НАТО-а.