СТИВЕН ПИФЕР: “НЕ ДОЗВОЛИТЕ РУСИЈИ ДА ПОБЕДИ У УКРАЈИНСКОМ РАТ”

Будућа претња Русије Европи у великој мери зависи од исхода њеног рата са Украјином. Украјинска победа би ојачала европску безбедност и потенцијално одвела Украјину ка интеграцији у НАТО и ЕУ, одвраћајући будућу руску агресију. Међутим, руска победа би могла да охрабри амбиције председника Владимира Путина да поврати утицај на бивше совјетске територије, представљајући поновни ризик за Европу.

Русија после рата са Украјином: Колико је велика претња?: Русија данас представља значајну војну претњу са којом се суочава Европа и трансатлантска заједница. Варварски, непотребни агресивни рат Кремља против Украјине, највећи, најкрвавији сукоб у Европи од Другог светског рата, наставиће се још неко време, али неће трајати вечно. Какву би претњу Русија могла да представља Европи након завршетка рата?

Одговор: зависи.

Да ли Русија добија или губи у Украјини?

Док руска војска има замах на бојном пољу, не треба прецењивати њихов напредак. Руска војска заузима само нешто више украјинске територије него у јануару ове године, а далеко мање него средином 2022. године. То не значи да Украјина побеђује, али Украјинци остају одлучни у ономе што сматрају егзистенцијалном борбом. Била би грешка рачунати их.

Украјинска победа која је довела до тога да Руси побегну са целе, или чак већине територије Украјине, ојачала би безбедност и стабилност Европе. Победничка Украјина би се суочила са застрашујућим изазовом опоравка, али би вероватно била чврсто на путу ка интеграцији у Европску унију и НАТО. То би умањило изгледе за будући сукоб са Русијом.

За Русију би се губитак показао трауматичним, посебно за Кремљ. Како би одговорили несрећни руски лидери, међу којима у овом случају можда није Владимир Путин? У најгорем случају, они би поново изградили своју похабану конвенционалну војску и сањали о освети. Али они би се највероватније суочили са Украјином која је или ће ускоро постати чланица НАТО и бити одвраћани.

У најбољем случају, не нужно вероватном случају, губитак би створио прилику за промену. Ранији порази у руској историји изазвали су покушаје реформи и обнове, неки успешнији од других, а понекад и преокрет. Можда би руско руководство, посебно ново руководство након пораза у Украјини, могло да се помири са губитком своје империје и окрене се ка себи да изгради руску државу која развија животни стандард, просперитет и могућности за свој народ. Таква Русија би представљала мању претњу и могла би да нађе добродошлицу назад у европску заједницу.

Руска победа би, с друге стране, представљала много мрачнију претњу Европи. То би покренуло питање да ли се Путинове амбиције завршавају Украјином. Руски лидер говори о опоравку „историјских руских земаља“. Крајем 18. века, Руско царство је обухватало Финску, балтичке државе и велики део Пољске, које су сада чланице НАТО.

Путину се не свиђа Алијанса. То не произилази из страха од инвазије НАТО. Русија је повукла осамдесет одсто својих трупа са норвешке и финске границе насупрот стратешки важног полуострва Кола. То тешко да указује на забринутост због напада.

Оно што Путину не воли је то што Алијанса ограничава његову способност да поново потврди руски утицај и физичку контролу на бившем совјетском простору и централној и источној Европи.

Да ли би Путин био охрабрен победом у Украјини и са неколико година да поново изгради свој војни напад на државу НАТО? Већина аналитичара би то искључила и могли би се показати тачним. Али да су те аналитичаре 2018. године питали да ли ће Русија покренути инвазију на Украјину 2022. године, највероватније би и то искључили.

Потцењивање Путина носи ризик, посебно имајући у виду његову евиденцију о погрешним прорачунима, инвазија 2022. године стоји као доказ А.

Претпоставимо да би Украјина изгубила рат након прекида америчке и/или европске помоћи, а да ниједан амерички или НАТО војник није погинуо. Да ли би Путин тада израчунао или погрешно израчунао да би руски упад у, рецимо, источну Естонију, испровоцирао Алијансу да крене у рат против Русије?

То је врста претње коју би Русија која победи Украјину могла да представља Европи. Зарад стабилне и безбедне Европе, боље је зауставити Русију у Украјини.

О аутору:

Стивен Пифер је бивши амерички амбасадор у Украјини, члан је Центра за међународну безбедност и сарадњу на Универзитету Стенфорд.