Povratak Donalda Trampa u Belu kuću uključiće velike promene u politici odbrane, ali i promene budžeta i reformske napore.
U okviru diskusije Strateške grupe Regan instituta (RISG), pojavili su se neki ključni prioriteti o tome kakve poglede budućnost ima za budžete za odbranu i politiku u januaru 2025. godine. Novi tim koji dolazi veruje da izdvajanja iz budžeta za odbranu nisu u skladu sa borbenim prioritetima.Bivši sekretar vojske u prethodnoj Trampovoj administraciji Rajan Makarti, naveo je moguće stavke vezane za odbranu na vrhu prijemnog sandučeta sledećeg tima Pentagona u svom panelu i radu. Oni uključuju:
Smanjite zahteve za silom
Američka vojska nije veličine za svoje ekspanzivne misije u skladu sa Strategijom nacionalne odbrane. Oružane snage nastavljaju da odvraćaju protivnike na tri fronta, brane otadžbinu i suzbijaju nedržavne aktere i terorističke pretnje. Ipak, vojska se drastično smanjila u kapacitetima i sposobnostima poslednjih decenija.
Kako platforme stare i aktivna sila se smanjuje, sve i svi moraju više da rade da bi ispunili isti set misija za koji se samo čini da će rasti. Makarti ističe vojsku kao primer za ovaj problem: „Uprkos tome što je, prema jednoj proceni, obezbeđivalo do 60 posto potreba borbene komande, osnovni budžet vojske u realnom iznosu opao je za više od 25 posto u protekle četiri godine. Potražnja je nedavno porasla… bez popuštanja na horizontu.”
Jedno rešenje je „određivanje prave veličine“ borbenih komandi kako bi se bolje izbalansirala ponuda i potražnja za snagama. Ovo bi moglo da bude u skladu sa naporima koje predsedavajući Združenog načelnika general Čarls Brovn sprovodi primoravajući komandante da razmotre rizik na globalnom nivou i mogućnost da nema dodatnih sposobnosti u svakoj krizi.
Ojačati regrutovanje, zadržavanje i prijem u vojsku
Uzastopne godine opadanja broja regrutovanih su mučile vojsku. Iako su obnovljene inicijative obećale da će preokrenuti ovaj trend, ostaje mnogo posla da se uradi kako bi se došlo do trajnog poboljšanja. Kako vazdušni mehur od promašenih ciljeva i praznih komada počinje da se kreće kroz poslovično baštensko crevo regrutovanih snaga, može doći do naprezanja za zadržavanje. Vraćanje poverenja u nacionalnu službu i privlačenje i motivisanje sledeće generacije vojnika zahtevaće trajno vođstvo sa vrha.
Preokrenuti pad mornarice i „petlju propasti“ u brodogradnji
Brodogradnja je jedna od retkih oblasti budžeta za odbranu u kojoj je došlo do stvarnog i velikog povećanja potrošnje tokom protekle decenije. Zahtev za brodogradnju 2025. godine iznosio je 32,4 milijarde dolara – što je dvostruko više od zahteva iz 2015. godine od 12,4 milijarde dolara. Ipak, zahtev za budžet za 2015. godinu zahtevao je izgradnju osam novih brodova, a zahtev za fiskalnu 2025. godinu sagradio bi samo devet brodova uporedivih klasa.
Mornarica ostaje zaključana u brodogradnji „propasti“ u kojoj su penzionisanja stalno nadmašivala izgradnju novih snaga, smanjujući flotu. Makarti naglašava da će, osim čišćenja ove oblasti budžeta zbog neefikasnosti, biti potrebno napraviti kompromise u vezi sa „…planovima i aspiracijama za modernizaciju” mornarice, bez velikog novog finansiranja za nastavak preokretanja zaostataka. Biće potrebne inovativne ideje za ugovaranje, uz razmatranje posebnog fonda van redovnih budžeta mornarice i vazduhoplovstva za modernizaciju trijade.
Povući u penziju stare sisteme, posebno avione vazduhoplovstva
Dok se Ratno vazduhoplovstvo bori sa balansiranjem nuklearne i konvencionalne modernizacije u „užasnim 20-im godinama” i vidi nastavak kašnjenja programa, Makarti i drugi su zagovornici ubrzanja penzionisanja skupih starih aviona.
Iako ova ideja ima zasluge, za sledeću administraciju će biti važno da osigura da ova smanjenja budu praćena stvarnim povećanjem finansiranja nabavke za nove programe kao što je kolaborativni borbeni avion kako bi se osiguralo da se ovi programi ubrzaju i pribave u velikom obimu kako bi se zamenile sposobnosti koje su penzionisane (nestale povlačenjem iz upotrebe starijih aviona).
Takođe se vodi debata o prenameni odabranih nasleđenih sistema kako bi im se dalo novi život – poput nedavne modifikacije rakete AIM-174B od strane mornarice, čime se proširuje domet i operativna održivost aviona Super Hornet kroz nove uloge u ratu i gađanja veće grupe meta. Ne bi trebalo sve da ide u otpad jer je staro, ako nema ništa novo u planu da se sada gradi u velikim količinama.
Uložite više u municiju
Ranjivost industrijske baze municije i ružičaste pretpostavke ratnog planiranja o stopama rashoda su razotkrivene hrabrim naporima američke vojske da podrže saveznike u dva teška, nasilna rata za iscrpljivanje.
Municija je istorijski služila kao isplata računa za druge prioritete Pentagona — erodiranje industrijske baze i stvaranje neadekvatnih zaliha. Makarti poziva na povratak „velike proizvodnje municije u masovnim razmerama – poslednji put viđen tokom osamdesetih godina prošlog veka“. Ovo će pomoći da se zaustavi tridesetogodišnji pad, identifikuje nove učesnike u proizvodnji projektila i proširi višegodišnje kupovine čak i nakon okončanja aktuelnih ratova kako bi se obnovile zalihe i povratio odabrani nagli kapacitet.
Čišćenje Pentagona takozvanog „četvrtog staleža“ i preraspodela sredstava
Sredstva „Četvrtog staleža“ Ministarstva odbrane namenjena su nizu odbrambenih agencija i organizacija izvan tradicionalnih službi, sa ulogama i odgovornostima koje obuhvataju specijalne operacije i prikupljanje obaveštajnih podataka do osetljivih istraživanja i protivraketne odbrane. Makarti je predložio da bi deset do 15% od ovog budžeta od 140 milijardi dolara „moglo da se preraspodeli na službe za bolje ljudstvo, obuku i opremanje zajedničkih snaga“.
Takozvani model „Noćnog suda“ koji koriste Esper i Makarti kada upravljaju vojskom biće primenjen u budžetu Pentagona za čišćenje izvan običnih sistema naoružanja i ponovnu validaciju svega na šta se troše sredstva.
© U.S. Air Force photo by Senior Airman Keith James/ReleasedNestranačka stvarnost ostaje da vojska zahteva više ulaganja
Iako je u prvom mandatu predsednika Trampa došlo do povećanja odbrane u odnosu na prethodne projekcije – 225 milijardi dolara tokom njegove četiri godine na funkciji – mnoga od gore navedenih pitanja se i dalje moraju rešiti. Vojna spremnost i druge rupe bile su toliko duboke zbog ere Zakona o kontroli budžeta da je Trampova željena vojna rekonstrukcija bila omeđena potrebom za hitnim popravkama.
Predsednik Regan je obećao jačanje vojske tokom svog mandata i to je i ostvario. Tokom osam godina, Regan je povećao mornaricu, vazduhoplovstvo i američku vojsku. Ovo nagomilavanje je bilo praćeno stvarnim povećanjem odbrane sa skeptičnim Kongresom – koji je obuhvatao obe strane. Rezultat je bio povećanje linije Pentagona od preko 30 procenata i vrhunac potrošnje na odbranu od skoro 6 procenata bruto domaćeg proizvoda.
Danas, SAD mogu sebi da priušte mnogo više, ali troše manje sa samo 3 procenta; najniže od završetka Hladnog rata. Ako predsednik Tramp želi da popravi i obnovi vojsku, rast budžeta iznad inflacije biće neophodan za ceo njegov drugi mandat. Iako postoje uštede koje treba ostvariti i efikasnost u celoj birokratiji, snagama je potrebno više resursa da bi se izbegla strateška nesolventnost.