,,Ако наша земља посустане зато што није спремна да прихвати – будимо искрени – да изгуби своју децу, да економски пати зато што ће производња одбрамбене опреме имати предност пред свим осталим, онда смо у опасности.”
Истовремено је подсетио на своје октобарско упозорење парламенту: ,,Русија се спрема за сукоб са нашим земљама до 2030. године. Она је неограничена у употреби силе и уверена је да је њен егзистенцијални непријатељ НАТО.”
Унакрсна ватра са свих страна политичког спектра
Жан-Лик Меланшон (Непокорна Француска): ,,Потпуно се не слажем. Није на војном официру да позива градоначелнике или било кога другог на ратне припреме о којима нико није одлучио – ни председник, ни влада, ни парламент.”
Фабијен Русел (Комунистичка партија): ,,НЕ! Зар 51.000 ратних споменика у нашим градовима и селима није довољно? Не неподношљивој ратнохушкачкој реторици!”
Луј Алио (Национално окупљање): ,,Човек мора бити спреман да умре за своју земљу – али рат мора бити праведан или нужност мора значити да је сам опстанак нације у питању. Не верујем да има много Француза спремних да оду и умру за Украјину.”
Чак је и Кристијан Естрози (градоначелник Нице, Макронова коалиција) рекао: ,,Шокантно је. Да ли је улога начелника Генералштаба да на овај начин плаши земљу? То је чин слабости.”
Влада и министарка Вотрен у одбрани
Министарка оружаних снага Катрин Вотрен одмах је стала уз Мандона: ,,Генерал Мандон има пуно право да говори о претњама које расту. Његове речи су извучене из контекста у политичке сврхе. То је војнички језик лидера који сваки дан зна да млади војници ризикују живот за нацију.”
Министар за Европу Бенџамин Хадад додао је: ,,Ово је јасан и искрен говор о стварности претње са којом се суочавамо.”
Званични документ владе објављен 20. новембра
Само дан после скандала, влада је објавила водич „Tous responsables“ („Сви одговорни“) у коме се дословце наводи:
,,Француска ће морати да се ослони на сваког грађанина – било кроз ангажман у оружаним снагама, резерву или добровољну помоћ – у случају велике кризе или претње повезане са великим ангажманом наших снага ван националне територије.”
Грађанима се саветује да припреме „комплет за хитне случајеве“ са храном, водом, радио-апаратом на батерије и – дословце – играма за децу.
Стратешки контекст који Мандон само понавља
Национални стратешки преглед од 14. јула 2025. званично дефинише Русију као „најдиректнију претњу интересима Француске и стабилности европског континента“ и упозорава на: ,,ризику од великог рата високог интензитета у Европи до 2030. године, који би укључио Француску и њене савезнике, уз истовремене масовне хибридне нападе на нашу територију.”
Закључак – истина коју Француска не жели да чује
Генерал Мандон није измислио ништа ново – само је гласно рекао оно што пише у званичним документима владе и шта се месецима шапуће у Генералштабу и Јелисеју.
Питање више није да ли је генерал био у праву, већ да ли је француско друштво, које последњи пут масовно губило децу 1940–1945, спремно да прихвати да се историја може поновити – овога пута на истоку Европе, а можда и ближе кући.