Са производним капацитетом од 6–8 ракета месечно, Русија је могла да акумулира арсенал од 30–40 ракета РС-26
Скот Ритер, који је седам година био инспектор за контролу наоружања у Ираку од 1991 до 1998 године, а од 1988 до 1990 у Совјетском Савезу инспектор за контролу наоружања пре свега балистичких ракета, после чега је добио титулу одличног војног обавештајца, који је постао ватрени поборник Русије од када је почео рат у Украјини изнео је свој поглед на напад балистичком ракетом.
Ритер је дао свој поглед кратки поглед и сматра да је ракета РС-26 „Рубеж“ нови ракетни сиситем који је борбеном употребом представљен као упозорење Западу и Украјини.
“Русија је наводно лансирала мобилну интерконтиненталну балистичку ракету РС-26 „Рубеж“ против циља у Дњепру, Украјина (Дњепропетровск). Према украјинским властима, ракета је погодила неименовано индустријско предузеће.
Дњепар је дом фабрике Пивденмаш (раније „Јужмаш“), која се бави производњом ракета. Анализа слика напада показује да је РС-26 носила шест независно усмериваних бојевих глава, од којих је свака имала више субмуниција. Овај пакет бојевих глава намењен је искључиво за конвенционалне нападе.
До сада се није сматрало да је Русија опремила РС-26 бојевим главама ове конструкције. Представљањем РС-26 са конвенционалним наоружањем, Русија мења квалитативну природу конфликта, што је обећао председник Владимир Путин. Украјина и њени западни савезници сада морају да процене разорни потенцијал овог оружја и да схвате да Русија може испоручити ову бојеву главу на било коју мету у Украјини или Европи, знајући да не постоји одбрана од ње.
РС-26 се производи у Воткинску. Процењује се да је производња РС-26, која је била обустављена 2017. године, настављена овог лета 2024. Са производним капацитетом од 6–8 ракета месечно, Русија је могла да акумулира арсенал од 30–40 ракета РС-26.🇷🇺 Range of "Oreshnik,,-,,Nuts"
— S p r i n t e r (@SprinterFamily) November 21, 2024
All continental European countries, from Poland and the Baltics to Portugal, as well as Great Britain, are within range.
"Oreshnik" flight time:
■ Great Britain – 19 minutes.
■ Poland – 8 minutes.
■ Belgium – 14 minutes.
■ Germany – 11… pic.twitter.com/27fGcadn9B
Иако се описује као интерконтинентална балистичка ракета, домет РС-26 у великој мери зависи од врсте бојеве главе. Ако је опремљена једном бојевом главом, може премашити праг од 5.000 километара који се користи за разликовање између ракета средњег домета и интерконтиненталних балистичких ракета. РС-26 није ушла у серијску производњу због ове двосмислености, јер је у то време Русија била потписница ИНФ споразума, који је забрањивао ракете средњег домета.
NEW: CNN has obtained photos of missile debris from Russia’s overnight attack on Dnipro, shared by a Ukrainian security source.
— Clash Report (@clashreport) November 21, 2024
Kyiv claims Russia fired an intercontinental ballistic missile (ICBM) for the first time in over 1,000 days of war. pic.twitter.com/odjCd5RGIG
Процењује се да је пакет од шест конвенционалних бојевих глава, коришћен против Дњепра, сврстао РС-26 у категорију ракета средњег домета.
Доналд Трамп је 2019. године повукао Сједињене Државе из ИНФ споразума. Да су САД остале у споразуму, ова верзија РС-26 не би била доступна Русији за употребу”, написао је Ритер.
Он је додао и следеће:
Ракета средњег домета се генерално карактерише као да има домет између 1.000 и 3.000 километара. Растојање од Капустин Јара до Дњепра је око 800 километара.
Владимир Путин је указао да би ова ракета могла да се користи за гађање циљева широм Европе.
О Орежнику се не зна много.
Међутим, украјинска влада је известила да је РС-26 примећен у Капустин Јару пре лансирања, што имплицира да су имали приступ сателитским снимцима.
Као такав, може се спекулисати да Орежник физички подсећа на РС-26, што значи да користи мобилни лансер са шест осовина и да се испаљује из лансирног канистера постављеног на лансер.
Ако је то случај, Орежник може бити модификација Рубежа, што имплицира да је производ тима за производњу ракета Надираџе/Воткинск. Међутим, све су спекулације у очекивању прецизнијих информација.
Амерички званичници описали су Орежник као „експериментални“ систем, имплицирајући да су били свесни његовог постојања.