Sirija kao ratište: Kako sukob Izraela i Irana preoblikuje region

Dok se izraelsko-iranski sukob zagreva, Sirija – nekada centralni deo iranske „osovine otpora“ – nalazi se u nezgodnom položaju. Nakon pada režima Bašara el-Asada i dolaska sunitske vlade, Damask više nije Teheranov bliski saveznik, ali geopolitička stvarnost prisiljava ga da bude nem svedok sukoba koji se odvija iznad njegove teritorije.

Sirijski vazdušni prostor – novi front

Izrael je dugo koristio sirijsko nebo za napade na iranske ciljeve, ali sada to čini otvorenije i češće. Izraelski F-35I koriste istočnu Siriju za dopunu goriva pre nego što nastave ka Iranu, izbegavajući duže rute. Američke i izraelske snage aktiviraju sisteme protivvazdušne odbrane u Siriji da bi sprečili iranske projektile. U poslednjim danima, fragmenti oborenih letelica pali su na naselja u Tartusu, Dari i Kunejtri, uzrokujući materijalnu štetu i povrede civila.

Najnoviji incidenti uključuju pad drona (verovatno iranskog Šaheda) na kuću u Tartusu, gde je jedna žena teško povređena. U Kunejtri su srušena tri drona bez žrtava, ali sa znatnom panikom među stanovništvom. U Hasaki su američke snage presrele iransku raketu usmerenu ka Izraelu.

Promena sirijsko-iranskih odnosa

Nakon odlaska Asada, odnosi Teherana i Damaska značajno su se ohladili. Nova vlada zabranila je ulazak iranskim „savetnicima“ i vojnim instruktorima. Sirija više nije glavna ruta za snabdevanje Hezbolaha, što je olakšalo Izraelu dalje udare. Većina proiranskih grupa (kao što je Fatimjun) povučena je u Irak.

Reakcije velikih sila

Američke snage u Siriji (oko 900 vojnika) aktiviraju PVO sisteme kada iranske rakete prolete blizu njihovih baza. Pentagon još uvek ne potvrđuje gubitke MQ-9 dronova, što dovodi u pitanje iranske tvrdnje.

Moskva, nekada glavni branitelj sirijskog neba, sada pasivno posmatra sukob. Ruski S-400 sistemi nisu aktivirani tokom izraelskih napada.

Ankara podržava novu sunitsku vladu u Siriji, ali izbegava direktan sukob sa Iranom. Turske investicije u sirijsku infrastrukturu (energija, transport) pokušavaju da stabilizuju situaciju da nova vlast u Damasku ne bi doživela krah zbog ekonomske i socijalne situacije.

Sirija na raskrsnici

Sirija se nalazi na teškoj raskrsnici. Nova vlast ne želi da podrži Iran jer su se godinama borili na suprotnim stranama. Ako ostane neutralna, gubi kontrolu nad delovima teritorije gde se i dalje kreću iranske milicije i izraelska vojska koja upada u sela i posmatra Damask sa planine Hermon. Ako se približi Izraelu, mogla bi dobiti ekonomski podsticaj, ali rizikuje unutrašnji otpor.

Najveći rizik je dalji padovi dronova i raketa koji mogu izazvati veće civilne žrtve. Ako se sukob produbi, Sirija bi mogla ponovo postati ratište, ovog puta bez jasnih saveznika.

Zaključak

Dok se Izrael i Iran bore za regionalnu dominaciju, Sirija više nije akter, već teren na kom se vodi taj rat. Nova vlada pokušava da izbegne umešanost, ali nemogućnost kontrole vazdušnog prostora čini je nemim svedokom sukoba koji će odrediti budućnost celog Bliskog istoka.