Одлука америчког Ратног ваздухопловства да из РАФ Фаирфорд повуче све распоређене бомбардере – Б-1, Б-2 и Б-52 – није рутинска ротација. Потез је уследио недељу дана после хапшења више лица због сумње да су припремала терористичку акцију у близини базе у Глостерширу, у тренутку када је та локација интензивно коришћена за подршку операцијама повезаним са Ираном.
Пентагон није јавно понудио конкретно образложење за повлачење, али временски след догађаја је јасан. Када се у близини базе појаве комбији, када британске службе подигну велики безбедносни кордон и када на терен изађу тимови за експлозивна средства, команда не разматра само претњу по ограду базе, већ и ризик по стратешке летелице које су тамо стациониране.
Додатну тежину дају изјаве британских и америчких званичника. Са британске стране поменуте су јаке индиције о могућој умешаности Ирана, што је Техеран одбацио. И амерички државни секретар Марко Рубио поручио је да инцидент носи обележја деловања страног актера. То не доказује коначну одговорност, али појачава политички и безбедносни ризик.
Безбедност позадинских база као оперативни проблем
РАФ Фаирфорд није обична ваздухопловна база, већ један од кључних ослонаца америчке стратешке авијације у Европи. Одатле су Б-52 Стратофортресс и Б-1Б Ланцер полетали ка Блиском истоку. Када таква тачка постане предмет истраге због сумње на терористичку акцију, проблем више није само локални инцидент, већ и питање отпорности шире мреже база.
Модерна ваздушна кампања не зависи само од авиона у ваздуху, већ и од сигурности писта, складишта, приступних путева и посада на земљи. Ако база у дубокој позадини може да буде угрожена, трошкови операције расту, а темпо летова постаје осетљивији.
Британска контратерористичка полиција наставља истрагу, а шесторо ухапшених пуштено је уз кауцију. Управо та неразјашњена слика чини ситуацију сложенијом. Војна команда не чека коначну судску реконструкцију догађаја ако процени да је ризик по бомбардерску компоненту превисок.
Порука повлачења бомбардера
Америчка страна је уз повлачење нагласила да бомбардерске снаге остају спремне за глобалне прецизне ударе, укључујући мисије које полећу и враћају се у континентални део САД. То је порука да уклањање авиона из Британије не значи одустајање од способности, већ промену распореда и смањење изложености.
Та порука има и војну и политичку страну. Требало би да покаже континуитет способности за удар на великој удаљености и да избегне утисак да је један безбедносни инцидент пореметио систем одвраћања. У пракси, међутим, летови из САД су логистички захтевнији него када се користи база у Британији.
Зато повлачење пре указује на прелазак на тежи модел употребе него на потпуну слободу маневра. Америка може да делује и без Фаирфорд-а, али је са Фаирфорд-ом то једноставније и брже.
Ирански угао и политичка цена
Пошто се РАФ Фаирфорд користио за подршку операцијама повезаним са Ираном, свака сумња да је у инцидент умешан актер повезан са Техераном добија шири значај. У том случају не би се радило само о безбедносном проблему код једне базе, већ и о покушају утицаја на амерички распоред снага и ритам ваздушних удара.
Техеран је такве наводе одбацио, али политичка штета већ постоји. И без формалне потврде, сама могућност страног мешања тера Лондон и Вашингтон да пооштре безбедносне и контраобавештајне мере.
Велика Британија се овде суочава са непријатном чињеницом да домаћа територија није само логистичка позадина, већ и потенцијална мета саботаже, застрашивања или припреме напада. То мења и политички тон расправе о присуству америчких ударних средстава на британском тлу.
Последице по распоред и будуће мисије
РАФ Фаирфорд, уз РАФ Лакенхеатх и РАФ Милденхалл, спада у важне тачке америчког ваздушног присуства у Британији. Када једна од њих привремено остане без бомбардерске компоненте, то не руши систем, али открива његове осетљиве тачке.
Ово је и опомена да се заштита критичне инфраструктуре не може сводити само на физичку стражу и надзор периметра. Чак и ако напад није изведен, сама сумња може да натера команду да склони средства високе вредности.
Следећи корак зависи од исхода британске истраге и процене америчке команде да ли је РАФ Фаирфорд поново довољно сигуран за прихват бомбардера. За сада остаје јасно да рањивост инфраструктуре може директно да утиче на оперативни распоред.