ВАШИНГТОН/РИЈАД – Сједињене Америчке Државе и Саудијска Арабија налазе се на „путу“ ка потписивању прелиминарног споразума о цивилној нуклеарној сарадњи, изјавио је амерички министар енергетике Крис Рајт након састанка са саудијским министром енергетике, принцем Абдулазизом бин Салманом.
Према наводима званичника, потенцијални договор би омогућио Саудијској Арабији да развије цивилни нуклеарни програм уз америчку технологију и подршку. Ипак, кључна препрека остаје питање обогаћивања уранијума — Ријад инсистира на домаћој производњи, док Вашингтон захтева чврсте гаранције против ширења нуклеарног оружја.
Уговор, уколико буде финализован, мораће да добије и одобрење америчког Конгреса, где се очекује бурна дебата због могућих ризика од нуклеарне пролиферације.
Геополитичке и безбедносне последице
Потенцијални споразум има шире стратешке импликације. Престолонаследник Мохамед бин Салман више пута је поручивао да ће Саудијска Арабија развити нуклеарно оружје уколико то учини Иран, што овај споразум ставља у осетљиви регионални контекст. Истовремено, САД воде паралелне преговоре са Ираном о ограничавању његовог нуклеарног програма.
У случају да споразум са Вашингтоном пропадне, Саудијска Арабија могла би се окренути Кини или Русији као алтернативним добављачима нуклеарне технологије.
Визија 2030 и нуклеарни енергетски планови
Нуклеарна енергија игра кључну улогу у саудијској стратегији „Vision 2030“, чији је циљ смањење зависности од фосилних горива. Планирана је изградња два велика нуклеарна реактора, вероватно у сарадњи са Јужном Корејом, као и 14 додатних јединица. Разматра се и увођење малих модуларних реактора (SMR) као флексибилније и економичније опције.
Као потенцијални партнер појављује се и Индија, која нуди PHWR реакторе — тип који не захтева обогаћени уранијум.
Реакције у региону и свету
Очекује се да ће евентуални споразум изазвати забринутост у Израелу, који се дугорочно противи могућности да Саудијска Арабија постане нуклеарна сила. Такође, Иран и Турска могли би интензивирати сопствене нуклеарне амбиције, што би додатно појачало тензије у региону.
Европска унија и НАТО биће у позицији да пажљиво балансирају између енергетских интереса и безбедносних изазова које овај договор доноси.Закључак:
Иако су технички и правни детаљи још увек нерешени, очигледно је да САД не могу да игноришу саудијске нуклеарне амбиције. Овај споразум могао би да обликује не само енергетску будућност Блиског истока, већ и глобалну безбедносну архитектуру.