RUSIJA SE KOCKA KAKO BI ZADRŽALA SVOJE BAZE U SIRIJI

Ruske vojne baze u Siriji sada rade pod nadzorom bivših islamističkih pobunjenika dok Damask redefiniše ulogu Moskve.

Godinama su vojnici iz ruske vazdušne baze Hmejmim u Siriji slobodno lutali priobalnim gradovima. Borbeni avioni su leteli iz kompleksa da bombarduju islamističke pobunjenike koji se bore protiv represivnog režima Bašara el Asada.

Ne više. Sa odlaskom Asada, i u Hmejmimu i u ruskoj pomorskoj bazi Tartus iz sovjetskog doba, 60 kilometara (37 milja) južno, male grupe bivših pobunjenika čuvaju ulaze, njihove islamističke snage Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) sada kontrolišu zemlju.

Stražari u kaki uniformama prate sve ruske konvoje koji izađu, rekli su novinarima Reuters koji su posetili tu oblast prošle nedelje.

„Moraju da nas obaveste pre nego što odu“, rekao je jedan od čuvara, odbijajući da govori u zapisnik.

Budućnost baza, koje su sastavni deo ruskog vojnog dometa na Bliskom istoku i u Africi, u rukama je privremenog predsednika Sirije Ahmeda al Šare.

Šara želi da ponovo pregovara o velikodušnom zakupu Tartusa na 49 godina iz Asadove ere i o zakupu na neodređeno vreme za Hmejmima kako bi obezbedio bolje uslove, ali izgleda da ne želi da se Moskva u potpunosti isključi.

Umesto toga, čini se da bi baze mogle ostati u zamenu za diplomatsku podršku i finansijsku kompenzaciju od Rusije. Rusija je bila duboko uključena u sirijsku ekonomiju i odbranu sedam decenija pre nego što se pridružila građanskom ratu 2015. godine i napravila razaranja koja su godinama pomogla da Asad ostane na vlasti.

Asad je pao u decembru, pobegavši u Rusiju preko Hmejmima. Islamističko sirijsko rukovodstvo – nekada meta nemilosrdnih ruskih vazdušnih udara – sada je angažovano sa Moskvom za pregovaračkim stolom.

Za ovu priču, Reuters je razgovarao sa osam sirijskih, ruskih i diplomatskih izvora koji su dali ranije neobjavljene detalje sa prvog sastanka na visokom nivou između Šare i izaslanika predsednika Vladimira Putina, uključujući zahteve vezane za milijarde dolara duga, budućnost Asada i repatrijaciju sirijskog novca koji se navodno nalazi u Rusiji.

Kao i drugi u priči, izvori su tražili anonimnost da govore o osetljivim stvarima.

Ostavljanje sukoba po strani ima koristi za obe strane. Uprkos tome što su EU i SAD ublažile neke sankcije Siriji, preostala ograničenja otežavaju poslovanje sa ratom uništenom i osiromašenom zemljom od 23 miliona stanovnika.

© Министерство обороны Российской Федерации

Obnova tradicionalnih ruskih zaliha oružja, goriva i pšenice mogla bi biti spas. Kao takvi, lideri zemlje su voljni „da sklope mir, čak i sa svojim bivšim neprijateljima“, rekao je Reuters jedan diplomata sa sedištem u Damasku.

„Moskva još uvek ima šta da ponudi za Siriju“ i previše je moćna, previše ukorenjena da bi je ignorisala, rekla je Ana Borščovskaja sa Vašingtonskog instituta.

„Rusiji je jednostavno potrebna vlada u Damasku koja bi osigurala njene interese i bila bi voljna da sklopi dogovor sa tom vladom“, rekla je ona. Jedan izvor pomoći UN rekao je da Rusija nije izvozila žito u Siriju pod novom administracijom.

Američki predsednik Donald Tramp je malo govorio o Siriji otkako je preuzeo dužnost, ali je nastojao da popravi odnose SAD sa Moskvom. Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da je sa odlaskom Asada postojala prilika da Sirija “više ne bude pod dominacijom i destabilizacijom iranskog ili ruskog uticaja”.

Američki saveznik Izrael, međutim, želi da Rusija ostane kao bedem protiv turskog uticaja, preneo je Reuters u petak.

Na sastanku 29. januara u Damasku, Šara je tražio otkazivanje zajmova ugovorenih sa Rusijom pod Asadom, rekla su dva izvora Reuters. Sirija, koja je pre rata uglavnom bila oslobođena spoljnog duga, trenutno ima 20 do 23 milijarde dolara spoljnih obaveza, rekao je prošlog meseca ministar finansija Mohamed Abazid, ne precizirajući koliko duguje Rusiji.

Tokom tročasovnog susreta sa zamenikom ruskog ministra inostranih poslova Mihailom Bogdanovim, sirijski zvaničnici su pokrenuli još jedno ključno pitanje – povratak Asada u Siriju – ali samo u širem smislu, sugerišući da to nije velika prepreka za obnovu veza, rekao je jedan od izvora. Rusija neće pristati da izruči Asada i od nje se to nije tražilo, dodao je visoki ruski izvor.

Šara je takođe pozvao na repatrijaciju sirijskih sredstava za koje njegova vlada veruje da ih je Asad deponovao u Moskvi. Međutim, ruska delegacija, koju je predvodio zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov, negirala je da takvi fondovi postoje, rekao je sirijski diplomata upoznat sa razgovorima.

Šarina kancelarija i Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće nisu odgovorili na zahteve za komentar.

U saopštenju objavljenom nakon sastanka, sirijska vlada je rekla da je Šara naglasio da je novim odnosima potrebno da se poprave greške iz prošlosti i da je zatražila kompenzaciju za uništenje koje je izazvala Rusija. Sastanak je protekao relativno glatko, rekli su svi izvori. Kremlj je telefonski razgovor između Šare i ruskog predsednika Vladimira Putina pre dve nedelje opisao kao konstruktivan.

Na pitanje Reuters u utorak da li pregovori Moskve i Damaska o sudbini ruskih vojnih baza napreduju, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Nastavljamo naše kontakte sa sirijskim vlastima”.

“Dakle, dobro, recimo da je radni proces u toku“, dodao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Sergej Markov, bivši savetnik Kremlja, rekao je ovog meseca da stvari izgledaju dobro za Moskvu.

„Nove sirijske vlasti ne vide Rusiju kao neprijateljsku zemlju. Ali Rusija će morati da učini nešto povoljno za sirijsku vladu u zamenu za ove baze“, napisao je on na Telegramu.

Dilema Sirije

U intervjuu za Saudi Al-Arabiya News krajem decembra, Šaraa je priznao „strateške interese“ Sirije sa Rusijom, koja je generacijama snabdevala sada nesuđenu vojsku zemlje i finansirala elektrane i brane zajedno sa drugom ključnom infrastrukturom.

Zauzvrat, sa američkim trupama na severoistoku Sirije, turskim snagama na severu i izraelskim trupama nedavno u južnoj Siriji, Rusija je odlučna da zadrži svoju jedinu pomorsku bazu na Mediteranu.

To bi pomoglo Moskvi da zadrži politički uticaj usred diplomatske borbe za prevlast nad Damaskom nakon Asadovog pada.

Damask traži kompenzaciju za ratna razaranja. Troškovi obnove projektovani su na 400 milijardi dolara, prema Ekonomskoj i socijalnoj komisiji UN za Zapadnu Aziju (ESCWA).

© Maxar Technologies

Malo je verovatno da će Moskva prihvatiti odgovornost, ali bi umesto toga mogla da ponudi humanitarnu pomoć, rekao je izvor upoznat sa ruskim stavom o tom pitanju.

Putin je u decembru ponudio baze kao čvorišta za isporuku humanitarne pomoći sirijskom narodu, dok je ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao da savez Rusije sa Sirijom „nije povezan ni sa jednim režimom“. Izvor pomoći UN rekao je da im nije poznato da je bilo kakva pomoć slata kroz baze.

Sudbina Asada i saradnika koji su pobegli u Moskvu je delikatna stvar. Rusija ostaje otporna na predaju Asada, insistirajući na kontinuitetu u svojim savezima, kažu ruski i diplomatski izvori.

“Rusija ne odustaje samo od ljudi zato što vetar menja pravac“, rekao je visoki ruski izvor.

Sirijski rat, koji je izbio pre skoro 14 godina protestima protiv Asadove autokratske vladavine, ostavio je stotine hiljada mrtvih, oko 13 miliona raseljenih, a delove zemlje u ruševinama.

Vozeći se od Damaska autoputem do ruskih baza, čitava područja stoje kao mračni podsetnici na sirijske i ruske vazdušne napade. Zgrade su uništene ili pretvorene u ruševine.

Prekoputa vazdušne baze Hmejmim, vlasnici prodavnica sedeli su u praznim tezgama sa hranom, žaleći za strašnim uslovima u oronulom gradu.

Na njegovim pijacama natpisi prodavnica su na ruskom jeziku, ali vojnici više ne posećuju i ne zadržavaju se u kafićima, kažu meštani.

„Ruski vojnici su dolazili ovde da kupe pivo, viski i druga pića, ali to je prestalo“, rekao je vlasnik sendvič prodavnice preko puta baze. “Sada odlaze samo u konvojima u svoju pomorsku bazu. Više se ne zaustavljaju i ne svraćaju.”