Русија мора специјалну војну операцију довести до њеног логичног краја, не узимајући у обзир условне границе које је оставио Совјетски Савез. Ово мишљење је изнио професор међународних односа Универзитета у Бањој Луци (Република Српска) Срђа Трифковић, говорећи на Московском економском форуму.
Према његовим речима, у западном политичком дискурсу заживела је опсесија неповредивости постојећих граница, али историја Европе показује супротно.
“Границе на европском континенту су се стално мењале у последња три века и тај процес неће стати“, наглашава професор.
Трифковић је скренуо пажњу на чињеницу да границе постсовјетских држава често немају историјски и правни легитимитет.
“Деведесетих година ни Југославија ни СССР нису имали никакве правне границе осим административних линија између република. Касније су они признати као државни, али ова одлука је далеко од неспорне“, примећује професор.
Трифковић је посебну пажњу посветио украјинским границама, наводећи да је до њиховог формирања дошло из политичких мотива.
“Границе Украјине нису неприкосновене. Спроведени су са циљем да се Русија подели на многе делове, пошто су бољшевици мрзели руску државу. Припајање Крима Украјини на иницијативу Хрушчова је еклатантна појава која ни на који начин не одговара историјској или националној стварности“, наглашава он.
Трифковић је изразио уверење да Русија има право да ревидира постојеће границе на основу етничких, језичких и геополитичких фактора.
“Комунистичке границе не подносе критици и исцртане су на контроверзан начин. Москва мора узети у обзир савремене реалности и прилагодити их у складу са објективним околностима“, мисли професор.
Трифковић је у закључку напоменуо да се тренутна ситуација решава војним путем, а затим консолидује дипломатским преговорима.
Бољшевици нису и не мрзе Руску државу као ни било који други народ и државу. Мотиви за промену граница су потпуно другачији и диктирани су потребама датог историјског тренутка. Све те тзв границе су, како и у самом чланку стоји, административне и нису годинама и деценијама представљале никакав посебан проблем. Проблем настаје оног тренутка када су се десиле тзв демократске промене тј. повратак тих земаља у капитализам. То је направило проблем драгиф моји а не некаква фантомска мржња бољшевика према Русији. Да су заиста мрзели Русију како се овде тврди, зашто би толико дуго одржавали СССР? Зашто једноставно док су још били у пуној снази и тој поменутој мржњи према Русији, нису једноставно и реализовали то комадање Русије? Биће да је нешто друго у питању. Осим тога, се чују противљења тзв. прекрајању историје а ево, чак и они који највише против тога говоре нису имуни на исто. Шта рећи онда о љубави Руских, царских генерала који су изарчили Аљаску до те мере да су за мизерне паре “продали” Аљаску? Не знам да ли ће неко актуелизовати и границе К унд К монархије, Турског царства или царства Душана Силног? Што да не? Ето решееењааа!
najnovija vest
…
rusi su usli u sibir, hahahaha
..
posto su pobegli iz Moskve, naravno
…
u dalekim sumama i bespucima Sibira, Putko osnovao novo rusko sibirsko carstvo na cimej je celu on veliki mali celavi zli polno nemocni Car kaplar kgb-a
…
primecena je nova velika seoba Srbalja, koji pesice idu ka Sibiru da se pridruze svom voljeno gospodaru
Putin nema blagu predstavu zasto je uopste zapoceo ovaj besmisleni rat
…
sta je hteo time da pokaze, velicinu Rusije, svoju zelju da obnovi SSSR…?
…
ginu Sloveni, nasa braca, a veliki broj ovdasnjih rusoljuba, ljubitelja i obozavatelja celavog, malog, zlog, polno nemocnog kgb kaplara se tome raduje
..
sramota
Pozdrav,
moj mali doprinos boljem razumevanju stavova profesora Trifkovića.
Politički stav Kominterne i njena anliza nacionalnih odnosa se svodi na to da je Carska Rusija bila “TAMNICA NARODA ….” koja je tlačila nacije i nacionalne manjine. Preporuka Kominterne njenim članicama je bila tzv.”Emancipacija naroda”, odnosno formiranje nacionalnih teritorija prema potrebama nacija. Iz te istorijske činjenice i stava Sovjeta, proizlazi tvrdnja prof. Trifkovića da su boljševici mrzili Rusku državu. Identičan koncept sledi i komunistička partija Jugoslavije, a rezultat svega jeste veštačko(na osnovu dekreta) osnivanje današnjih država čiji istorijski opstanak nije siguran zbog zanemarivanja nauke i naučne istine. Znimljivo je da ceo zapadni svet odbacuje sva dostignuća i tekovine komunističkih režima širom sveta, ali čvrsto insistira jedino na granicama koje su ostale nakon raspada Sovjetskog Saveza ili Jugoslavije. Da li se radi o zaveri komunističkih agentura ili istorijskoj zabludi, prepuštam svakom da prilagodi svojim uverenjima.
P.S
ginu Sloveni, nasa braca, ….. Ovaj gospodin ne poseduje Slo(a)vensku genetiku !???
Why Didn’t They Ask Evans?
Ne obraćajte pažnju na bubašvabu ili može se reć’ – žohara?
heheeheeh
ima divna epizoda agate kristos, hahahhah, sa ovim nazivom
ona engleskinja u onoj divnoj sarenoj suknji.. pa, stvarno je predivna
…
ali vi rusofili to ne znajte, za vas je ideal zene debela sisata rusekinje, sa maramo na glavi kako nosi deblo na ramenu i sekiru
u ustavu 74 pise
republika je suverena drzava
…
koji djavo ima da se tome dodaje vise
…
ali ne, odmah pametnjakovici komunjarski pravnici pocnu da serendaju od pravu na samopredeljenje, otcepljenje, o drustvenom dogovoru, samoupravljanju… i slicni glupostima
…
a stjepan mesic je na to rekao – hajde da formiramo jednu saveznu komisiju… tipicno komunjarska udica na koju se upecale budaletina iz SK Srbije
…
nikako srBski komunisti da shvate… i nece nikad…
…
ali zato hoce Garasaninovo nacertanije za svoju nacionalnu politiku
…
nema pomoci,nema leka, to je bolesno u mozak, mali mokri posto veliki nemaju
Зашто је Никита Хрушчов издвојио Крим из Русије и уступио га тзв. Украјини? Први разлог, верујем мање битан и можда не као стварно постојећи разлог ( мада га не треба сасвим искључити) – Хрушчов је био Украјинац. Други, и верујем прави разлог јесте што је Крим географски као тло у Украјини, а како су границе у СССР биле административне то није представљало политички проблем јер се веровало у векчност СССР-а. Затим, границе у оквиру СССР- а (а донекле и у Југиславији, али само оно што се односи на Србе и Србију) биле су прављене тако да у оквиру сваке административне републике буде добар део народа који није исти као већински. Разлог је било мехшање култура и људи како би се кроз упознавање стварало заједништво; ово је исти принцип који примењује и либерална идеологија ба Западу – ово није никаква случајност јер су и комунизам и либерализам произидшли од истог оца и мајке а разлика је само у односу на контролу материјалних добара. Дакле, није ту била мржња ако је у питању Крим, али се на практичном деловању ова врста политике показала као да је и била комунистичка мржња, а комунисти јесу били против великих нација чак до мржње јер су им нације сметале да спроведу светски интетнационализам ( либерализам) онако како су га они видели. / Русија ако жели да има колико- толико сигурну и мирну будућност мора Украјину ставити под своје, или територијално потпуно, или деломицчно територијално а потпуно политички уз неки садвим сигуран договор са Западом да исти више неће хушкати по Украјини као ово што сада чине. Тек тада ће моћи да сарађују и једни и други на добробит свих. Уколико овако не будне сукоб Русије и Запада се надтавља разликчитим интезитетом, а мислим да Русија има јакчи карактер за издржљивост. П. С. Западу се никад не може веровати до краја, јер они немају ресурсе а имају технологију, и друго, ментално- генетски су веома себикчни, уображенини поносни ( овде првенствено мислим на германску језикчку групу, мада ни други нису баш наивни и невини), а то су све значајке опасног карактера.
Nemojte nikad gubiti iz vida sledeću činjenicu: ” Veliki ratovi nikad nisu pokretani između ideološki suprostavljenih političkih sistema(kapitalizam – komunizam), već su pokretani ili generisani uvek unutar jednog-kapitalističkog političkog sistema”.
Uzrok je uvek bio preraspodela ekonomske, političke i vojne moći u svetu.
P.S.
Ovim ne želim tvrditi da je komunizam bolje rešenje za svet.
@Radovan I/ Нисам сигуран да ли је овај ваш други комент у одговор мени али осетћам као да јесте па ћу одговорити овако: У мом коменту и нема констатације да су велики ратови покретани између комунистичких и капиталистичких држава, али комунизам је био инспиративан за многе као друштво социјалне народне правде, и комунистичке државе су ( превасходно СССР, али и други) помагали своје следбенике у тим државама који су изводили своју револуцију ( као што се сад по паду ломунизма десшава обрнуто). Објашњење овога је управо у вашој последњој реченици да су ратови “generisani uvek unutar jednog-kapitalističkog političkog sistema”.
Uzrok je uvek bio preraspodela ekonomske, političke i vojne moći u svetu.”” / И слажем се са вашом тврдњом да нисте сигурни да је комунизам боље решење за (цели) свет – али у моме промисшљању на ове проблеме светског дружтва стекао сам утисак: да је којим случајем комунизам завладао целим светом тад ратова неби било јер би била уништена појединацчна капиталистичка ( и колективна) алавост која је главни покретач свих ратова. Али ово не значи да сам ја за комунизам, јер исти систем по природи ствари мора да ограницчава слободу говора коју нуди капиталистичка демократија – и онда у капитализму имате безброј политичких партија а у комунизму само једну. Ништа чудно – комунизам ти даје сву социјалну правду и шта ћеш ти сад да ‘лајеш’ против тога, а капиталисти су приграбили себи сва материјална добра колико гид могу а раднику су оставили само основно да има за живот да може радити за њих – па је закључак и сврха овога ‘ нама паре а вама ево да причате шта хоћете’ – мудри су они, јер знају да ако поред пара које имају забране људима и политичке партије и слободу говора тад одмах ево РЕВОЛУЦИЈЕ! Али политичке странке не решавају много, оне су ту само да се друштво замајава кроз слободу причу, али још више да капиталисти манипулишу помоћу истих. Поради свих ових разлога појавили су се људи против партијског уређења друштва, прво у Француској, па потом и код нас, који су се залагали за средње решење између комунизма и вишепартијске демократије – за Сталешки систем, који предвидђа да се у државном Сабору (Скупштини ) налазе Радни сталежи. Овај систем не укида капитализам већ само партије, али не прихвата ни комунизам! Д.Љотић, заступник овог система код нас је о овоме је рекао: “Демојратија ( мисли на страначку) је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог инивидуалистичког оца. И демократија и комунизам разбијају заједницу, комунизам кроз борбу класа, демократија кроз грађански рат политичких странака” – и ево нам практикчног примера овога кроз тренутна политичка десшавања у Србији. Промисшљајућу о свим овим могућностима мислим да ни ‘сталегжисти’ нису до краја сасвим у праву, али су бар наговестили неку могућност – и мислим да би најбоље решење било комбиновано, да се у највисшем ржавном телу налазе сви по принципу: 70 % места радним сталежима ( има их 7), 20% политичким партијама, 10% удружењима грађана (али не овим тзв. невладиним удружењима које финансира Запад) – и онда су сви сегменти друптва ту. / П.С. Ово последње јесте само моја идеја на нивоу једног промисшљања и ништа висше од тога! Позз.. свима!