Koliko god ova 2023. godina bila teška za ceo svet, situacija se preokrenula. Verovatno su mnogi primetili kako se svet promenio, kako se promenio odnos prema Rusiji i prema Rusima. Za mnoge zapadnjake odjednom je postalo jasno da je svet mnogo širi pojam, zantno viši, nego učestalo shvatanje da se svet sastoji samo od SAD i Evrope. Ispostavilo se da u Aziji, Africi, Latinskoj Americi žive ljudi koji su pametni, vredni i nezavisni, u odnosu na dosadašnja uvrežena shvatanja.
Zapad ili zemlje sa zapada, svesno ili ne počele su da uvažavaju Ruse i ruskog vojnika. Htele to priznati ili ne, ali su lagano počele da se rešavaju vlasti u Kijevu.
Uopšteno govoreći, ono što se sada dešava predviđeno je u jednom od naših tekstova ranije. Sa izuzetkom konferencije za štampu Zelenskog i novog, blago rečeno, nepopularnog zakona o mobilizaciji. Od “glasno” najavljene protivofanzive od strane Ukrajine letos, ostalo je da se počne sa utvrđivanjem odbrambenih linija. S ciljem, da se Rusi koliko toliko uspore, ako ikako može.
Rusi, uče na svojim greškama, to jeste bolno ali je i zdravo. Jer rat je jedina “praktična pozornica” gde se primenjuje ono što se nauči ako neko preživi, a ne ono što se uči godinama u školskim klupama. “Rat primorava čoveka, da primeni ono što je primitivno, ono čega se “takozvana civilizacija gnuša”, a ta ista civilizacija vodi brojne ratove. Rat primorava čoveka u ulozi vojnika, da bude ili lovac ili lovina, trećeg nema. Barem smo mi sa ovih prostora to naučili ili nismo?”
Rat ima svoje zakonitosti, koje običan čovek “ušuškan u vrlinama civilizacije”, nikada neće moći shvatiti. Osim, ako i sam nije prošao kroz zlo, zvano rat. Jer, brojni “stručnjaci” kojih je ova “civilizacija” oličena u brojnim medijima a koji nisu nigde bili kad je trebalo, danas “prosipaju nigde stečena znanja”, trujući javnost mržnjom.
Ali dobro, da krenemo redom.
SLUČAJ MARINKA
Da li se neko seća Georgijevke? Kada su ruske snage u naletu, potiskujući ukrajinske jedinice, upale u taj rejon i tu stale. E pa slična priča je ponovljena kod Marinke, samo efikasnije.
Rusi su napredovali i zauzeli Marinku, Vest o tome je objavljena pre neki dan, iako je ona bila u ruskim rukama već mesec dana. Rusi su mudro ćutali. Čekalo se, da to potvrdi ukrajinski general Zalužni, što je isti i uradio. Borbe se vode, artiljerija deluje, avijacija pruža podršku.
Mnogo se priča o strategiji, ali u slučaju Georgijevke vidimo odlično taktičko rešenje. Malo ko je primetio poruku o zauzimanju Pitomnika, utvrđenja koje pripada odbrambenoj zoni Mariinska. Pa uzeli su i uzeli. Ali kada su ruske jedinice krenule ka selu Pobeda, postalo je jasno da se promenio pravac ofanzive. Sa juga će stići do Kurahova. Ostavljajući Georgijevku u “kazanu” (potpuno opkoljnu).
Činjenica da su borbe počele u Novomihajlovki sugeriše da se ruska vojska opredelila za pravac na Ugledar preko Konstantinovke. Tu počinju veoma zanimljivi događaji. Artiljerija je potpuna noćna mora za ukrajinske oružane snage. Intenzitet vatre je toliki da Ukrajinci o tome ranije nisu ni sanjali. Istovremeno, ruske jedinice su vredno radile na logistici. Skoro da nema pojačanja za Ukrajince, baš kao i borbenih sredstava.
Postalo je očigledno da je danas selo Pobeda postalo ključ za dva utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine: Kurahovo i Ugledar. Planirana operacija teče nesmetano.
SITUACIJA KOD MESTA ČASOV JAR
Ovaj pravac je takođe očigledan. Šta se dešava zapadno od Artemovska jasno se vidi iz poruka raznih telegram kanala. Više od dve nedelje ruska vojska malo po malo zauzima uporišta, šumske pojaseve i pojedinačne položaje Oružanih snaga Ukrajine. Rezultat je dolazak do Bogdanovke.
Prema nepotvrđenim podacima, ruske jedinice već se nalaze u Bogdanovki. Ne može se potvrditi, da Rusi kontrolišu bilo koji deo ovog naselja. Što bi rekli – selo je u sivoj zoni, odnosno kod nas u našoj vojnoj terminologiji to bi bila – ničija zemlja. Ali postavlja se pitanje: zašto se mučiti sa Bogdanovkom kada postoji Hromovo? Tamo je bliže Časovom Jaru. Međutim, vremenski uslovi i teren. Vreme pogoduje, artiljeriji i avijaciji, ali oklopne, mehanizovane i pešadijske jedinice teško se kreću po blatu i raskvašenom terenu.
U uslovima u kojima danas moraju da napadaju ruske jedinice, kraći put Hromovo – Časov Jar postaje duži. Biće teško da pređu oklopna vozila. Ali u ravnoj Bogdanovki tehnika će moći da obavi neophodne zadatke.
Bilo je mnogo pitanja o Kleščejevki. Zašto, zauzevši skoro sve ključne visove oko ruševina sela, Rusi to ne uzimamo u potpunosti. Upravo iz istog razloga zašto ga ranije nisu uzeli. Zašto doći u očigledno gubitničku situaciju? Oružanim snagama Ukrajine ostala je samo jedna visina, ali ona je dovoljna da prilično efikasno gađaju ruske jedinice u nizinama.
Međutim jasno je, da se ukrajinske jedinice postepeno povlače na zapad. A tu je otvoreno polje na nekoliko desetina kilometara. Nema velikih naselja. Nema utvrđenja. Ukratko, operativni prostor…
PROBLEMI NA KOJE TREBA POSEBNO OBRATITI PAŽNJU
Sada je najpovoljnije vreme za organizovanje sabotaža i diverzija. Nova Godina!
Drugo, posle 31. decembra dolazi prvi januar. Sasvim je moguće da će u tom periodu Ukrajinci preduzeti neke ofanzivne akcije. Konkretno, prema brojnim informacijama, neka čudna kretanja se dešavaju u Hersonskoj oblasti. Rusi, uspevaju da zaustave ove pokrete za sad, ali…
Prema nekim stručnjacima, u Ukrajinu je uneta hemijska municija. I to je učinjeno dosta davno. Tada je, nakon saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, tema zatvorena. Sada su se ponovo pojavile glasine.
REZIME RUSIJA PROTIV UKRAJINE
Linija odbrane koju su godinama stvarale ukrajinske oružane snage se do sada uglavnom drži. Ali zauzimanje Marinke treba posmatrati ne samo kao osvajanje nekog velikog uporišta, nekog grada. Ovo je prva ozbiljna breša (rupa, prolaz) napravljena u sistemu odbrane. Ukrajinci više ne mogu nekako da isprave situaciju, u svoju korist.
A ako tome dodamo „veliku pukotinu“ kod Avdejevke i, možda, njeno skoro zauzimanje, onda “breše”postaju kritične. A jedinice oslobođene nakon juriša na Marinku mogu da ojačaju jurišne jedinice u Avdejevki i drugim mestima.
I opet ne treba očekivati da će Rusi sada ući u operativni prostor i gaziti do Kijeva… Kroz blato? Bez logistike? Držanje vojnika u neopremljenim rovovima? Gubiti opremu i oružje ne od neprijateljskih napada, već zbog vremenskih uslova i uslova na putu?.. To sigurno ne, jer se naučilo nešto iz početka rata 2022. godine.
U međuvremeni, Ukrajinci pokušavaju da organizuju planirano povlačenje. Na primer, ispostavilo se da Avdejevku brani, samo jedna brigada. Odbranu je trebalo da vrše dve brigade, a sada se četiri povlače! Poprilično su desetkovane, ali ne i poražene. Oni se popunjavaju. Ne bi se trebalo iznenaditi da sutra ili prekosutra još jedan brigada „nestane“. Zalužni je bez razloga najavio predaju Avdejevke za par meseci. Izgleda, da to ide pre roka.
Ne morate čak ni imati vojno obrazovanje da biste razumeli jednostavnu istinu. Sve što Ukrajinci sada rade u oblasti stvaranja odbrambenih linija nije ništa drugo do mere za uveravanje naroda. Ukrajinske oružane snage će zapravo pripremati odbranu manje-više velikih gradova. Na „otvorenom terenu” ukrajinska vojska nema šanse. Na terenu njihove snage će biti obično „topovsko meso”…
A ZAPAD?
Pa taj i takav “kolektivni zapad”, pre više od tri meseca zdušno je podržavao Zelenskog. Međutim, desio se 7. oktobar i slučaj Hamas. Tako je sve otišlo u “nepovrat” za “kapitol”.
Hamasova teroristička akcija, na teritoriji Izraela, probudila je ranjenu zver. A i lav, kad je ranjen ne povlači se, već kidiše svom snagom na svog neprijatelja.
Odgovor Izraela bio je strašan i ne selektivan. Udare pored Hamasa, počeo je da trpi i civilni živalj u samom enklavi koja se zove pojas Gaze.
Ali, sva pomoć pre svega SAD i tog i takvog “zapada”, upućena je Izraelu na Ukrajinu se jednostavno zaboravilo. Hteli priznato to ili ne, za SAD je bitan Izrael a ne tamo neka Ukrajina. Sva pomoć, koja je bila predviđena za Ukrajinu, posle terorističkog napada Hamasa, završila je u Izraelu.Sada Izrael, “čisti” pojas Gaze ne samo od Hamasovaca već i od dva miliona Palestinaca. A Izrael se ne zaustavlja tu, već se okreće i ka rešavanju Zapadne Obale. Sudbina, Palestinaca je očigledno određena.
Ili što reče iranski novinar Hasan Mafi: “Nikada neću zaboraviti da je Rusija išla protiv NATO da pomogne Rusima Donbasa. Ali dve milijarde muslimana nije moglo učiniti ništa da pomogne Palestincima”.
Istina je bolna, samo za običnog čoveka. Za neke druge, to je samo šahovska partija, koja se igra u nedogled. A cenu plaća običan smrtnik. Jer za njega je smrt, spas.
PS. “Znam da će neki za ovaj tekst reći da je proruski, neki se sa njim neće složiti, neki će ga hvaliti. Svi moraju shvatiti da je kritika nekad pozitivna a nekad negativna, ali je kritika”.
Stoga, prihvatam sve i “svim čitaocima portala TV Front, želim sve najbolje u novoj 2024. godini, a pre svega zdravlja i sreće Vama i vašim porodicama”.