Цена америчке операције „Епиц Фурy“ не мери се само у доларима. Главни удар пао је на залихе прецизног наоружања, темпо попуне арсенала и способност САД да истовремено одрже висок ниво спремности за већи сукоб у Индо-Пацифику.
Пентагон је у исказу министра одбране Пита Хегсета пред Конгресом изнео нижу процену од 25 милијарди долара. Независне процене иду до 50 милијарди. За операцију која је трајала само неколико недеља, то је изузетно висок трошак, посебно ако се има у виду да је реч о краткој, али веома интензивној кампањи.
Тактички резултат је јасан само у ограниченом смислу. Иранске војне способности су озбиљно погођене, а удар је обухватио нуклеарни програм, ракетну инфраструктуру, морнарицу и снаге Корпуса чувара исламске револуције. Али тактички успех није исто што и стратешка добит. Управо ту почиње главни проблем ове операције.
Највећи трошак били су пројектили
Највећи део трошкова отишао је на муницију. Током првих 100 сати употребљено је око 2.000 прецизних убојних средстава. Сам тај податак показује колики је био интензитет удара и зашто се операција претворила у озбиљан логистички и буџетски терет.
За ударе по циљевима у Ирану коришћене су БГМ-109 Томахаwк крстареће ракете, са ценом од 3 до 4 милиона долара по комаду. За одбрану америчких снага од иранских удара коришћени су СМ-3 пресретачи од око 25 милиона долара, ТХААД пресретачи од око 15 милиона и МИМ-104 Патриот ракете од 3 до 4 милиона долара. То није само скупа ватра, већ трошење највреднијих средстава у кратком року.
Суштина је проста: САД нису трошиле јефтину муницију за споредно бојиште, већ најскупље системе намењене потенцијалном сукобу високог интензитета. То значи да је „Епиц Фурy“ прогутала део ресурса који су били намењени одвраћању озбиљнијег противника.
Кратак рат са темпом трошења као у великом сукобу
Процењени дневни трошак од око 1,8 милијарди долара открива праву природу кампање. То није био дуг исцрпљујући рат попут Ирака или Авганистана, већ кратак и насилан сукоб са огромном потрошњом муниције, горива, резервних делова и летачких ресурса.
Оперативни трошкови и трошкови одржавања, носачке ударне групе, логистика и гориво додатно су подигли цену. Код оваквих операција новац не одлази само на лансиране ракете, већ и на читав механизам који држи ударну групацију у покрету данима без паузе.
Зато је поређење са Ираком и Авганистаном варљиво ако се гледа укупан рачун, али је корисно ако се гледа дневно трошење ресурса. „Епиц Фурy“ је показала да савремени рат високог интензитета празни складишта много брже него што их индустрија може попунити.
Губици у летелицама и базама шире рачун на наредне године
Финансијски ударац није остао на муницији. У операцији су изгубљене или уништене на земљи десетине летелица, укључујући Ф-15Е Стрике Еагле, МQ-9 Реапер и Е-3 Сентрy. То су системи чија замена није ни брза ни јефтина, а код појединих платформи проблем није само цена већ и ограничена могућност замене.
Ратно ваздухопловство САД већ је исказало намеру да изгубљене летелице замени. То значи да се рачун неће затворити са крајем борбених дејстава, већ ће улазити у наредне буџете. Када се томе дода штета на америчким базама у Персијском заливу и околини, јасно је да прави трошак још није коначно ни израчунат.
Пентагон није објавио процену штете на базама које су погођене иранским ударима. То оставља празан простор у укупном билансу. Али и без тог дела, већ сада је јасно да је материјални рачун далеко шири од званично саопштене доње границе.
Стратешки ризик: Иран је погођен, али је простор другде сужен
Најопаснија последица није буџетска, већ стратешка. Велика потрошња пресретача, крстарећих ракета и друге високовредне муниције смањује маневарски простор САД у другом, важнијем театру — Индо-Пацифику. Ако се најквалитетнији арсенал троши у регионалном рату, онда одвраћање према вршњачком противнику слаби.
Управо ту „Епиц Фурy“ може да се покаже као лоша инвестиција. Ако је резултат деградација Ирана плаћена смањеном спремношћу за већи сукоб у наредних неколико година, онда Вашингтон добија тактички плус и стратешки минус.
Процењује се да ће период повећаног ризика по америчку борбену готовост трајати од сада до наредних пет година. То је директна последица споре попуне залиха. Арсенал се може испразнити за неколико недеља, али се не обнавља истим темпом.
Политичка цена тек стиже
Пентагон је већ затражио 200 милијарди долара додатног финансирања за попуну залиха и обнову инфраструктуре. То показује да „Епиц Фурy“ није била само борбена операција, већ и буџетски шок чије ће се последице осећати и касније.
Погинуло је 13 америчких војника, од чега седам у борби и шест у паду авиона КЦ-135 Стратотанкер у Ираку. Тај губитак не може да се сведе на рачуноводство, али додатно појачава питање сврсисходности читаве операције.
„Епиц Фурy“ јесте показала да САД и даље могу да нанесу тежак и брз удар. Али је истовремено открила колико је такав рат скуп, колико брзо троши најважније ресурсе и колико лако кратка кампања може да отвори дужи период смањене спремности.