У најновијој фази рата у Украјини наставља се интензиван војни и дипломатски „пленум“ где су борбена активност на линији фронта, разарајући руски напади на инфраструктуру и покушаји мирног решавања најважније теме овог тренутка.
Један од најзначајнијих догађаја ове седмице је почетак трилатералних преговора између Украјине, Русије и Сједињених Држава у Абу Дабију – први такав формат директних разговора од почетка конфликта 2022. године. Иако Москва није одустала од својих најважнијих захтева, укључујући оквир за контролу територија у Донбасу, ово је важан дипломатски корак којим се покушавају постављање темеља за будући мировни споразум.Територијална питања остају најконтроверзнији део преговора. Русија инсистира да Украјина мора да се повуче са значајних делова источних региона које тренутно држи Кијев, укључујући делове Доњецка, док украјински председник Володимир Зеленски одбија да прихвати уступке ослобођеног или одбрањеног земљишта.
Са војног аспекта, борбе су и даље оштре дуж многих правца фронта, а једна од најактивнијих тачака јесте правац око Покровска у Донецкој области, где командант украјинске армије описује ситуацију као „изузетно тешку“ са десетинама сукоба дневно, јер руске снаге покушавају да повећају притисак на том подручју.
Истовремено, Украјина је у протеклих неколико дана забележила значајну тактичку победу тако што је спречила руске трупе да потпуно преузму контролу над Купјанском, стратешки важним логистичким градом на североистоку земље. Ова одбрана има не само војни значај, већ и дипломатски, јер оснажује Кијевове преговарачке позиције.
Међутим, руски напади нису престали. Велике ваздушне операције усмерене на енергетску инфраструктуру Украјине поново су изазвале масовне прекиде струје и грејања током једног од најхладнијих периода зиме, што наставља да ствара огромне тешкоће у цивилном животу. Више стамбених зграда широм Кијева остало је без грејања и електричне енергије након координисаних удара руских беспилотних летелица и ракета.
Ови напади такође оптерећују и украјинске одбрамбене системе, јер одбрана од масовних ваздушних претњи захтева ангажовање значајних ресурса, укључујући скупо плаћене ПВО системе који зависе од западне подршке.
Поред тога, кризна енергетска ситуација у земљи наставља да се погоршава. Украјински министар енергетике је описао ситуацију као „невиђену“, са сталним нападима на све главне електране, што је довело до проглашавања ванредних мера и званичних апела за међународну подршку и хуманитарну помоћ.
На дипломатском пољу, Зеленски је такође јавно критиковао спору реакцију европских савезника и упозорио да је јачање украјинских одбрамбених капацитета, укључујући ваздушну одбрану и мобилне тактичке групе, кључно за наставак отпора. Нове иновације у структури ПВО система и употреба пресретачких дронова предвиђене су да „трансформишу“ начин на који се Украјина брани од руских удара.
Укратко, рат остаје крвав и исцрпљујућ, са интензивним борбама на линији фронта и снажним руским нападима на инфраструктуру, али и са промишљеним дипломатским покушајима да се нађе излаз из скоро четворогодишњег конфликта. Напредак на преговарачком и војном плану остаје танак, а обе стране настављају да одржавају снажан притисак како на бојном пољу, тако и у међународној политичкој арени.