У контроверзном потезу током свог транзиционог периода, председник Џо Бајден је ескалирао подршку САД Украјини тако што је одобрио распоређивање војних извођача, пребацио противпешадијске мине и одобрио ATACMS нападе на руску територију. Ове акције имају за циљ да ојачају одбрану Украјине пре него што Бајденов наследник преузме дужност, али ризикују међународну реакцију, посебно ако западни пројектили не испаљују. Русија је одговорила пробним лансирањем своје хиперсоничне ракете Орешник, сигнализирајући снагу истовремено избегавајући ширу ескалацију.
Остављајући опрез по страни, председник Бајден је одлучио да искористи прелазни период за подизање ратних улога у Украјини. Он је дозволио америчким војним извођачима (радова) да се распореде унутар Украјине, одобрио је ракете ATACMS америчке производње да гађају дубоко у Русију и пребацио противпешадијске мине у Украјину. Последњи чин није противзаконит пошто Сједињене Државе никада нису потписале Отавску конвенцију, иако је и даље морално сумњиво. Све у свему, жеља да се максимизира подршка САД свом савезнику је јасна како би Украјина могла да издржи и после Бајденовог времена у Белој кући. Очекује се већа помоћ.
У војном смислу, мало је вероватно да ће ATACMS и Storm Shadow произведени у Великој Британији променити ситуацију у Украјини. Руска војска је упозната са њима из борби у којој су се борили и вероватно је померила њихову вредну имовину ван домета ватре. Украјина нема велике залихе ракета, а њен приоритет лежи у одбрани своје територије, а не у задржавању положаја у руском Курску на неодређено време.
Штавише, ако због грешке у навигацији западна ракета падне на руско обданиште, то ће додатно оштетити међународну репутацију Запада.
Оно што се чини очигледним је да је Џо Бајден одлучан да свом наследнику остави што компликованије спољнополитичко наслеђе и поремети амбиције Доналда Трампа да успостави мир између Русије и Украјине. Стиче се утисак да је Русија изазвана на непромишљен одговор, чинећи мировне преговоре са Путином превише тешким — чак и за Трампа. Приступ будућег председника сукобу није заснован на поразу Русије, али можда неће моћи да издржи озбиљну ескалацију. То је оно на шта је Трамп наводно упозорио Путина да не ради.
Дакле, напади које су САД одобриле на руске области Курск и Брјанск 19. и 21. новембра поставили су Москви дилему: одговорити снажно и напустити наде у мир или прогутати свој понос и сачекати два месеца до инаугурације. С обзиром на то да Путин напредује под претпоставком да ради оно што каже, не може дозволити да прође напад. У супротном, слика о руској снази била би укаљана, а њеним претњама Западу недостајало би кредибилитета. Путин је морао да делује, барем из „самопоштовања“.Москва је одлучила да одговори на постојећем бојном пољу, а не да нападне западне интересе глобално. Лансирање Орешника, хиперсоничне балистичке ракете средњег домета без нуклеарне бојеве главе на већ темељно разорену Украјину, послужило је овој сврси. У нападу су се показали зуби без наношења озбиљних оштећења. Русија је показала да има оружје, које је раније откривено, и да је спремна да га употреби.
Лансирање је био спектакуларан, иако ризичан, експеримент и успех. Ракета је прошла тест борбених услова, пошто је без пресретања стигла до циља, војног производног погона Јужмаш у Дњепру (Дњепропетровск). Охрабрујуће је то што се Русија-САД систем упозорења показао да ради: руски центар за смањење нуклеарног ризика је тридесет минута унапред издао сигнал пре обавештења свом америчком колеги, тако да је амерички систем за праћење ракета знао да такво лансирање није нуклеарно.
Охрабрени Путин је упозорио да би могла уследити даља пробна лансирања, у зависности од тога како се Запад понаша, очигледно осврћући се на позиве неких европских политичара да пошаљу своје трупе у Украјину.
Ови догађаји су показали да је транзиција власти у Сједињеним Државама најнеизвеснији период током којег је могућа значајна ескалација. Чини се да је главна заштита од великог рата присуство ума у Москви, а не мудрост која извире из Вашингтона. Да ли је уметност одбрамбене дипломатије мртва на Западу? Сада је у великој потражњи.