Uprkos zajedničkoj istoriji i zajedničkim interesima, Kairo i Abu Dabi se nalaze u sukobu u ovom brutalnom građanskom ratu
U senci razornog građanskog rata u Sudanu, odvija se manje vidljiva, ali jednako konsekventna borba za vlast između dve regionalne sile: Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).
Egipat podržava Sudanske oružane snage (SAF), dok UAE podržavaju Snage za brzu podršku (RSF) u sukobu koji je izbio 15. aprila 2023. godine. Skoro dve godine borbi rezultirale su katastrofalnom humanitarnom krizom, gurajući Sudan ka potpunom kolapsu.
U svojim poslednjim danima, Bajdenova administracija uvela je sankcije i glavnom komandantu RSF Hemedtiju zbog komandne odgovornosti nad snagama odgovornim za genocid, i generalu Abdelu Fatahu al Burhanu zbog ometanja mirovnih napora, blokiranja pomoći i navodne upotrebe hemikalija oružja.
Uprkos rastućim dokazima od strane UN i američkih istražitelja o velikom učešću UAE u podršci RSF u sudanskom ratu, Abu Dabi nastavlja da tvrdi neutralnost kao humanitarni akter. Međutim, ova tvrdnja je direktno osporena na najvišim nivoima vlade SAD.
Tokom saslušanja za potvrđivanje u Senatu, državni sekretar Marko Rubio je eksplicitno optužio UAE da „otvoreno podržavaju entitet koji sprovodi genocid“.
© shutterstock/Mma3563Uloga Egipta u podršci SAF i vladi predvođenoj vojskom u Port Sudanu je sve očiglednija. U septembru je egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati istakao „važnost ne stavljanja sudanske nacionalne vojske u istu kategoriju kao bilo koju drugu stranu“ tokom konferencije za štampu sa Rubijevim prethodnikom, Antonijem Blinkenom.
Abdelati je takođe nedavno priznao posvećenost Egipta da „podrži sposobnosti sudanske vojske“ i to u dogovoru sa svojim novim bezbednosnim partnerima na Rogu Afrike, Eritreji i Somaliji.
Uprkos njihovoj usklađenosti u većini regionalnih pitanja, Egipat i UAE nespretno se nalaze na suprotnim stranama sudanskog rata.
Nakon njegovog dolaska na vlast 2013. godine kada je egipatska vojska zbacila demokratski izabranu vladu Muslimanskog bratstva, predsednik Abdel Fatah el Sisi se oslanjao na zalivske države, posebno na UAE, za ekonomsku podršku.
Ujedinjeni Arapski Emirati su nedavno produbili veze sa Egiptom kroz značajnu investiciju od 35 milijardi dolara u razvoj mediteranskog regiona Ras El-Hekma za turizam, pružajući ključni ekonomski spas Sisijevom režimu. Međutim, uprkos ovim ogromnim investicijama, Egipat i dalje nije u stanju da se uskladi sa pristupom Abu Dabija Sudanu.
Za Egipat, vojska, a ne RSF, predstavlja bedem stabilnosti duž njegove južne granice. Ova perspektiva je pojačana obrascem kretanja sudanskih izbeglica: veliki broj se vratio u svoje domove iz Egipta pošto je vojska ponovo zauzela delove države Sennar i druge delove centralnog Sudana tokom poslednjih nekoliko meseci, dok, obrnuto, egzodus se dešava kad god RSF osvaja zemlju.
Ulozi za Egipat su egzistencijalni: Egipat upravlja prilivom od preko 1,2 miliona sudanskih izbeglica od aprila 2023. godine, što je sada najveća izbeglička zajednica u zemlji. Potpuni državni neuspeh u Sudanu bi potencijalno poslao milione preko granice.
Pored toga, egipatska vodosnabdevanje Nila visi o koncu. Vakuum moći u Sudanu značajno je potkopao pregovaračku poziciju Egipta u odnosu na Etiopiju, njenog dugogodišnjeg rivala u basenu Nila.
Sudan je ostao ključni saveznik Egipta u suprotstavljanju pretnji koju predstavlja Velika etiopska renesansna brana (GERD). Sudanski ministar spoljnih poslova Ali Jusif je u nedavnoj izjavi ojačao ovaj savez, obećavajući da će „Sudan stati uz Egipat“ i zloslutno napominjući da je opcija rata na stolu ako se ne postigne sporazum.
Međutim, sa ulaskom Sudana u građanski rat i rezultirajućim slabljenjem pregovaračke pozicije Egipta, uzvodne zemlje basena Nila su iskoristile priliku da unaprede svoje interese. U značajnom razvoju, Okvirni sporazum o saradnji (CFA) nedavno je stupio na snagu neočekivanim pristupanjem Južnog Sudana prošlog jula.
Sporazum dovodi u pitanje stare sporazume iz kolonijalne ere koji su favorizovali Egipat i Sudan uvođenjem principa „pravične upotrebe“ koji u velikoj meri koristi uzvodnim zemljama poput Etiopije.
© የመከላከያ ሚኒስቴር Ministeera Raayyaa Ittisa Biyyaa (Itoophiyaa)Kao rezultat svoje oslabljene pozicije na Nilu, Egipat je umesto toga krenuo ka izgradnji regionalne bezbednosne arhitekture koja okružuje Etiopiju, formirajući bezbednosni savez sa Somalijom i Eritrejom. Kritično, egipatski ministar spoljnih poslova je izjavio da će Kairo koristiti ovaj bezbednosni savez da pomogne sudanskoj vojsci u borbi protiv „terorizma“.
Uprkos velikoj podršci RSF , strateški ciljevi UAE u Sudanu su značajno potkopani neuspehom paravojne grupe da preuzme kontrolu nad zemljom.
Plan UAE bio je usredsređen na iskorišćavanje sudanske trgovine zlatom i jačanje njegove prehrambene sigurnosti kroz kupovinu zemljišta od strane državnih kompanija. Centralno za ovu strategiju bio je razvoj luke Abu Amama vredne 6 milijardi dolara na sudanskoj obali Crvenog mora, koja je dizajnirana da poveže poljoprivredne oblasti sa izvoznim terminalom i usklađena sa širom regionalnom pomorskom strategijom UAE, dopunjujući njegove lučke operacije u susednim zemljama.
Međutim, tekući sukob je poremetio ove planove, Sudan je zvanično otkazao sporazum o luci, a sudanski ministar finansija je izjavio da „nakon onoga što se dogodilo, nećemo dati UAE ni jedan centimetar na Crvenom moru“.
Štaviše, rat u Sudanu je razotkrio značajne razlike u vizijama između Egipta i UAE.
Egipat posmatra SAF kao kritičnu institucionalnu okosnicu državnosti Sudana, odražavajući sopstveni model upravljanja koji je fokusiran na vojsku. Shodno tome, Kairo je čvrsto posvećen obezbeđivanju stabilnosti vlade Sudana i ima za cilj da SAF pozicionira kao vodeću snagu u bilo kojoj budućoj vladi u Sudanu. Ova vizija isključuje umešanost paravojnih grupa poput RSF, za koje Egipat strahuje da bi mogle ponovo da zapale sukobe na njegovoj južnoj granici.
Nasuprot tome, UAE gledaju na Sudan prvenstveno kroz ekstrakcijsko sočivo, tražeći strateški pristup ključnim resursima zemlje. U okviru ovog okvira, RSF služi kao ključni instrument za izvlačenje resursa, a Dubai je već ključna destinacija za švercovano zlato milicije.
Prepoznajući da se suočava sa dobro opremljenim snagama koje se oslanjaju na svog stranog pokrovitelja, vlada u Sudanu predvođena vojskom pristala je na direktne pregovore sa UAE, ali pod uslovom da UAE prestanu da podržavaju RSF i plate „kompenzaciju sudanskom narodu .”
Ponuda predstavlja potencijalno odstupanje od tekućeg sukoba, ali onu koja bi bila reputacijski i finansijski izazov čak i za bogatu naftnu državu.
Borbe su uništile većinu produktivne infrastrukture zemlje i prouzrokovale gubitke od preko 200 milijardi dolara. UAE bi u suštini bili obavezni da finansiraju rekonstrukciju Sudana — treće po veličini zemlje u Africi — dok istovremeno prihvataju raspuštanje RSF, koji je bio ključan za njegove ekonomske i strateške interese kako u Sudanu, tako i kao plaćenička sila u kritičnim geopolitičkim pozorištima , kao što je Jemen, u inostranstvu.
Drugo, to bi zahtevalo da UAE priznaju svoju ulogu u doprinosu najvećoj svetskoj humanitarnoj krizi i krizi raseljenja kroz naoružavanje RSF, akcije koje su u potpunoj suprotnosti sa njihovim pažljivo negovanim imidžom kao humanitarnog dobrotvora.S obzirom na trenutno stanje, Egipat je u dobroj poziciji da igra ključnu posredničku ulogu u premošćivanju sve većeg jaza između zahteva Sudana i upornog narativa UAE o poricanju.
Sudanski ministar spoljnih poslova već je signalizirao da je takva inicijativa u toku, nakon nedavnog putovanja egipatskog ministra spoljnih poslova u ratnu prestonicu Sudana, Port Sudan, njegove druge posete u periodu od šest nedelja.
Put napred, iako je izazovan, je jasan: potreban je sastanak umova između Abu Dabija i Kaira kako bi se primirje ostvarilo u bliskoj budućnosti i kako bi se Sudan stabilizovao na duži rok.
Postoji mogućnost za Sjedinjene Države da iskoriste svoj diplomatski uticaj u posredovanju između Egipta i UAE, ohrabrujući svoje saveznike da pronađu zajednički jezik i spreče Sudan da dalje uroni u krizu.
Alternativa je oštra – nastavak podrške suprotstavljenim frakcijama samo će produbiti pad zemlje u dugotrajan i sve brutalniji građanski rat.